15
Vlast će sve učiniti da sačuva svoje pozicije i da ne ispuni zahteve studenata, da razvodni proteste, izmanipuliše javnost i sve ono na šta smo navikli od Srpske napredne stranke. Jedino pritisak i borba na svim frontovima mogu doneti stvarne pomake u našem društvu, kaže u prazičnom razgovoru za Novu kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović.
Nikad ovoliko svećica nije bilo upaljeno u Srbiji, kao uoči ovih praznika. Prebrojano ih je 100.000 na velikom protestu na Slaviji. Studentske blokade i taj veliki protest učinio je ove godine pretprazničnu atmosferu potpuno drugačijom, a opet toliko sličnom onoj iz 1996/97 godine, kada su studenti takođe bili na ulicama.
U takvoj, s jedne strane teškoj, a s druge oslobađajućoj atmosferi, razgovali smo sa Radomirom Lazovićem o trenutnoj situaciji, ali i nekim njegovim počecima, koje su obeležili s jedne strane bunt, a s druge različiti vidovi kulturne produkcije, pa i poezija i vizuelna umetnost.
Malo je onih koji znaju da je Lazović svojevremeno pisao poeziju, da se često mogao sresti upravo na pesničkim večerima, da je bio deo pokreta za oslobađanje bioskopa Zvezda, kao i Nezavisne kulturne scene Srbije, ali i da je bio među osnivačima Ulične galerije, koja i danas radi.
Upravo na tom mestu smo se ovog puta sreli s njim.
Kako je počela čitava priča u vezi Ulične galerije?
Pre nego što sam počeo da se bavim politikom, radio sam u Institutu za urbane pilitike gde smo se bavili prenamenom gradskih prostora za potrebe različitih zajednica, pa i umetničkih.
Tako je, između ostalog, nastala i Ulična galerija. Sad je to prostor kojim upravljaju druge organizacije, ali imao sam tu čast da osam godina budem deo te priče.
Kad učestvuješ u nekom takvom projektu, u prenameni nekog objekta, na način da se taj zapušteni prostor koristi u javne svrhe, onda uvidiš da je zapravo reč o nečemu važnom i bitnom i da bi takva oraksa mogla da se primeni na mnogim mestima. Upravo sam zato i počeo da se bavim politikom, da bismo menjali društvo da odgovara potrebama ljudi.
Galerija nije jedino čime ste se bavili pre nego što ste ušli u politiku. Poezija je bila veliki deo vašeg života?
Jako sam voleo tu scenu koja se pre nekih desetak, petnaest godina okupljala oko čuvenog Pesničenja. To je bila prilika da se čuje poezija ljudi iz svih delova društva, zajedno sa ostvarenim pesnicima. Taj spoj je činio svaki umetnički doživljaj koji je bio deo ovog jedinstvenog dešavanja, jednako važnim. Danas se ne bavim pisanjem na takav način, ali nedavno sam pisao recenziju za jednu jako dragu knjigu poezije, Malme, Stevana Tatalovića.
Imate li omiljenog pesnika i pesmu?
Volim i Milenu Marković i pesnike novije generacije poput Marka Tomaša, Stevana Tatalovića ili Marka Pogačara, zbirka Srđana Valjarevića „Džo Frejzer“ mi je posebno draga, poetika benda Jarboli, ali i sve ono što se dešavalo godinama na Pesničenju, pesma „Menadžer u poeziji“ Marka Aksentijevića.
Zašto ste prestali sa pisanjem i poezijom?
Verovatno sam prestao zbog bavljenja politikom. Sada je moj fokus na političim tekstovima, analizama, saopštenjima, učestvujem u pisanju predloga zakona ili odluka… Tome sam posvećen i trenutno mi to, nažalost, predstavlja jedini vid pisanog izražavanja. Politika zahteva veliku ličnu posvećenost, nije mi žao zbog toga, ali bih voleo da u budućnosti nađem prostora i za ovakve stvari.
Ne bih sad baš rekao da je neka velika šteta što sam prekinuo sa pisanjem kratkih priča i poezije, ali sam svakako uživao u tome. Možda se nekada i vratim. U ovom trenutku mislim da tako nešto nije izvodljivo. Svi ljudi koji se bave politikom znaju da je to poziv koji ne ostavlja mnogo vremena za bilo šta drugo.
Šta mislite o studentskim blokadama i verujete li da će zahtevi studenata zaista biti ispunjeni?
Verujem u studente i njihovu upornost, jer su pokazali da mogu zaista mnogo. Probudili su srpsko društvo kada je bilo najteže, nakon stradanja ljudi u Novom Sadu i doneli su svetlo nade za sve građane. Vlast će sve učiniti da sačuva svoje pozicije i da ne ispuni zahteve studenata, da razvodni proteste, izmanipuliše javnost i sve ono na šta smo navikli od Srpske napredne stranke. Jedino pritisak i borba na svim frontovima mogu doneti stvarne pomake u našem društvu.
Vlast sve češće pominje nove izbore na proleće, kao i da bi Aleksandar Vučić mogao podneti ostavku na mesto predsednika. Šta mislite o takvim izborima i da li na njih treba izaći?
Mislim da vlast pominje izbore kako bi skrenula pažnju sa blokada i protesta. Mislim da bi trebalo izbeći da se o tome govori u ovom trenutku i posvetiti se podršci studentima i blokadama. U ovom trenutku je najvažnije insistirati na ispunjenju studentskih zahteva.
Skupština Srbije nije zasedala otkako je na poslednjoj sednici o budžetu došlo do niza incidenata. Čime je sve parlament trebalo da se bavi u međuvremenu?
Incidenti su nastali zato što je Ana Brnabić pokušala da izbegne skupštinsku raspravu o odgovornosti vlasti za stradanje ljudi u Novom Sadu. Iako je prema poslovniku morala na dnevni red da stavi smenu Vlade, ona je to odbila, a mi nismo hteli da dozvolimo da se preko tog njenog kršenja zakona tek tako pređe. Istakli smo ispred Vlade simbol krvavih ruku i tražili raspravu o stradanju ljudi.
Podneli smo sve pravne procese protiv predsednice parlamenta, a i podneli zahtev za njenu smenu. Nećemo ćutati na njenu bahatost i kršenje zakona.
S druge strane, u skupštinskoj proceduri je bilo mnogo drugih važnih zakona, kao i budžet, najvažniji zakon koji je usvojen bez rasprave, bez rasprave o amandmanima, što je istorijska situacija za naš parlamentarizam. Ana Brnabić ispisuje najmračnije stranice istorije srpskog parlamentarizma.
Dosta članova vaše partije i aktivista privedeno je tokom blokada u poslednjih par meseci. Koliko to obeshrabrujuće deluje na ljude da nastave borbu na ulici?
Prvi dan nakon stradanja ljudi u Novom Sadu, naši članovi su na zgradi Vlade istakli simbol krvavih ruku i tom prilikom je privedeno sedam aktivista. Policija je znala šta spremamo jer nam se telefoni prisluškuju i čekali su nas.
Prilikom ispisivanja simbola krvave ruke na Brankovom mostu i širom Srbije, takođe, su protiv naših aktivista otvarani prekršajni procesi, a još desetak aktivista ZLF je privođeno, pozivano na informativne razgovore i sl. Naš pravni tim brani i naše i aktiviste drugih organizacija i pojedinačne građane, trudimo se da pružimo pomoć svima kojima je potrebna. Solidarnost, koja ovih dana krasi i studentske blokade, je najvažnija vrednost na kojoj smo mi i izgradili našu organizaciju.
Ovo je jako pozitivan trenutak za naše društvo. U novije vreme nismo imali ovako veliki društveni angažman mladih ljudi koji pokazuju veliku svest i za povezivanje borbi protiv nepravdi i za solidarnost, međusobnu podršku, kao i ogromnu upornost i trud. Zato svi treba da sledimo njihov primer, da se borimo, povezujemo, podržavamo, brinemo jedni o drugima i da sa velikom nadom uđemo u Novu godinu, godinu velikih promena u Srbiji.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
