Već dugo se spekuliše da Srbija prodaje oružje Ukrajini, ali su srpski zvaničnici svaki put takve informacije demantovali i isticali vojnu neutralnost u odnosu na rusko-ukrajinski rat. Sada Rojters otkriva da se u poverljivom dokumentu Pentagona, u koji je ta agencija imala uvid, navodi da je Srbija odbila da pruži obuku ukrajinskim snagama, ali je pristala da isporuči oružje Kijevu ili ga je već poslala. Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija nije i neće izvoziti oružje toj zemlji, ali nije isključio mogućnost da ono ipak završi na ukrajinskom ratištu.
Prošle nedelje iz Pentagona procurio je niz poverljivih dokumenata u kojima se otkriva kako su pojedine evropske zemlje odgovorile na zahteve Ukrajinaca za pomoć u vojnoj obuci ili u oružju. Tim papirima bave se američki mediji, a agencija Rojters otkrila je sadržinu dokumenta koji se odnosi na Srbiju.
Kako je navedeno, srpske vlasti su odbile da pruže obuku ukrajinskim snagama, ali se država navodno obavezala da će poslati oružje ili ga je već isporučila. Takođe je navedeno da Srbija ima političku volju i vojnu sposobnost da u budućnosti obezbedi oružje Ukrajini.
Dokument nosi oznaku “tajno” i NOFORN, čime se zabranjuje distribucija stranim obaveštajnim službama i vojsci. Datirano je 2. marta, i utisnuto je pečatom kancelarije Združenog načelnika štabova.
Navode Rojtersa je demantovao ministar odbrane Miloš Vučević, koji je izjavio da je to laž.
„Više od 10 puta smo demantovali te neistine i evo, učinićemo to opet. Srbija nije prodavala, niti će, oružje ukrajinskoj niti ruskoj strani, niti zemljama u okruženju tog konflikta. Nekome je očigledno cilj da uvuče Srbiju u taj sukob“, rekao je Vučević.
Reakcije ruske strane za sada nema, a sagovornici “Nove” oprezno govore na ovu temu.
„Oružje ode u jednom pravcu, završi u drugom“
Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador u Belorusiji, navodi da je moguće da država nije direktno involvirana u to.
“Ona je dala papire (dozvole za isporuku), ta roba je otišla u jednom pravcu, ali je završila u drugoj zemlji. To je tehnički moguće. Ali je isto tako jasno da država prati tok svog naoružanja i municije”, kaže Đukić za naš list.
Na podsećanje da je Rojters objavio da je Srbija pristala da isporuči oružje Ukrajini, on navodi ni da ga to ne bi čudilo, jer je srpska spoljna politika krajnje pragmatična i lukrativna.
“Ona nije principijelna. Kad kažem lukrativna, to znači da je cilj da zaradi na svakom koraku i na svakom mestu, pa i kada je u pitanju tako jedna osetljiva roba i kada su upitanju tako osetljive zemlje. Srpska spoljna politika je lukrativna zato što rukovodstvo zemlje svaki dan govori kako čine sve da povećaju društveni proizvod. Zar se ne sećate koliko je puta Vučić govorio da izvoz fabrika oružja predstavlja toliko i toliko povećanje društvenog proizvoda Srbije. Apsolutno verujem da je to tako i da se oni tako ponašaju”, ističe Đukić.
Upitan da li demantiji srpskih zvaničnika oko izvoza oružja u Ukrajinu treba nešto da nam znače, on kaže da se oni tako postavljaju prema svim problemima i da u početku sve demantuju, dok se nešto ne ispostavi kao tačno.
“To me ne čudi. Čudilo bi me da su to priznali, a ovo me ne čudi”, dodaje Đukić.
On podseća da je prošli put, kada je objavljeno da Srbija izvozi oružje Ukrajini, Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, rekla da će tražiti objašnjenje, ali da nismo saznali da li je zatražila i kakvo su objašnjenje dobili.
“Mislim da će i sada biti ‘pas laje, a vozovi prolaze’. Rusija će opet tako nešto slično izjaviti i na tome će završiti, jer Rusiji ne ide u prilog da zaoštrava odnose, pogotovo da ih zaoštrava do kraja sa Srbijom. Naravno, Beograd zna za to da Rusija ima neku crtu do koje će ići u tom zatezanju”, dodaje Đukić.
Vojni analitičar Vlade Radulović kaže da je skepitičan kada je u pitanju priča o navodno procurelim ili procurelim tajnim dokumentima, kao i da smo limitirani onim što su zvanična saopštenja. Činjenica je, dodaje on, da naše resorno ministarstvo, i dalje stoji iza toga da Srbija ne isporučuje naoruženje niti jednoj niti drugoj strani.
“Postoji ta jedna, uslovno rečeno, siva zona, a to je situacija kada neko je krajnji korisnik odluči da preko druge treće ili četvrte firme ili države naše naoruženje prosledi Ukrajini u ovom slučaju. To je prosto stvar na koju nijedna država ne može da utiče. Jako je teško kontrolisati šta krajnji korisnik kada dobije naoružanje i vojnu opremu radi sa njom”, navodi Radulović za “Novu”.
Vučić: Srpsko oružje može da završi na obe strane
Govoreći o izvozu naoružanja Ukrajini, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekao je da Srbija nije i neće izvoziti municiju i naoružanje toj zemlji. On je, komentarišući istraživanje Rojteresa, rekao da ne postoji nijedan papir koji bi to mogao da pokaže.
„Ovde postoji nešto drugo. Da li će da se pojavi s jedne i druge strane ratišta? Sasvim je izvesno zato što mi prodajemo municiju. Ali prodajemo dozvoljenim krajnjim korisnicima, a ne Ukrajini i Rusiji. Jer kad prodate nekome u Turskoj nešto, ono može da završi na obe strane ratišta, kad prodate nešto Španiji i Češkoj, onda vam je jasno gde to može da završi“, rekao je Vučić.
Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane i predsednik Saveta za strateške politike, kaže za „Novu“ da prema njegovim saznanjima, „koja su uverljiva“, Srbija ne izvozi oružje niti u Ukrajinu niti u Rusiju.
„Sve svoje ugovorne obaveze izvršava isključivo sa zemljama koje nisu pod sankcijama, koje izdaju ‘end juzer’ sertifikat. Po tom srtifikatu, zemlja kupac ne sme tu robu da reeksportuje, proda ili pokloni bilo kojoj trećoj strani“, navodi Šutanovac.
BONUS VIDEO Moskva zabrinuta zbog informacija da srpsko oružje stiže u Ukrajinu