Najnoviji izveštaj EU: Šta Bilčik zamera Srbiji

Politika 10. dec. 202011:48 > 14:08
Podeli:
Foto: Shutterstock

Stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik sastavio je izveštaj o Srbiji u kojem su izložene četiri tačke na kojima bi naša zemlja trebalo ozbiljno da radi, ukoliko uopšte ima nameru da se pridruži Evropskoj uniji.  To su: oporavak od pandemije, reforme u vladavini prava, regionalna saradnja i pomirenje i pistupanje EU. U oblasti vladavine prava, Bilčik je posebno istakao slučaj novinarke Nova.rs Ane Lalić, kao primer nepoštovanja zakona u oblasti medijskih prava i sloboda. 

Izveštaj Vladimira Bilčika Evropskom Parlamentu prenosimo u celosti.

Izveštaj služi ne samo kao odraz protekle dve godine, već više kao konstruktivan i perspektivan dokument. Srbija miruje poslednjih meseci, na šta ukazuje Izveštaj Evropske komisije, ali voleo bih da shavtim kako da najbolje podržim rad koji je pred Srbijom. U tom kontekstu, ovaj izveštaj ne bi trebalo da služi kao dokument za članove Evropskog parlamenta, već bi trebalo da bude dokument koji koristi Evropski parlament za diskusiju sa našim partnerima u Srbiji. Glavni posao je na plećima naših partnera u Srbiji; političke odluke o kretanju ka EU (ili udaljavanju od nje) donose se u Srbiji, u Beogradu, u gradovima i selima.

Izveštaj se odnosi na četiri tačke.

Oporavak: najvažniji zadatak pred nama je otklanjanje posledica  pandemije. Oporavak treba izvršiti na način koji nas približava – bilo putem istinite komunikacije o tome kako je EU pružila pomoć Srbiji, o evropskim rešenjima za ovu krizu i “otvaranju” Evrope i, naravno, distribuciji vakcina.

Reforme u vladavini prava: Nova srpska vlada ima jasan, većinski mandat i trebalo bi da bude jasno šta će raditi sa ovom neviđenom podrškom. Politička kriza 2019/2020 još uvek nije završena. Sledeći izbori 2022. godine moraju osigurati poštene uslove za sve i moraju se održati u poboljšanom izbornom okviru, kako je OEBS / ODIHR s pravom istakao. Vreme je za rad na preporukama sada. U tom kontekstu, spremni smo da što pre nastavimo međustranački dijalog u Skupštini. Srpske demokratske institucije trebal bi da koriste sve raspoložive alate za poboljšanje svog funkcionisanja i treba da posegnu za evropskom ili međunarodnom pomoći kako bi napredovale.

Cenim što je nova Vlada usvojila predlog ustavnih amandmana i podnela ga Narodnoj skupštini. Svi znamo koliko je teško promeniti ustav Srbije – potrebna nam je što sveobuhvatnija promena s ciljem pristupanja Srbije EU.

Vladavina zakona i poštovanje osnovnih sloboda takođe znači napredak ka unapređenju slobode medija i slobode izražavanja. Pratim pažljivo sve vesti iz medijskih organizacija u Srbiji i dalje smo zabrinuti zbog izveštaja o nasilju i pretnjama novinarima. Najistaknutiji slučaj bio je slučaj Ane Lalić iz Vojvodine, koju je Komisija istakla ranije ove godine. Ohrabruje činjenica da je nova ministarka kulture Maja Gojković povukla sve zahteve za pokretanje sudskih postupka protiv medija i novinara, kao i obaveštenja protiv određenih medija. Akcioni plan za sprovođenje medijske strategije usvojen je 3. decembra. Treba nam više, i radujemo se akcijama usmerenim na zaštitu raznolikog i slobodnog medijskog okruženja.

Regionalna saradnja i pomirenje: ovo je veoma važno ne samo za Srbiju, već i za ceo region. Pomirenje je suočavanje sa prošlošću i gledanje u budućnost. I dok je Srbija kontinuirano – i konstruktivno – angažovana na normalizaciji odnosa sa Kosovom, normalizacija odnosa između Srbije i Kosova je prioritet i preduslov za pristupanje EU. Dijalog se mora nastaviti i mora doneti opipljive rezultate.

Foto:Ognjen Stevanovic / Alamy / Alamy / Profimedia

I konačno, pristupanje EU mora biti strateški izbor Srbije. To mora biti jasno od početka i političke odluke Srbije moraju biti u skladu sa ovim strateškim izborom: ovde ima puno prostora za poboljšanje. Pandemija je pokazala da je zdravstvena kriza ovih proporcija takođe geopolitičko pitanje.

Za 2020. godinu je predviđeno da bude odlučujuća i perspektivna za proširenje – a nije bila. U Srbiji je 2020. takođe bila veoma izuzetna godina. Očigledno, zbog pandemije, ali i zbog činjenice da je to bila izborna godina. Izgubljeno dragoceno vreme.

Kako od Srbije očekujemo više, moramo i od sebe. Ova godina je naglasila da evropska perspektiva nije data. Ostali spoljni akteri, Rusija i Kina, koriste svaku priliku da povećaju svoj uticaj na region i Srbiju.

Stoga moramo koristiti alate proširenja u punoj meri i na više strateški način. Verujem da bi Savet trebalo da bude spreman da otvori dodatna pregovaračka poglavlja sa Srbijom. Otvaranje poglavlja početak je dugog pregovaračkog procesa o referentnim vrednostima, ali moglo bi da promeni političku igru na Zapadnom Balkanu, kada se suoči sa izazovom geopolitičke konkurencije i naše borbe za reforme. „