"Putin u Evropi može da se osloni na trojicu odanih vlastodržaca - Vučića, Dodika i Orbana"

Najodlučnije je svoju politiku usmerio ka Moskvi Milorad Dodik, predsednik bosanske srpske republike. Moskvi idu na ruku Dodikovi napori da transformiše Bosnu u konfederaciju država, kao preliminarni korak ka kasnijoj secesiji njegovog dela zemlje – jer su nemiri, kao rezultat toga, značajni, navodi nemački list.

Autor članka Mihael Martens, kako prenosi Dojče vele (DW) pritom ukazuje da se Dodik, kojeg naziva „Putinov mlađi partner u Banjaluci“, nedavno suočio sa preprekama – Nemačka je najpre zamrzla, a sada i potpuno obustavila četiri infrastrukturna projekta u RS vredna više od sto miliona evra, SAD su krajem jula uvele sankcije četvorici visokih funkcionera RS, a prošle nedelje je i javni tužilac BIH podigao optužnicu protiv Dodika.„Optužnica je vrhunac dosadašnjeg sukoba Dodika i visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, ; Kristijana Šmita“, ocenjuje autor ali i napominje da sada „ostaje da se vidi da li će javno tužilaštvo sa sedištem u Sarajevu uopšte moći da deluje na teritoriji RS“.

„Dodika podržavaju Moskva, Beograd i Budimpešta“, piše nemački list. „Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto širi stav da nekakav neodređeni ‘međunarodni liberalni mejnstrim’ stoji iza udara Zapada i javnog tužioca na Dodika“, odnosno da se tako „kažnjavaju političari koji se hrabro zalažu za nacionalne interese, kao što to čine Dodik i Putin“, dodaje se u tekstu.FAZ navodi da „predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije tako otvoreno proruski orijentisan kao Dodik“. „Srbija je čak podržala rezoluciju Generalne skupštine UN protiv ruske invazije na Ukrajinu. S druge strane, Beograd se nije pridružio evropskim sankcijama Rusiji i podržava je gde god može“, dodaje se.„Masovni mediji u zemlji, bilo da su novine, televizije ili internet-portali koje kontrolišu lični prijatelji i ljudi lojalni Vučiću, već godinama bombarduju stanovništvo antizapadnim baražom u kojem se Rusija i Kina predstavljaju kao pravi prijatelji Srbije. To ima efekta. Za razliku od pre nekoliko godina, većina stanovništva Srbije je sada protiv ulaska njihove zemlje u EU“, ukazuje autor, a prenosi N1.

„To je u krajnjoj liniji nebitno“, ocenjuje frankfurtski list, ; „jer takav korak ionako nije planiran“. Ipak, dodaje se, to ilustruje promenu atmosfere koja se dogodila u Srbiji u poslednjih deset godina. Prema anketama, Putin je najpopularniji strani političar u zemlji.„Posledice toga oseća i politički aktivan deo ruske dijaspore u Srbiji“, ukazuje autor članka Mihael Martens. Podsećajući da je u poslednjih godinu i po dana desetine hiljada Rusa emigriralo u Srbiju, on navodi da ruske izbeglice koje su politički aktivne, koje u Srbiji organizuju demonstracije i mitinge protiv Putina, „sve više osećaju pritisak srpske države“. Preti im zabrana ulaska ili neprodužavanje boravišne dozvole.

Autor izdvaja primer ruskog disidenta Vladimira Kara-Murse, koji je u aprilu u Rusiji osuđen na 25 godina zatvora zbog „veleizdaje“. „Pre osude, on je izvestio da je srpska tajna služba sistematski prisluškivala i špijunirala koordinacioni sastanak ruskih disidenata u maju 2021. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin je lično doneo materijal u Moskvu i predao ga ruskom bezbednosnom aparatu, naveo je Kara-Mursa. Ubrzo su usledila hapšenja u Rusiji. Međutim, verni glasnik Vulin više nije ministar unutrašnjih poslova – Vučić ga je postavio za šefa tajne službe“, navodi na kraju ;Frankfurter algemajne cajtung.Situacijom na Balkanu, prenosi DWm bavi se i berlinski ;Tagescajtung ;čiji autor, Erih Ratfelder, iznosi ocenu da „Evropska unija i SAD žele da pridobiju srpske nacionaliste politikom razumevanja“, što je, smatra, „opasan kurs“.Podsećajući da za SAD, a posebno za Demokrate, Dejtonski mirovni sporazum o BiH iz 1995. predstavlja uspeh američke diplomatije, list piše da se „sada američke diplomate koje rade na Balkanu spremaju da prokockaju to nasleđe, očigledno misleći da će Srbija biti uvučena u zapadni tabor ustupcima na Kosovu i u Bosni“.

„Konce pre svega vuku američki diplomata odgovoran za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, zajedno sa Kristoferom Hilom, američkim ambasadorom u Beogradu, i političarima EU, Žozepom Borelom i specijalnim izaslanikom Unije Miroslavom Lajčakom… ;Zapadne diplomate podržavaju ideju da samo treba ugoditi nacionalistima da bi se održao mir. Ignorišu činjenicu da je to jednom ranije – naime od 1991. pa naovamo – doživelo veliki neuspeh“, piše ;Tagescajtung.Ipak, autor ukazuje da postoji i otpor tome na Zapadu.„Od kada su Mihael Rot, predsednik spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, i njegov kolega u američkom Senatu kritikovali sadašnji pristup politici, neki parlamentarci sa obe strane Atlantika barem su se probudili. Zahtevaju da međunarodna zajednica uči iz prošlosti. Oni pozivaju na diplomatiju odvraćanja kako bi se sprečilo dalje pogoršanje bezbednosne situacije na Kosovu i u Bosni“, dodaje list.Pritom nemački novinar posebno ukazuje da je fokus debate na Distriktu Brčko, koji RS deli na dva dela. „Region Brčkog je strateška tačka broj jedan na Balkanu. Zato Srbi žele svim silama da kontrolišu Brčko – a to je shvatila i zapadna vojska“, navodi se u tekstu.

Podsećajući da su na to mesto poslate nove jedinice Eufora, uključujući i mali nemački kontingent od oko 30 ljudi, autor izvodi zaključak da bi se „zaista značajna strateška promena ; dogodila samo ako bi tamo bile raspoređene trupe NATO“.Međutim, prema izveštajima štampe, Euforom će upravljati mađarski oficiri, a to je, piše nemački novinar, „kao da koza postane baštovan“.„Berlin se ne pomera. Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, koja se svojevremeno suprotstavila nacionalističkim pozicijama – ćuti. (…) Da li Berlin zaista želi da spoljnu i bezbednosnu politiku EU na Balkanu poveri isključivo diplomatama SAD, EU i Viktoru Orbanu“, postavlja na kraju pitanje autor Erih Ratfelder u članku za berlinski Tagescajtung.

List Berliner cajtung ;objavljuje tekst pod naslovom „Dominacija Srbije mora se slomiti“ a potpisuje ga gostujući autor Muamer Bećirović kojeg nemački list predstavlja kao „istraživača istorije diplomatije i međunarodne politike“ i čoveka koji je „u januaru 2024. objavio biografiju o austrijskom diplomati i državniku postnapoleonskog doba, princu Klemensu fon Meternihu“.Po oceni autora, „jedina država koja bi mogla da uvede red na Balkanu i trajno obezbedi sopstvene strateške interese u regionu jeste Nemačka, koja je daleko najvažniji trgovinski partner Hrvatske, Bosne i Srbije, a i geografski je udaljena svega nekoliko stotina kilometara“.„Nemačka treba da privuče istočnu Evropu na svoju stranu ako želi da ostvari dominaciju u Evropi, a to uključuje i Balkan“, piše Muamer Bećirović, a prenosi list iz Berlina.Potrebna je moć, nemačka moć, da se uvede red na Balkan. Sve ostalo je kratkoročno, srednjoročno i dugoročno osuđeno na propast… Ako bi Berlin vladao, red bi bio na dohvat ruke i mir bi mogao da se vrati na Balkan, po prvi put u njegovoj istoriji, navodi se u tekstu.