1
Profesor Pravnog fakulteta i član Zeleno-levog fronta Svetislav Kostić smatra da je opozicija u vrlo nezgodnoj situaciji u kojoj mora da vodi borbu na dva fronta - "moraće da nastavi borbu za demokratiju i ponavljanje izbora, i ona je nažalost dosta sama u toj borbi, nema substancijalnu podršku iz inostranstva, ali je počela ozbiljno za tu podršku da se bori, uspela je da prebrodi taj strah koji je (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić nametnuo, da sme da razgovara sa ljudima iz inostranstva". Prema njegovim rečima, drugi front je kako da se izađe iz okvira četvrtine biračkog tela i kako mobilisati dodatnu podršku za skidanje Vučića sa vlasti.
„Ovo neće da ide brzo, suviše smo zapustili same sebe, suviše smo dozvolili da se ovo zlo razvije, bili smo pravi Periklovi idioti, ljudi koji se nisu bavili društvom u kome žive, i sad ćemo da platimo cenu toga“, ocenjuje Kostić u emisiji Iza vesti.
Na konstataciju da u ovakvoj društvenoj situaciji živimo već 12 godina, on dodaje da nismo mi jedinstven primer, navodeći da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu na vlasti 22 godine, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan dve decenije, mađarski premijer Viktor Orban je duže na vlasti od Vučića, a albanski premijer Edi Rama kao i on.
Ocenjuje da smo prvi put imali izborni ciklus posle koga imamo čemu da se nadamo.
„Moramo da vodimo borbu i izvučemo iz nje onoliko koliko je moguće. Sada imamo ozbiljnu borbu, sistemsku, koja se odvija i na međunarodnom, i na institucionalnom planu i na ulici. Ovoga puta postoji vrlo temeljna borba na međunarodnom planu, to nismo imali 12 godina“, navodi.
Na pitanje kako obezbediti međunarodnu podršku, on kaže da se ona obezbeđuje time što uspevate sebe da nametnete kao relevantnog sagovornika.
„Tačno je da je u situaciji pocepane opozicije, gde nemamo jasne političke lidere i sagovornike, Vučić bio jedini sagovornik“, ukazuje.
A na to zašto bi međunarodna zajednica postala saveznik opozicije kad je Vučić kooperativan po pitanjima po kojima opozicija nije, a to su, na primer, litijum i Kosovo, on pita „da li mi prodajemo sebe da bi došli na vlast ili mi držeći se svojih principa sebe namećemo kao sagovornika“.
„Ja bih se pre opredelio za ovaj drugi, teži put“, poručuje.
Upitan kako tumači jučerašnju izjavu Vučića da je opozicija neodgovorna i nesposobna, on kaže da tu ima elemenata istine, ali nikad do kraja.
„Ako govorimo o krahu, imamo krah na polu građanske opozicije koja je morala da plati cenu politike Borisa Tadića“, koji je, kako dodaje, centrirao moć tamo gde joj nije mesto – u predsedništvo, „Vučić je to samo nastavio“.
Pročitajte još
1
0
0
Pobornik je toga da opozicija prihvati mandate u parlamentu, kao i u beogradskoj skupštini.
„Opozicija mora da uđe u sve institucije. Jer, ako ne uđe, šta onda? Kad uđe u institucije, onda u njima radi ono što nam je zakon omogućio i počinjemo da se borimo za svaku tačku… počinjemo da opstruiramo. Kada sami sebe izolujete onda nemate šta, ja to zovem samokastracija. Ako ne uđemo u institucije, onda svi postajemo isti, imamo samo jednu jednokratnu visokomoralnu poruku koja ne vredi ništa“, smatra on.
Dodaje da je opozicija od 2022. vodila jedan vid borbe – razotkrivanje Vučićeve vlasti, ali je problem što je to očigledno nedovoljno za pobedu.
„Potrebno je da opozicija počne da nudi viziju građanima, ali ne u formi ‘kad Vučić ode sve će procvetati’, jer mnogi u to ne veruju“… A to se ne može uraditi van institucija“, ističe.
Misli da je osnaživanje opozicije dovelo do toga da mi imamo jasne dokaze onoga u čemu tačno živimo.
„Određeni elementi Vučićevog režima razgrnuti su do kraja. Ono što je sada situacija – vidimo tačne konture, razmere Vučićeve tiranide. Moramo da prepoznamo bolest i probleme koje pokušavamo da rešimo. Do sada smo se često borili protiv imaginarnih neprijatelja, sada tačno znamo gde su koreni korupcije, dolazimo u situaciju da možemo da utičemo na te stvari“, smatra Kostić.
Na pitanje da prokomentariše izjavu Dobrice Veselinovića, nosioca liste „Srbija protiv nasilja“ na beogradskim izborima, da će opozicija čekati rezoluciju Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji koja je na dnevnom redu 8. februara, pa će onda prelomiti šta dalje u taktičkom smislu i zašto je čekati kad ona nije suštinski obavezujuća, on ističe da „moramo da razumemo institucionalni okvir onih u kojima tražimo saveznike, da bismo mogli to, moramo da imamo potvrdu stava, takve rezoluciju će nam otvoriti određena vrata“.
„Radi se o promeni strategije koja zahteva oslanjanje na jedan promišljen institucionalni pristup“, navodi.
A na to kako tumači najavljeni protest opozicije u petak pred Ustavnim sudom i kakvu on poruku šalje – da li lično sudijama ili toj „bezličnoj instituciji“, on kaže da se „protestom oglašavamo prema srpskoj javnosti i šaljemo poruku da i dalje poštujemo institucije“.
„Mi hoćemo da se ovakve stvari ne rešavaju na ulici, već u institucijama, koje tome i služe… Dok ne iskoristimo sve što nam je na raspolaganju, nemamo moralno pravo da kažemo da nećemo ići tim putem“, istakao je Kostić.
Upitan da li lista Srbija protiv nasilja treba da opstane do sledećih izbora, kaže da nema jasan odgovor.
„Mislim da za buduće izbore moraju da se isprave propusti u ovom izbornom procesu. Ja hoću još glasova, još procenata, i da sednemo i da se zapitamo šta smo mogli da uradimo da dobijemo više, a da ne dovodimo u pitanje elementarne principe na kojima se zasnivamo“, poručio je Kostić.
BONUS VIDEO