0
Povodom završetka globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, ambasadorka Norveške u Srbiji Kristin Melsom govori o svom odrastanju u Norveškoj i pokušava da zamisli kako bi izgledao život bez nasilja prema ženama i devojčicama.
Odrastajući u Norveškoj, verovala sam da je to što mlada žena može da hoda sama kroz grad u bilo koje doba dana i bez mogućnosti da bude uznemiravana jednostavno tako. Moje drugarice i ja smo bez straha tumarale različitim delovima grada, išle peške kući sa autobuske stanice posle škole, odlazile same u kafiće i pabove, ili čak same noću šetale šumom.
Odgajana sam u društvu gde su strogo definisane rodne uloge o tome ko zarađuje pripadale neki prošlim vremenima, a kasnije bila na radnim mestima gde je uzajamno poštovanje predstavljalo normu. Norveška je bila, i još uvek jeste, društvo u kojem je moć političkog odlučivanja bila ravnomerno u rukama i muškaraca i žena.
Pod tim ne mislim da je Norveška savršeno društvo, ali mogu sa sigurnošću da kažem da ozbiljno shvatamo pitanja ravnopravnosti i kada stvari nisu kako treba, uspevamo da pokrenemo mehanizme koji se bave rodnim pitanjima i zaštitimo diskriminisanu stranu.
Na današnji Dan ljudskih prava, hajde da pokušamo da zamislimo kako bi izgledao život bez nasilja nad ženama i devojčicama. Zamislite da je svaki dom oslobođen zvukova i čina nasilja. Zamislite da žene imaju jednake plate kao njihove muške kolege i uživaju ekonomsku sigurnost. Zamislite da deca odrastaju bez zvukova besa i mržnje u svojim domovima i nisu frustrirana odrastanjem u nesrećnim porodicama. Sigurne kuće i druge socijalne službe koje pružaju podršku ženama u situaciji nasilja imale bi manje posla ili čak više ne bi postojale. Takođe, svedoci smo novih strašnih načina projektovanja mržnje i uvrede u digitlanom svetu u kome živimo. Zamislite da surfujete internetom, a da ne naletite ni na jednu seksističku reklamu, komentar ili degradirajuće predstavljanje žena.
Čak 28 žena je ubijeno u partnerskom nasilju ove godine u Srbiji samo zato što su bile žene, kažnjene zato što su htele da imaju pravo izbora. Zamislite da su umesto toga jednostavno nastavile da žive kako i sa kim su želele.
Pročitajte još...
Možda je previše nadati se jednom takvom svetu kada je realnost oko nas često sumorna i okrutna. Međutim, to ne znači da treba da ostavimo sve kako jeste. Kada zamislimo svet bez nasilja, mi krećemo da gradimo put ka stvaranju takvog sveta. To počinje tako što se muškarci i žene prvo pogledaju u ogledalo i obećaju da će iskoreniti iskrivljenu dinamiku moći, toksični maskulinitet, kao i kulturne norme i stereotipe koji su milenijumima unazad podsticali rodno zasnovano nasilje.
Na današnji Dan ljudskih prava, koji označava i završetak globalne kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, neophodno je da naglasimo da je, nažalost, nasilje nad ženama i devojčicama jedan od najrasprostranjenijih oblika kršenja ljudskih prava svuda u svetu i da pogađa jednu od tri žene. Kako bi se rešio i iskorenio ovaj problem potrebno je uraditi mnogo više od pukog reagovanja na nasilje kada se ono desi; potrebna su proaktivna i inovativna rešenja.
Norveška je dugi niz godina uključena u borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama kroz različite projekte na Zapadnom Balkanu. U Srbiji smo radili u partnerstvu sa UN Women, Ministarstvom unutrašnjih poslova, Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, ženskim organizacijama civilnog društva i medijima. Naša podrška usmerena je na ekonomsko osnaživanje žena i besplatnu pravnu pomoć; podržali smo rad sigurnih kuća i SOS telefona za žene žrtve nasilja, psihološko savetovanje, društvenu reintegraciju žrtava; ali i radili na podizanju svesti celog društva o važnosti ove teme.
Pročitajte još...
Pozdravljamo i buduća partnerstva — sa vladama, organizacijama, institucijama, zajednicama, građanima — i pozivamo ih da nam se pridruže, da ustanu i podignu svoj glas kako bismo zajedno radili na zaštiti i transformaciji života – ne samo tokom ovih 16 dana aktivizma, već i svakog narednog dana.
Mi smo prva generacija koja ima realnu mogućnost da ostvari ciljeve postavljene u domenu rodne ravnopravnosti. Ukoliko radimo zajedno i uz dobru koordinaciju, možemo mnogo toga da postignemo. Svako od nas ima određenu ulogu u tom procesu. Mnoge od ovih stvari, ako smo u mogućnosti da ih
uradimo kako treba, neizmerno će značiti ženama, poboljšaće kvalitet njihovog života i uticati na smanjenje rodno zasnovanog nasilja, kao i na mehanizme koji omogućuju da se ono iznova dešava.
