Srpske vlasti planiraju da otkupe vilu u Njujorku, koja je pripadala nekadašnjoj SFRJ, a namera Beograda je da zadrži i kompleks u Bernu. Oba ova objekta, koje su zemlje naslednice bivše Jugoslavije godinama pokušavale da prodaju, Srbija i danas koristi. U predlogu budžeta za narednu godinu navodi se da će za ove namene biti izdvojeno oko dve milijarde dinara ili oko 17 miliona evra.
Milione evra Srbija, Hrvatska, Slovenija, BiH i Severna Makedonija zaradile su od prodaje nekretnina koje su bile u vlasništvu bivše SFRJ. Međutim, najskuplji objekat – zgrada Stalne misije nekadašnje Jugoslavije, a sada Srbije, do danas nije prodat. Novog vlasnika nije dobila ni zgrada srpske ambasade u Bernu, koja je takođe predmet sukcesije.
Međutim, sudeći po Predlogu zakona o budžetu za 2022, namera Beograda je da ove atraktivne nekretnine zadrži u svom vlasništvu. Kako piše u tom dokumentu, u delu koji se odnosi na “pribavljanje objekata u svojinu Republike Srbije za potrebe DKP-a”, u toku je pregovarački postupak sa ostalim sukcesorima da Srbija otkupi njihov udeo u tim objektima.
“Na taj način Srbija bi isplatila sukcesore, srazmerno njihovom udelu (60,5 osto odsto procenjene tržišne vrednosti)”, piše u tom predlogu zakona.
Za ove namene u budžetu (biće) izdvojeno 2.000.975.000 dinara ili oko 17 miliona evra.
Da li će to biti dovoljno, u ovom trenutku nije poznato.
Vrednost vile u Njujorku, površine od oko 3.650 kvadrata, procenjivana je na čak 40 miliona dolara. Njena prodaja oglašena je još 2017, a za taj posao angažovana je i agencija u SAD.
Kuća na Petoj aveniji u Njujorku Foto:Screenshot/Google maps
Ova zgrada se, inače, nalazi na najprestižnijem mestu na Petoj aveniji, u delu između 66. i 67. ulice, sa pogledom na Central park. Ima četiri sparta, 18 soba i šest kupatila, a raspolaže i sa vinskim podrumom. To je bila prva zgrada sa dva električna lifta, koji su još u funkciji.
Kako su mediji pisali, ovaj objekat, kao i sačuvani originalni enterijer, nalazi se pod zaštitom države i grada Njujorka od 1969. godine. Federativna Narodna Republika Jugoslavije kupila je tu vilu još 1947. godine.
Njen prvi vlasnik bio je guverner Long Ajlenda – Robert Bikman Livingston, po kome i zgrada nosi naziv „Bikmanova kuća“.
Daleko manje pažnje privukla je zgrada srpske ambasade u Bernu. Zaintersovanih je bilo, ali im cena nije bila prihvatljiva.
Vrednost tog objekta, površine od 1.758 kvadrata, procenjivana je na 13,5 miliona franaka, a dogovor je bio da se ne ide ispod procenjene vrednosti.
I pre dve godine bilo je jasno da će biti problema sa objektima u Njujorku i Bernu, budući da ih je teško prodati, a održavanje koje plaća Srbije mnogo košta.
„To su dva najteža pitanja, prodaja dva objekta koja imaju veliku vrednost, 40 miliona za Njujork i desetak miliona za Bern. To je za nas veliki teret. Mi držimo komplekse u kojima imamo po 2.500 kvadrata, a imamo malo ljudi, a ne možemo da investiramo jer nisu naši“, rekao je ranije Veljko Odalović, tada generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova.
Dogovor o prodaji nekretnina koje su stečena tokom postojanja Jugoslavije, predstavnici Srbije, Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije postigli krajem 2016. Veliki deo tih objekata u međuvremenu je prodat, uključujući i penthaus u Njujorku.
Prema dogovoru, novac se deli među državama prema udelima dogovorenim u Ugovoru o pitanjima sukcesije, s tim što je Srbija od zemalja naslednica tražila i da joj se nadoknade dosadašnji troškovi održavanja njujorškog stana. Prema Ugovoru, Srbiji pripada 40 odsto od sume dobijene prodajom nekretnina u Njujorku.
BONUS VIDEO Čiju sliku držite na zidu? Ili sve o dodvoravanju predsedniku
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare