0
U poslednjih nekoliko godina svaka kriza na Kosovu i Metohiji sa sobom nosi slike oklopnih vozila srpske vojske koja se kreću ka administrativnoj liniji. Kopnena zona bezbednosti postala je mesto odakle predsednik Srbije Aleksandar Vučić u skladu sa prilikom šalje poruke svojim biračima i tako ugrožava ono za šta se 2001. godine prilično teško izborio nekadašnji premijer Zoran Đinđić. Poslednja slika ambasadora SAD Kristofera Hila koji obilazi ovaj kraj Srbije govori u prilog tome.
Od izbijanja rata na Kosovu do danas, Vojska Srbije prolazila je kroz različite faze. Diplomatskim naporima tadašnjeg premijera Zorana Đinđića 2001. godine srpske snage stigle su u kopnenu zonu bezbednosti.
Dve decenije kasnije, predsednik Srbije, svako malo pokreće vojsku zbog krize na Kosovu i podizao je borbenu gotovost kad za to nije postojala nikakva potreba.
Iz međunarodne zajednice nije bilo preteranih reakcija, sve do oružanog sukoba u Banjskoj, nakon kog su iz Bele kuće zahtevali od Srbije da prestane sa nagomilavanjem vojske. Ono što je traženo, brzo je i učinjeno.
Tako se prva linija odbrane ljudi i države svela na emocionalne zloupotrebe za manipulisanje unutrašnjom politikom od strane predsednika Srbije i njegovog režima.
Vojni analitičar Aleksandar Radić precizira za Nova.rs da se povlačenje naše vojske odnosi na pravce prema Kosovu, u regionima Raške i Novog Pazara, a ne konkretno na administrativnoj liniji.
„Od 2017. godine, svako malo, zbog krize na Kosovu ili emotivnog podsticanja je deo jedinica bio u stanju povišene borbene gotovosti i te jedinice su odlazile na jug, prikazivana je sila, slikali su se političari i kad se završi ta predstava, tehnika i ljudi su se vraćali u garnizone. To je postao ritual“, ocenjuje Radić.
Dodaje da je za samu vojsku to veoma opasno, jer se za ljude stvara slika pritiska, uzima im se energija i igra se njigovim emocijama.
Na pitanje zašto je za razliku od ranijih godina sada došlo do međunarodne reakcije na pokrete naše Vojske, Radić kaže da je procenjeno da nije momenat da se to radi.
„Posle takve brljotine koja je napravljena sa Radoičićem, u najmanju ruku je trebalo pokazati jedan novi pristup – postaviti se diskretno i rešavati svoj problem, jer naš problem je Radoičić. Onda je, cenim, od strane Vašingtona stglo da nije u redu da se za ublažavanje krize koristi vojska. Što pretiti bilo kome drugome, ako ste vi napravili problem“, kaže sagovornik Nova.rs.
Navodi da su snage pojačanja naše vojske nakon poziva SAD povučene i da je ambasador Hil bio da se u to uveri.
Dodaje da sama vojska u kopnenoj zoni bezbednosti nije ugrožena, odnosno da neće biti njenog povlačenja.
Administrativna linija koja razdvaja centralnu Srbiju i KiM dugačka je 382 kilometra, a čak o 40 kilometara brinu vojnici iz baze Rudnica – jedne od desetak baza u kopnenoj zoni.
Vojska tadašnje Jugoslavije nakon rata uspela je da dođe u kopnenu zonu bezbednosti, što je uz diplomatske napore izvojevao tadašnji premijer Zoran Đinđić i to 2001. godine. Ovo je bilo veoma značajno, imajući u vidu da su srpska vojska i policija u potpunosti povučene sa Kosova pre toga.
Zalaganja Zorana Đinđića, u izjavi za N1, urednica KoSSeva Tatjana Lazarević ocenila je kao neverovatno postignuće.
„Jer podsećam na jedno od neverovatnih postignuća iz vremena kada je on bio premijer, a to je ono što je 2001. postignuto. Uspeo je da nakon teške stigmatizacije, ogromnog napada i odijuma na koji je Srbija nailazila u zapadnoj javnosti – vrati oružane snage tadašnje Savezne Republike Jugoslavije u Kopnenu zonu bezbednosti, a mi smo danas došli u situaciju da po prvi put od ’99 čujemo da Srbija mora da se pravda da li će napasti Kosovo i da li će njeni vojnici da uđu na teritoriju Kosova i napadnu kosovske Albance“, kazala je Lazarević.
Đinđić je u februaru 2003. otišao i korak dalje, pa je od tadašnjeg komandanta NATO za jugoisitčnu Evropu, admirala Greogrija Džonsona zatražio da se vojska na Kosovo vrati.
PROČITAJTE JOŠ
Njegov zahtev je tada odbijen.
U svim dosadašnjim kosovskim krizama, srpska vojska učestvovala je jedino kroz podizanje borbene gotovosti, a nakon smirivanja tenzija – sve bi se vraćalo u redovno stanje.
Prvi signali iz SAD o tome da pomno motre na pokrete vojske stigli su u maju mesecu, u trenutku razbuktavanja još jedne krize izazvane nasilnim ulaskom i zauzimanjem opština nedugo nakon izbora koje su Srbi bojkotovali, a na kojima su pobedili albanski gradonačelnici.
Nakon oružanog sukoba u Banjskoj, Bela kuća saopštila je da prati pomeranje vojske Srbije ka KiM i da bi Beograd trebalo da prestane sa tom operacijom.
“Pratimo velika pomeranja srpske vojske uz granicu sa Kosovom koja obuhvata i do sada neviđeno postavljanje napredne artiljerije, tenkova i mehanizovanih pešadijskih jedinica. Smatramo da je ovo veoma destabilizujući razvoj događaja“, rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednsot Džon Kirbi na konferenciji za medije.
Slični pozivi i strahovi istovremeno su stizali iz Prištine.
A ono što je traženo, to je i ispunjeno.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedugo nakon zbivanja na KiM obećao je da vojska neće prelaziti administrativnu liniju.
Uz to, objavio je podatke o brojnosti naših pripadnika u tom delu, rekavši da je prošle godine bilo 14.000 pripadnika vojske i policije, da ih sada ima oko 7.500, ali će se to smanjiti na 4.0000.
Da je pomeranje vojske oko Kosova “redovno”, u sredu su imali prilike da se uvere ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil i šef delegacije EU Emanuele Žizofre.
Oni su, kako su pojasnili iz Ministarstva odbrane, bili gosti ministra odbrane Miloša Vučevića i šefa delegacija i načelnika Generalštaba Vojske Srbije, generala Milana Mojsilovića.
***
