0
Savet Evrope potvrdio je da će 27. marta, na sastanku Odbora za politiku i demokratiju Parlamentarne skupštine, na dnevnom redu biti izveštaj o Kosovu. Bez obzira što se sam izveštaj ne bavi pitanjem državnosti Kosova, suština celog procesa jeste potvrđivanje Kosova kao zasebnog entiteta, rekla je Tatjana Lazarević, urednica portala KoSSev.
„Još je važnije što je to prečica za olakšavanje mogućnosti otpočinjanja procesa prijema Kosova u NATO. Prijem Kosova u Savet Evrope bio bi i ohrabrenje za četiri države koje Kosovo ne priznaju u NATO, odnosno pet među članicam EU – da u jednom dugoročnijem procesu to i učine“, rekla je ona.
Lazarević kaže da definitivno postoji utisak među Srbima da se Albancima popušta.
„Potpuno drugi utisak ima albansko stanovništvo, na čelu sa političkim aparatom i intelektualnom elitom Kosova – oni jednoglasno ponavljaju da se samo Srbiji podilazi“, navela je ona za N1.
Lazarević podseća da zapadni partneri Kosova nikada nisu ni krili da se radi o dugoročnom procesu radi na tome da Kosovo bude nezavisna zemlja.
„Nijednog trena se nije podržala percepcija Srba sa Kosova i Srbije da žele da zadrže dinar i da ne žele da Kosovo potvršuje svoju nezavisnost članstvom u međunarodnim institucijama“, rekla je ona.
Kosovo se u strateškim ciljevima podržava, ali se ne podržava kako to radi sadašnja kosovska vlast, dodala je Tatjana Lazarević.
„Definitivno se uočava da su prava Srba diskriminisana, da Srbi žive nesrećno i da se vidi trend odlaska. Ono što Zapad najviše interesuje je mir. Njih ne interesuje nikakvo gibanje, važno im je da nema nasilja“, rekla je ona.
U ponedeljak je zakazanana nova runda pregovora Beograda i Prištine, a Lazarević kaže da dijalog ni na tehničkom, ni na viskopolitičkom nivou nikada nije prekidan i da se to vidi po odlukama.
„Vučić i Kurti ne moraju da se sastaju, šatl demokratija sve vreme radi. O osetljivim pitanjima se ne priča u javnosti i nemam nikakvu dilemu da se postižu dogovori na ovom tehničkom nivou. Utvrđivanje energetske mape puta, pitanje slobode kretanja, tablica, to su konkretni dogovori. Iza tehničkog dijaloga stoje politički lideri“, navela je.
Ona kaže da šta sledi može da se vidi na osnovu onog što je ostalo – zdravstvene i obrazovne ustanove.
„Zdravstveni sistem je već načet, to vidio na primeru nabavke repromaterijala. Za nas je veliki problem to što su godinama državne apoteke prazne i lekova nema. Lekovi ne mogu legalnim kanalima da stignu na Kosovo, već se šalju kao humanitarna pošiljka. Po besplatne lekove odlazilo se u najbliže gradove iza pogranične linije. Privatne apoteke su bile dosta dobro snabdevene lekovima iz Srbije. Toga mesecima unazad čak i da nema. I najosnovnije biljne preparate ćete teško pronaći. Sada smo već došli u situaciju da kupujete zamene o kojoj ne znate puno ili da odlazite u Kuršumliju ili Rašku“, opisala je ona tešku situaciju.
Kurti, dodaje, uopšte nije zainteresovan za probleme Srba.
„On je na čelu vlade koja sprovodi veoma fokusiranu politiku isterivanja Srbije. Nisam sigurna da je to tačka na planove. Samoopredeljenje, koje je najveći deo vlade, nikada nije odustalo o svog delovanja. Oni u manifestu imaju borbu protiv Ahtisarijevog paketa, koji je utkan u kosovski Ustav i na osnovu kojeg je jednostrano proglašena nezavisnost. Ahtisarijev paket se pre svega ticao zaštite Srba na Kosovu. Oni se bore protiv ovakvog Ustava kakvo Kosovo ima danas“, objasnila je.
Uverena je da Kurtijeva vlada dugoročno radi na promeni Ustava.
„Potencijal Srba kao naroda, manjine u potpunosti slabi. Prisustvujući ovakvim trendovima nije teško predvideti da će se otvoriti pitanje promene Ustava, odnosno zaštite Srba“, navela je ona.
****
BONUS VIDEO – Bakojani: Preporučiću nadzor nad Kosovom od strane Saveta Evrope
