Glavna poruka evroposlanika Klemena Grošelja, Viole fon Kramon i Anreasa Šidera uoči glasanja o Rezoluciji o izborima u Srbiji, jeste da pokretanje međunarodne istrage ili eventualna revizija pristupa fondovima EU nije usmerena protiv građana naše zemlje, već isključivo protiv vlasti.

Uoči glasanja o Rezoluciji Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji, održan je panel pod nazivom “Srbija: demokratija na raskršću”. Na ovom panelu govorili su predstavnici srpske opozicije s liste “Srbija protiv nasilja”: potpredsednica SSP Marinika Tepić, Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta, lider PSG Pavle Grbović, kopredsednici Zajedno Nebojša Zelenović i Biljana Stojković, Đorđe Stanković iz NSP i Ksenija Mirković iz DS.

Oni su tražili od međunarodne zajednice da izbore u Srbiji istraži jedna nezavisna komisija. S druge strane, evroposlnici su, takođe, izneli stav da je tako nešto neophodnu.

I u više navrata istakli da su eventualni potezi međunarodne zajednice nisu usmereni protiv građana, već protiv autoritarne vlasti u Srbiji.

Političari koji misle da je država njihovo vlasništvo

To je posebno naglasio evroposlanik Klemen Grošelj, koji je predvodio međunarodnu posmatračku misiju na nedavno održanim izborima u Srbiji.

Foto:printscreen/N1

“Ovde se ne radi o građanima Srbije, već o srpskim vlastima. I ja i mnogi Slovenci imamo iskustva s političarima koji misle da je zemlja njihovo vlasništvo i da je njihova politička sudbina, sudbina zemlje. Ali svi mi koji počnemo da se bavimo poitikom, znamo da ćemo jednog dana i prestati. Između ta dva momenta, radite u interesu naroda koji vam je dao poverenje. Zato su slobodni izbori stub demokratije, moramo da obezbedimo da građani Srbije imaju priliku da glasaju na slobodnim izborima“, rekao je Grošelj i dodao da je ono što se desilo na ovim izborima neprihvatljivo za zemlju kandidata za EU.

Poslanica zelenih u EP Viola fon Kramon rekla je da je posle masovne krađe na poslednjim izborima u Srbiji, bilo potpuno jasno da moramo da se potrudimo da pravna država i vladavina prava ne budu potpuno napušteni.

Foto:printscreen/N1

“Dozvolite da najpre objasnim zašto mislimo da treba da izađemo sa jednim vrlo oštrim tekstom o Srbiji. Nije u našem interesu da nanesemo bilo kakvu štetu građanima Srbije. Pre svega, Evropska komisija i institucije su dugo vremena bile previše blage i tolerantne u nadi da će se nešto desiti ako daju podsticaje Vladi Srbije, vladajućoj stranci i predsedniku, ali smo na kraju bili jako razočarani, ništa se nije dešavalo, menjalo, i sve što je Vlada prihvatila na kraju nije sprovedeno“, rekla je Fon Kramon.

Kako je navela, poreski obveznici u EU su imali pravo da se zapitaju – Imamo zemlju koja se kandiduje za članstvo u EU, a krši sva pravila na koja su pristali. Kako možemo da dozvolimo da se to dešava, gde ide taj naš novac?

Zamrzavanje evropskih fondova

“Ako mislimo na zamrzavanje i obustavu evropskih fondova, to nije upereno protiv građana Srbije, već je to mogućnost za kraj, da pokažemo predsedniku Srbije i vladajućoj partiji da način na koji su vodili poslednje izbore, ali i u vezi s kršenjima raznih fondova… Na kraju IPA fondovi su vezani za neke uslove i ako oni nisu ispunjeni, mi moramo nešto da uradimo“, kazala je fon Kramon.

Evroposlanik Andreas Šider, koji je takođe bio posmatrač na decembarskim izborima i koji je nakon njih rekao da nikad ništa slično nije video, na današnjem panelu je istakao da mu je drago jer se šalje ovakav usaglašen signal u Beograd.

Foto:printscreen/N1

“Sve grupe u Evropskom parlamentu bez obzira na svoje međusobne razlike, imaju isti stav prema događajima u Srbiji. Mi vodimo računa i stalo nam je do Srbije i njenih građana. Do budućnosti mladih ljudi koji ne glasaju na izborima, nego kupe kartu u jednom pravcu za inostranstvo. Zapadni Balkan mora da bude u EU. Ne možemo da dozvolimo da ovaj sistem koji su Vučić i njegovi saradnici ‘uspešno’ uspostavili bude način i za ostale države Balkana, zato kažemo ne“, rekao je Šider.

BONUS VIDEO: Prva sednica Skupštine Srbije trajala je kratko 

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar