Okrećemo se spoljnoj politici EU - dok ne dunu jači vetrovi

Od demokratskih promena u Srbiji, gotovo sve vlasti kao prioritet isticale su članstvo u EU, ali uz punu saradnju sa SAD, Rusijom i Kinom. I Boris Tadić kao predsednik države zagovarao je ta "četiri stuba spoljne politike Srbije", a isti put nastavio je i Aleksandar Vučić, aktuelni predsednik, uz još, čini se, bližu saradnju sa Moskvom i Pekingom.Međutim, prethodnih meseci, a naročito u poslednjih desetak dana, vlasti u Beogradu povukle su niz poteza, koji su za ovdašnju javnost bili iznenađenje - odustalo se od kupovine ruskog oružja, Srbije se pridružila Deklaraciji EU o izborima u Belorusiji i osudi tamošnjeg režima, potpisan je vašingtonski sporazum, kojim se zbog 5G mreže Beograd zamerio Pekingu, da bi pre dva dana Srbija povukla svoje vojnike sa vojne vežbe "Slovensko bratstvo" sa Rusima i Belorusima.Iz svega što smo mogli čuti od srpskih zvaničnika, jasno je da je Srbija ovakve poteze povlačila pod pritiskom Zapada, te da se bliži trenutak u kojem će kao zemlja pregovarač za ulazak u Uniju svoju spoljnu politiku u potpunosti morati da prilagodi sa onom koju vodi EU.Srećko Đukić, diplomata, navodi da mu se sve što se dešavalo prethodnih dana govori da Srbija više ne može sedeti na četiri stolice - da pojednako sarađuje sa EU, SAD, Rusijom i Kinom. On ističe da je na to dugo vremena upozoravala i domaća stručna javnost, koja je isticala da se kao prioritet mora odrediti put ka Evropskoj uniji.

"Zvanična politika Beograda je to ignorisala i odbijala sva ta dobronamerna upozorenja, da bi sada udarila u zid. Dobila je upozorenja iz sveta da se mora opredeliti. Međutim, taj zaokret nije svojevoljno napravio Beograd, nego je morao da bude iznuđen. Morali smo da otkažemo vojne vežbe u Belorusiji. Bilo bi dobro da smo to sami uradili", kaže Đukić za Nova.rs.

On navodi da su Vladi dugo stizala upozorenja da mora svoju spoljnu politiku da uskladi sa spoljnom politikom EU, ali da je od ministra Ivice Dačića stizao odgovor da ćemo to učiniti kad uđemo u EU. Međutim, kako ističe, ulazak u Uniju je dugotrajan proces, a za jedan dan se spoljna politika ne može se uskladiti."Mi danas imamo niži nivo usklađenosti spoljne politike sa EU nego pre 10 godina - tada je ta usklađenost iznosila 78 odsto, dok je sada 47 odsto. Došlo je vreme da se Srbija opredeli na kojoj će stolici da sedi. Prošlo je vreme kada je Beograd bio veliki politički centar, kada je mogao da optira između Istoka i Zapada, kada je vodio nesvrstane i imao lidera svetskog ranga. To je vreme prošlo. Srbija je danas delić nekadašnje Jugoslavije, odnosi su se promenili, a mi se njima nismo prilagodili", kaže Đukić.Da je još rano govoriti o potpunom usklađivanju sa spoljnom politikom EU, smatra Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost. On, međutim, navodi da se taj trenutak nazire.

"Nazire se da je trenutak za to blizu. Ako pogledamo zemlje u okruženju, one su 100 odsto u tom smislu usklađene sa Unijom", ističe Savković i dodaje da je potpisivanje Vašingtonskog sporazuma predstavlja osnovu za promenu spoljne politike.On kaže da veruje da je bilo pritisaka na Srbiju da povuče svoje vojne trupe sa vojnih vežbi sa Belorusijom i Rusijom i navodi da je Srbija mogla da da i drugačije obrazloženje od onog o pritiscima iz EU, koji je izneo Vulin."Mogli smo to da izvedemo i elegantnije, da kažemo da to radimo zbog nestabilne političke situacije. Međutim, kao zemlja igramo igru koja je rizična. Volimo da kažem oda sedimo na tri ili četiri stolice, a moguće da nam se neka izmakne", navodi Savković za Nova.rs."Šta će se dogoditi kada dunu neki jači vetrovi"Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, navodi da bi sve ono što se dešavalo prethodnih meseci u kontinuitetu nekog analitičara moglo da navede na ocenu da se radi o nekom zaokretu.

"Podsećam da je u vreme kada smo u Beogradu imali proteste, nakon najave uvođenja policijskog časa, Vučić za nasilje na ulicama izneo optužbe na račun ruskih službi. Taj trag je već tada bio vidljiv. Svakako da Rusi nisu pozdravili potpisivanje onog dokumenta u Vašingtonu, a način na koji su na to reagovali, tu mislim na potez Zaharove, nije uobičajen u diplomatskoj praksi. Očigledno je da se u toj nekoj igri različitih pritisaka Srbija gura u neki svoj kolosek", kaže Minić za Nova.rs.Ona navodi da je pitanje šta će se dogoditi kada dunu još neki jači vetrovi."Mi tek treba da sačekamo posledice onog što je Srbija potpisala u Vašingtonu, kako će reagovati Rusi, Arapi, Palestinci, Turci... Čeka nas težak diplomatski period. Možda će nas to profilisati kao zemlju da nama samima prioriteti postanu jasni. Građani su zaista zbunjeni kuda ide Srbija", ističe Minić.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram