Lazarević: Priština Dečane smatra delom svog nasleđa

Podsetimo, položaj manastira Dečani ponovo je u fokusu javnosti. Prvo je organizacija Europa Nostra manastir uvrstila na listu sedam najugroženijih lokaliteta, a onda su i ambasadori Kvinte podsetili da ni nakon pet godina nije sprovedena odluka Ustavnog suda Kosova koja potvrđuje da 24 hektara zemlje pripada tom manastiru.

„U kosovskom javnom mnjenju, u politici i kod intelektualaca uvreženo je mišljenje za koje veruju da je zasnivano na činjenicama o tome da je manastir Visoki Dečani deo onoga što ne vide kao srpsko kulturno nasleđe, pre svega kosovsko, i kada pričaju o poreklu deklarišu ga kao deo rimsko-ilirske kulture. Serija takvih tekstova je bila u medijima, ne samo na naučnim skupovima i to ne samo na Kosovu, već širom regiona gde gostuju albanski istoričari. To je naročito intenzivirano u poslednjih nekoliko godina“, navodi Lazarević.Ona objašnjava da se na Kosovu nakon ulaska međunarodne misije smatralo „opravdanim“ sve ono što se događalo sa srpskim svetinjama u toj pokrajini, da je to kulminiralo za vreme pogroma 2004. godine, a da se sada prešlo drugačijem pristupu, odnosno dokazivanjem porekla srpske duhovne baštine kao nečega što je autentično za Kosovo, za rimsku i ilirsku kulturu, kao i za starosedeoce na ovom prostoru.„Za novu vlast je jako važan taj kulturološki koncept dokazivanja porekla. Najbolji dokaz može da bude govor nove kosovske ministarke spoljnih poslova Donike Gervale nedavno na zasedanju Sveta bezbednosti kada govori o Ilirima i Grcima kao najstarijim evropskim narodima, i spominje tri i po vekova staru kulturu. Dakle, prvo je važno objasniti da to nije srpski manastir. Pod dva, da srpski monasi okupirali manastir i da ga zloupotrebljavaju kako bi pokazali da na Kosovu postoji politički i etnički problem… Dok sa druge strane postoji širi koncept da su Srbi ‘kradljivci’, odnosno da su oteli kosovske manastire“, kaže Lazarević.Podseća da je potpuno drugačija slika kod Albanaca u javnom mnjenju postojala tokom devedesetih, u vreme kada je Milošević vladao, a na drugoj strani jedini „opozicioni“ glas na Kosovu u to doba bila je Eparhija raško prizrenska. Navodi i da su monasi iz ove Eparhije imali veoma „živu“ diplomatsku aktivnost, kao i da su pokušavali da upozore na rat koji je dolazio.Manastir je za vreme rata bio utočište za izbeglice„Za vreme rata, manastir Dečani je bio utočište za izbeglice, bez obzira na to jesu li Albanci ili Srbi. Bio je prepoznat lokalno, kao mesto koje je čuvalo ljude, i o tome postoji internet dostupna arhiva vrlo uticajnih medija, od Njujork Tajmsa do evropskih medija“, kazala je urednica portala Kossev.Ona je navela i da nova kosovska vlast optužuje Srbiju da plasira neistine o manastirima na Kosovu, kao i da saopštava „maksimalističke zahteve“, na koje kako navode u Prištini, „neće nikada da pristanu“.„Sa druge strane, nije ovo ništa novo, ovo što radi nova kosovska vlast. Raniji predstavnici su imali manje više istu političku retoriku kada je odnos prema imovini Srpske pravoslavne crkve u pitanju, a posebno je Samoopredeljenje, pa i Vjosa Osmani ranije u svim govorima isticali tačke delovanja, a to je da se radi o kosovoskom kulturnom nasleđu, da je ono okupirano i da crkve i manastiri nisu ugroženi“, zaključuje Lazarević.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram