Za samo godinu dana srpska desnica od dramatičnog rasta stigla je do apsolutnog kraha. Iako su svi očekivali da će pred izbore doći do ujedinjenja četiri parlamentarne stranke to se nije dogodilo. Sagovornici portala Nova.rs slažu se u oceni da je Aleksandar Vučić imao značajnu ulogu u njihovom razbijanju.
Animozitet bivšeg okorelog desničara Aleksandra Vučića prema strankama na desnom spektru, iznenada se pojavio prošle godine, u dramatičnoj izbornoj noći.
“Čestitam svim političkim takmacima i rekao bih da ono što je važno za našu zemlju, to je da je uticaj ukrajinske krize ogroman na rezultate izbora, da se Srbija dramatično pomerila udesno, da sam sam kriv što lista SNS imaju nešto manje glasova, ali ćemo o tome voditi računa prilikom formiranja vlade“, poručio je Vučić nakon izbora.
I ne bi Vučiću dramatično što je SNS ostvario nikada lošiji rezultat, nego što su četiri stranke desnice dobile parlamentarni status: Dveri, Zavetnici, Novi DSS i POKS osvojili su ukupno 15 odsto i 35 poslaničkih mesta 2022. godine.
Od tada kreće ofanziva vlasti na desničare, a rezultate smo videli 17. decembra – Dveri i Zavetnici su ostali ispod cenzusa, Branimir Nestorović postao je novi oponent na desnici a Novi DSS i POKS uspeli su da sačuvaju parlamentarni status.
Nakon aprilskih izbora 2022. godine vodila se borba na svim frontovima – od ulice, Skupštine do tabloida i televizija sa nacionalnom frekvencijom. Iz svih topova pucao je Vučić na lidere desnice, „otimao“ im članove, a potom i raskidao stare koalicije, poput one sa POKS-om u Novom Sadu.
Počtkom prošle godine plasiran je Francusko-nemački plan o rešavanju kosovskog pitanja, najglasniji protivnici potpisivanja tog akta bile su upravo desničarske partije koje su zajedno organizovale protest ispred Vlade Srbije. Skup je simbolično bio zakazan za 12 i 44 časova aludirajući na rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, a predvodili su ga Miloš Jovanović, Milica Đurđević Stamenkovski i Boško Obradović. Nakon toga intenzivirani su napadi na njih troje i njihove partije od strane vlasti.
Na ulicama bili su lepljeni plakati na kojima se Boško Obradović, Miloš Jovanović i Milica Đurđević Stamenkovski dovode u vezu sa oslobađanjem aktuelnog kosovskog premijera Aljbina Kurtija, te plakati Jovanovića i francuskog pasoša na kojima je pisalo „Miloš Francuz“.
Mostove su „ukrašavali“ transparentima Boško fašista, a ni grafiti sa sličnim porukama nisu izostali. Takođe mogli su se naći i grafiti „Milica lažljivica“ širom Beograda i Novog Sada.
Kada smo već kod Novog Sada i poruka, SNS je u tom gradu početkom februara ove godine raskinula koaliciju sa POKS-om i poručila da je krenulo čišćenje.
„Videli ste ove stručnjake iz POKS-a.. Lepo, svaki dan – ‘Vučić izdajnik, Vučić baraba… A lepi bili Vučićevi glasovi da mogu da budu na čelu komunalnih i javnih preduzeća. I Novom Sadu, Bečeju i mnogim drugim gradovima. E, pa više ne može. Krenulo je čišćenje“, poručio je Vučić.
Nakon što je Vučić proglasio „čistku“ predsednik izvršnog odbora SNS, Darko Glišić pohvalio se novim članovima, koji su u jato naprednjaka doletali iz POKS-a i Zavetnika.
Sa skupštinskog megafona za vreme sednice koja je bila posvećena kosovskom pitanju, Vučić je kazao da Dveri dobijaju pomoć od Rusa, Obradovića je nazivao kriminalcem a Miloša Jovanovića huliganom.
Međutim, istom tom huliganu, ministar odbrane Miloš Vučević, nekoliko meseci kasnije dodeljuje sablju.
Od kada je počelo u javnosti da se šuška, zapravo glasno govori o tome da će biti raspisani vanredni parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori, otpočeli su i pregovori o tome ko će sa kime u koaliciju. Jasno je bilo da će građanska opcija na jednu listu, ali se pominjalo i ukrupnjivanje nacionalne opcije.
Prvobitno su se o koalicionom delovanju dogovorile Dveri i Zavetnici pod kišobranom srpskog nacionalnog bloka, a lideri ove dve stranke poručili su da je time otpočelo „veliko nacionalno okupljanje“. Očekivalo se da sa njima u koaliciju uđu i Novi DSS i POKS međutim…
Na samom početku isticalo se da je Jovanović bio kamen spoticanja ujedinjenja desnice.
“Dveri i Zavetnici su više puta pokušavali da s njim dođu do dogovora o koaliciji. Milošu je nuđeno da bude nosilac liste na parlamentarnim izborima, da bude kandidat za premijera, čak i da NADA dobije najviše poslaničkih mesta u koaliciji nakon izbora. Međutim, on stalno odlaže dogovor, a u poslednje vreme plasira ideju o dve liste desnice, iako istraživanja govore da bi najbolje prošli na jednoj listi”, navodi sagovornik Nove.
Međutim, krajem oktobra sve parlamentarne desne opcije ipak su sele za sto, a sa njima i „četverac“ intelektualaca – Ratko Ristić, Milo Lompar, Miloš Ković, i Matija Bećković.
Sastanak je trajao više od pet sati, a bio je sačinjen i zajednički dokument koji je sadržao šest tačaka, a ključna tačka bila je da se na svim nivoima vlasti isključuje svaka mogućnost saradnje sa SNS nakon izbora.
PROČITAJTE JOŠ:
I kada se mislilo da je dogovor postignut i da će desnica nastupiti jedinstveno Zavetnici su odustali. Zapravo, prema našim saznanjima dogovor je stopirao Stefan Stamenkovski.
„Vučić po potrebi razbija tzv. desnicu, ali je, onako kako mu odgovara, i spaja, odnosno njene elemente održava u životu. To radi nekada direktno, nekada preko svojih za to zaduženih ljudi u BIA ili putem podređenih poslovnih krugova kojima dodeljuje zadatak da finansiraju određene partije“, kaže za portal Nova.rs politički analitičar Dragomir Anđelković, i dodaje da je cilj toga da ne bi desnica ugrozila njegove glasove jer je biračko telo SNS dominantno nacionalno nastrojeno.
S druge strane politikolog Mladen Mrdalj smatra da postoji više „krivaca“ za krah desnice.
„Moja procena je da je Novi DSS bio nesklon zajedničkom nastupu desnice jer su bili uvereni da prelaze cenzus, a da će ostali loše proći, čime bi Miloš Jovanović postao de fakto lider desnice. Sa druge strane, neka svedočenja (Miloš Ković) govore da je vrh Zavetnika takođe minirao pregovore desne opozicije, navodno zbog odbijanja da se obavežu na Anti-SNS platformu koju je gurao Novi DSS. Sklop tih unutrašnjih sukoba u kojima je Vučić verovatno imao neki procenat uticaja je razdvojio desnicu, ali je tek Nestorovićeva kampanja uspela da desnicu osakati“, kaže Mrdalj.
Nakon mnogobrojnih napada na lidere desnih partija, neuspelog dogovora njihovog ujedinjenja, onako niotkud pojavio se Branimir Nestorović, koji je ispostaviće se najveće izneađenje na prošlogodišnjim izborima.
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da u slučaju ujedinjenja desnice Nestorović ne bi bio izborni takmičar.
„Ne bi bilo prostora da se dogodi Nestorović, ali ishod bi bio sličan kao i posle decembarskih izbora. Umesto novog Nestorovića Vučić bi imao nekoliko starih „Nestorovića“ koje drži u džepu. Neki veliki boljitak se ne bi dogodio. Drugačije bi stajale stvari da su se prave opoziciono-nacionalne snage objedinile a iz te kombinacije isključile one za koje se zna da direktno rade za Vučića. Onda ni „projekat Neostorović“ ne bi uspeo, niti bi Vučić na drugi način očuvao neposrednu kontrolu nad velikim delom desnih stranaka“, kaže Anđelković za portal Nova.rs.
Na pitanje koga direktno kontroliše vlast od desnih partija Anđelković navodi nekoliko.
„Vučić direktno kontroliše Zavetnike kao i veći (novosadski) deo POKS-a, pod kontrolom Vladimira Jelića. Polazeći od toga kontrolisao je „po pola“ obe nacionalne koalicije na prošlim izborima. Isto važi i za „pokret Nestorovića“. Posle propasti Zavetnika, Nestorović je sa svojom grupom postao glavna Vučićeva uzdanica na tzv. desnici“, objašnjava Anđelković.
Mnogi ocenjuju da je neujedinjenje opozicije značajno uticalo na izborni rezultat, odnosno na to da opozicija ne pobedi na ovim izborima. Mrdalj smatra da je to slučaj samo na beogradskim izborima.
„Neuspeh desnice je pre svega oštetio opoziciju u Beogradu. Što se tiče republičkog nivoa, šteta je definitivno osetna ali nije presudna,“ zaključuje Mrdalj.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare