Nisu samo jaja pala na glave naprednjaka. Izgleda da pada i rejting SNS

Nedeljama već traje opšti bunt građana širom Srbije, zbog kojeg je održavanje sednica skupštine, bilo da je u pitanju republički ili lokalni parlament, prešlo u domen naučne fantastike. Interesantno je da je u gradovima i opštinama u kojima je palo najviše jaja po glavi naprednjaka, SNS osvajala neverovatan broj glasova na poslednjim lokalnim izborima. Čak i do 70 odsto. Zato se postavlja pitanje da li scene kojima svedočimo ukazuju na to da je na lokalu došlo do pada podrške vladajućoj stranci. Sagovornci “Nove” kažu da je to evidentno, ali da postoji jedna velika začkoljica.

U prvi mah izgledalo je nerealno da se građani odazovu pozivu studenata i krenu sa organizovanjem zborova. Vrlo brzo se pokazalo da je ovaj pesimizam bio neosnovan, tako da je u ovom trenutku praktično nemoguće pobrojati i setiti se svakog grada i opštine u kojima su se građani okupili, postavili neke zahteve ili čak prešli u otvoreno pokazivanje nezadovoljstva načinom na koji SNS sprovodi vlast.

Polivanje vodom i gađanje jajima, poslali su svakodnevica gotovo svakog lokalnog funkcionera SNS.

Tako se desilo da ustanu gradovi i opštine u kojima je SNS na prošlim lokalnim izborima beležila neverovatne rezultate.

U Novom Sadu, gde je nakon tragedije na Železničkoj stanici u kojoj je život izgubilo 16 ljudi, bes verovatno najveći izborna lista „Aleksandar Vučić – Novi Sad“ na poslednjim izborima osvojila čak 52,8 odsto glasova, odnosno 46 od ukupno 78 mandata u Skupštini grada.

Grad u kojem su se građani samoorganizovali i pre poziva studenata jeste Kraljevo. Odatle je i krenula priča sa gađanjem jajima, što je na svojoj koži u nekoliko navrata dobro osetio gradonačelnik Predrag Terzić. U Kraljevu je, recimo, na prošlm lokalnim izborima SNS osvojila 41,5 odsto. Na drugom mestu je bila lista lista “Ivan Matović – Starosedeoci“ sa 16,1 odsto, a potom “Srbija protiv nasilja“ sa 10,6 i SPS sa 10 odsto. Lokalni front imao je 9,6 odsto.

Prelazimo na Niš.

Nikad besniji Vučić

Ovde je SNS prošle godine osvojila 44,6 odsto glasova. Ta brojka, međutim, nikako se ne poklapa sa atmosferom koja mesecima vlada u ovom gradu. Prošlog petka je zbog tenzija između građana i članova SNS, otkazan stranački skup u Oficirskom domu u Nišu. Uprkos tome što je policija od jutarnjih sati blokirala ulaz u ovo zdanje, gde je trebalo da se održi sastanak funkcionera SNS Ane Brnabić, Miloša Vučevića i Darka Glišića sa lokalnim naprednjacima, građani su ih rasterali doslovno jajima i bukom.
Gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović poliven je vodom, a student Mateja Nikolić priveden je nakon što je snimak vog događaja objavio na društvenim mrežama. Mnogo gore prošao je direktor Doma zdravlja Milorad Jerkan, koji je bio zasut jajima.

Zbog ovog događaja, otkazan je i skup SNS koji je trebalo sutradan da bude održan u Aleksincu, a na kojem je trebalo da se pojavi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

To je kod njega izazvalo “nikad veći bes”, pa je iz hotela “Nais” poručio da će razjuriti sve batinaše kada dođe u Niš.

Vučić se potom uputio u Leskovac, međutim i tamo se “pumpalo” ispred leskovačkog pozorišta u kojem je predsednik organizovao razgovor sa odabranim građanima.

Oni “nepodobni” bili su okupljeni ispred zgrade i vikali „Vučiću odlazi”.

Ilustracije radi, u pomenutom Aleksincu je izborna lista koja je nosila ime Aleksandra Vučića na poslednjim izborima osvojila 62 odsto, dok je u Leskovcu imala 48,5 odsto.

Slike građanskog bunta stizale su i iz Kragujevca, gde SNS zvanično ima 39 odsto, Smedereva gde su na oko 45 i Čačka u kojem su na poslednjim izborima osvojili 50,3 odsto.

Građanske neposlušnosti bilo je i u beogradskim opštinama. Prvi je krenuo Obrenovac, gde je lista Aleksandar Vučić na poslednjim izborima osvojila neverovatnih 68 odsto. Građani Obrenovca prošle sedmice su izašli ispred zgrade Opštine, nakon što su pripadnici obrenovačke vlasti snimljeni u Pionirskom parku 15. marta, za vreme protesta u Beogradu.

Obrenovčani su jajima gađali zgradu Opštine i funkcionere vlasti, a najgore je prošao Dragan Blažić, pomoćnik predsednika Opštine zadužen za društvene delatnosti i obrazovanje.

Tokom celog minulog vikenda stizale su vesti o tome da građani ne dozvoljavaju ativistima SNS da postave štandove. Tako su na Zvezdari stajali punih 11 sati, ne dozvoljavajući aktivistima SNS da rade. Gađali su ih jajima, a između njih i razjarenih građana formiran je kordon policije. Slična situacija zabeležena je i na Kalenić pijaci, kao i na Đermu.

Kad je o brojkama reč, SNS je u poslednjem “odmeravanju snaga” osvojila 38, a na Zvezdari 48,8 odsto.

Politički analitičar i glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović za Novu kaže da je sasvim jasno da se situacija generalno menja nepovoljno po SNS.

Pad SNS je očigledan, a gde je opozicija?

“Taj pad je počeo praktično od letos, od protesta protiv litijuma, na koje smo svi zaboravili, a na to treba stalno skretati pažnju. To je jako važno. Dakle, sigurno se dešavaju promene. Međutim, rekao bih da ovi događaji govore dosta i o izbornim rezultatima i da oni nisu rezultat realnog stanja stvari”, kaže Vukadinović i dodaje:

“Nije bilo tako ni pre godinu ili dve, a kamoli sada. Sigurno ima i besa građana u tim sredinama zbog svega što se tu radilo. Od pritisaka na ljude, do raznih tehnika kojima su se obezbeđivali ti fascinantni, a očigledno i prilično fantastični rezultati”.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković kaže da je jasno da je SNS u padu, ali da bi se to pokazalo i na izborima, fali ključna stvar.

“SNS je na vlasti u čitavoj Srbiji, izuzev u niškoj Opštini Medijana. Ovo čemu svedočimo prethodnih nedelja očito govori o posrednom delovanju društvene krize koja je s padom Vlade prerasla u političku krizu. U značajnoj meri se odnos snaga menja, što ne može i ne mora da znači da će se to pokazati na nekim budućim izborima. Mnogo zavisi od koalicija, a mislim da vidno rastuće opoziciono biračko telo pred sobom nema jasnu partijsku i izbornu ponudu. Zato očekujem neke nove političke aktere i preraspodelu na političkoj sceni”, kaže Stojiljković za Novu.

Što se zborova i njihovog dometa tiče, Stojiljković smatra da oni predstavljaju jednu kriznu formu protesta.

“Ako nešto ne ide s opozicionim strankama, onda ovakav vid borbe ima širu podršku, građani se lakše odlučuju da tako nešto podrže i da se priključe. Međutim, zborovi podrazumevaju neku inicijativu, agendu, vođenje i na posletku neku vrstu zaključaka. Dobro je rešenje za male sredine, na nivou mesnih zajednica”, navodi Stojiljković.

Na pitanje da li se na ovakav način može izvršiti pritisak na lokalne vlasti, Stojiljković kaže – tendencijski da.