Opozicija posle izbora podeljena u tri bloka + Savo Manojlović: Kako izgleda politička scena posle 2. juna

Situacija u opoziciji nakon izbora u Beogradu 2. juna izgleda ovako:

Jedan blok čini grupa stranaka koje su bojkotovale izbore, a tu su Stranka slobode i pravde, SRCE i Zajedno. U drugom bloku je tzv “borbena opozicija” koja je odlučila da na izbore izađe. Tu su Zeleno-levi front, Narodni pokret Srbije, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Ekološki ustanak… Distancu od svih napravio je Miloš Jovanović, koji je najpre u intervjuu za Novu izjavio da ga "ne zanima opozicija" i da posvećuje jačanju sopstvene stranke, da bi kasnije gostujući na TV N1 istakao da ga zapravo ne zanima "strategija dela opozicije", te da održava komunikaciju sa Strankom slobode i pravde i "Srbija-centar".

“Posle ovih godinu i po dana saradnje sa ostatkom, blago rečeno, krajnje nesolidne opozicije, što sa desnog, što sa levog dela spektra, to pitanje me više ne zanima. Bavićemo se u narednom periodu isključivo sobom i jačanjem naše stranke, Novog DSS, a negovaćemo i Srpsku koaliciju NADA koju imamo sa POKS”, rekao je Jovanović.

On se na ovu izjavu osvrnuo tokom svog gostovanja na TV N1, navodeći da se odnosila pitanje da li je moguće jedinstvo opozicije nalik onom s početka godine kad su svi činili jedan front.

"Nisam rekao da me opozicija ne zanima, već strategija. Stvarno me ne zanima strategija Radomira Lazovića, Miroslava Aleksića i Aleksandra Jovanovića Ćute", rekao je Jovanović.

Dakle, Miloš Jovanović i koalicija NADA po trenutnoj raspoedeli unutar opozicije mogli bi se svrstati u treći blok.

Četvrtu kolonu čine Savo Manojlović i njegov “Kreni-promeni”, koji na osnovu rezultata na beogradskim izborima i osvojenih 17 odsto glasova praktično postao vodeća opoziciona snaga u glavnom gradu.

Ovim se ne završava spisak opozicionih stranaka u glavnom gradu, ali je reč o partijama i koalicijama koje nisu mogle ni blizu cenzusa. Takođe, treba pomenuti i doktora Branimira Nestorovića, ali on odbija saradnju s opozicijom, na šta i opozicione stranke uzvraćaju istom merom, tako da je teško govoriti o mogućnosti neke njihove buduće saradnje.

Grupe građana iznenadile

Kad je o Srbiji reč, situacija je još složenija, jer se na nedavnim lokalnim izborima pored pomenutih stranaka pojavio i veliki broj grupa građana, koje su ostvarile izuzetan rezultat.

Tu se pre svega misli na doktora Dragana Milića u Nišu, a treba pomenuti i grupe građana “GrađanIN” u Inđiji, zatim “Uzinat” u Gornjem Milanovcu, “Dogovor za Mladenovac - Stevan Vlajić”...

Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović kaže da su grupe građana ostvarile izuzetan rezultat u mnogim gradovima širom Srbije.

“Manojlović i doktor Dragan Milić su najjači među njima, ali dobre rezultate su ostvarile i u Čačku, Gornjem Milanovcu, Valjevu… Ali oni ne predstavljaju blok, zato smatram da nam je politička scena trenutno veoma heterogena. To ne znači da već za mesec dana nećemo imati neku potpuno drugačiju sliku”.

Smatra i da Niš može biti dobar model za dalji rad opozicije.

“Ujedinjenje opozicije u kolonu “Srbija protiv nasilja” jeste bio dobar recept u tom periodu. Ta koalicija imala je dobru širinu, ali mislim da se na nekim budućim izborima može doći do sličnog rezutat i ako se bude išlo i u tri kolone. Naravno, ne da te kolone budu definisane jednim besmislenim pitanjem kao što je “bojkot ili ne”, već da one budu logične. Kao što smo videli u Nišu, na primer. To može biti dobar recept za opoziciju”, zaključuje Popović.

Nemoguće je sa tri ili četiri kolone doći do dobrog rezultata

S druge strane, izvršni direktor Cesida Bojan Klačar smatra da će do nekog novog ujedinjavanja opozicije morati da dođe.

“Rascepkanost opozicije nakon izbora nije ništa novo. Nastavljaju se trendovi koji su počeli još 2016. godine. Uoči svakih izbora dođe do nekog političkog angažmana u opoziciji, da bi se već dan nakon izbora to praktično raspalo. Najpre smo 2016. godine imali “Dosta je bilo” kao nekakav motor promena, zatim 2017. Sašu Jankovića, onda je došlo do saradnje Dragana Đilasa i Zdravka Ponoša, pa smo imali Srbiju protiv nasilja… To je jedan začarani krug, a evo dešava se i sad”, kaže Klačar i dodaje:

“Očekujem da ćemo u narednim nedeljama i mesecima imati dodatnu fragmentaciju i rasprave u opoziciji oko toga ko je bio u pravu, a to ne dovodi ni do kakvih osetnih promena na način da opozicija danas bude jača nego juče. Vratili su se na stanje od pre majskih tragedija. Sve to u opoziciji traje dugo i energija ljudi se potrošila. Pored toga, ulazi se u period kada je ideja vlasti da nemamo izbore do 2027. godine. Opozicija neće moći da profitira ni od lokalnih izbora, jer izuzev u Medijani izgleda da neće biti drugog pobedničkog rezultata. Da je opozicija pobedila u još nekim opštinama i gradovima, situacija bi bila znatno drugačija. Ovako nema dileme da će do te 2027, morati da naprave neki aranžan koji će podrazumevati da na neki način sarađuju”.

Klačar smatra da će do nekakve vrste ujedinjenja, programskog i ideološkog morati da dođe.

“Nemoguće je sa tri i četiri kolone opozicije računati na pozitivan ishod tih izbora. Pogotovu što je SNS na svoju listu privukao i skoro celu desnicu izuzev Novog DSS”, zaključuje on.

BONUS VIDEO: