Predsednik Aleksandar Vučić ili je loše obavešten ili govori neistine o ulozi srpskog naoružanja u sukobima između Jermenije i Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu. Drugačije se ne može objasniti njegova izjava u kojoj kaže da "nema srpskog oružja" u tom sukobu.
Prilikom obilaska „Beograda na vodi“, predsednik je, upitan kako se Srbija postavlja između Azerbejdžana i Jermenije, rekao da se naslušao gadosti da je Srbija kriva, pošto se tamo ubija srpskim oružjem. Slučajno ili ne, to je bio i naslov i tema teksta koji je portal Nova.rs objavio juče, a koji se bavi ulogom srpskog oružja u ratu.
“Tamo nema oružja srpske proizvodnje. Ni topovi, ni tenkovi… ništa nije srpska proizvodnja. Mi želimo mir. To su nam dva bratska naroda. Želimo da sve to stane. Mir je važniji od svega”, rekao je Vučić. Istovremeno, dodao je da bi Crvena zvezda trebalo da igra u Jerevanu, jer je to sportski, ali da o svemu odlučuje UEFA.
Teško je oteti se utisku da je predsednik ovu izjavu dao olako. Najmanje četiri situacije iz bliske prošlosti ga demantuju.
Skandal sa Tovuzom
Sve je počelo još u julu ove godine, kada je zvanični Baku uputio protest Srbiji u kojem smatra da je isporuka oružja Jermeniji od strane Srbije neprijateljski potez prema Azerbejdžanu, zato što je to oružje upotrebljeno protiv Azerbejdžana tokom sukoba u Tovuzu, javila je agencija Interfaks-Azerbejdžan.
Srpska javnost je ostala zatečena informacijom, s obzirom da nije bilo poznato da imamo aranžmane sa Jermenijom ove vrste. Naročito zbog toga što je prijateljstvo Srbije i Azerbejdžana – premreženom i finansijskim dogovorima – bilo opšte poznato.
U periodu od 2013. do 2018. godine, Azerbejdžan i Srbija potpisali su deklaracije o strateškom partnerstvu i o planu o zajedničkim akcijama u okviru strateškog partnerstva. U tim dokumentima, Baku i Beograd priznaju teritorijalni integritet dve zemlje. Takođe, saradnja između strana potpisnica u domenu bezbednosti i odbrane prepoznata je kao jedan od prioriteta.
Ministar priznaje „grešku“
Vlada Srbije se, međutim, nije oglašavala na ovaj otvoreni upit. Ipak, Nova.rs je od ministra trgovine Rasima Ljajića dobila priznanje da se izvor oružja u Jermeniju zaista dogodio.
„Oružje je u Jermeniiju izvezla jedna privatna kompanija čije ime ne smem da iznosim u javnost, vrednost robe ne iznosi više od milion evra, a transportovana je iz Srbije u dve ture, u maju i junu“, rekao je tada Ljajić.
Ministar je takođe rekao i da “Srbija ima odlične odnose sa Azerbejdžanom, to je naš dobar prijatelj, partner par ekselans, kakvog bi svako mogao samo da poželi.“
„Njihovog glas u međunarodnim organizacijama za Srbiju je veoma važan. Sada moramo da razgovaramo sa predstavnicima Azerbejdžana i da ne dozvolimo, ako je to ikako moguće, da ova situacija naruši naše međunarodne odnose. Moje mišljenje je da ne smemo da dozvolimo da se ovako nešto ponovi, treba da uradimo sve da se ovakve situacije izbegnu u budućnosti”.
Tešićeva dupla igra
Istovremeno, NIN je objavio da je u pitanju oružje Slobodana Tešića i njegove fime „Vektura trans“. Oružje je bilo proizvedeno u fabrikama Krušik, Prva petoletka i Zastava oružje.
Prema tom ugovoru, trebalo je da bude isporučeno 142.000 mina različitih kalibara i 10 raketa Grad od 122 milimetra iz fabrike “Krušik”, a ugovoreno je i prevezeno najmanje 100 minobacača za mine kalibra 120 milimetara iz “Prve petoletke”, kao i tri protivavionska topa kalibra 20 milimetara oznake M55A4 iz “Zastava oružja“. Oružje je otpremljeno sa niškog aerodroma Konstantin Veliki na aerodrom u blizini Jerevana, glavnog grada Jermenije, a još 16 letova sa oružjem iz srpskih fabrika je tokom 2019. godine sa niškog i beogradskog aerodroma “Nikola Tesla” otpremano do aerodroma kod Jerevana.
Interesantno je da je ovaj ugovor sa Jermenijom sklopljen gotovo u isto vreme dok je srpski predsednik Aleksandar Vučić dobijao počasti u Azerbejdžanu, kada je i potpisan Akcioni plan za strateško parnerstvo i niz biletarnih sporuzuma.
Povlačenje, pa hapšenje ambasadora
Sredinom avgusta afera je dobila epilog: istvoremeno je u poseti Azerbejdžanu bio ministar unutrašnjih poslova Stefanović, dok je u toj zemlji bio hapšen Eldar Hasanov, dugogodišnji ambasador Azerbejdžana u Srbiji, u akciji azerbejdžanske obaveštajne službe zbog korupcije i pronevere državnog novca.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare