Kosovski ministar: Četrnaest činjenica da SPC nije ugrožena

U tekstu koji je objavio na fejsbuku Čeku iznosi konkretne činjenice i počinje od toga da su kosovski poreski obveznici platili 6,9 miliona evra, dok je Evropska unija dodala još 2,9 miliona za obnavljanje oko 50 pravoslavnih područja i lokacija oštećenih neredima u martu 2004.Po rečima predstavnika SPC, na Kosovu je neposredno nakon rata 1999. godine bilo uništeno ili oštećeno oko 150 pravoslavnih hramova i manastira, uključujući i 35 objekata uništenih ili oštećenih tokom martovskih nereda 2004.Kosovski sudovi osudili su desetine počinilaca na zatvorske kazne u rasponu od 21 meseca do 16 godina.„Kosovska policija ima posebnu jedinicu za zaštitu pravoslavnih crkava. Od 201 policajca 30 (15 odsto) su kosovski Srbi. Prema kosovskoj policiji i misiji KFOR-a na Kosovu, poslednji ozbiljni incident u blizini pravoslavne crkve dogodio se 2007. godine“, kaže Čeku.On takođe kaže da se po podacima kosovske policije, od 57 incidenata na verskim objektima tokom 2020. godine, samo njih osam dogodilo u pravoslavnim crkvama, dok je 45 bilo u muslimanskim oblastima.„Većina od 57 slučajeva bili su slučajevi krađe, dok nijedan nije klasifikovan kao verski motivisan“, kaže kosovski ministar.Kosovska policija non-stop obezbeđuje 200 pravoslavnih mestaOd 2014. do 2021. godine policija je prijavila 537 incidenata u verskim oblastima (uglavnom krađa), od toga 329 (61 odsto) u muslimanskim oblastima, 166 (31 odsto) u katoličkim oblastima i 32 (6 procenata) u pravoslavnim. Istovremeno, Kosovska policija obezbeđuje oko 200 pravoslavnih mesta 24 sata dnevno, 7 dana.„Institucija Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, kao i druge pravoslavne crkve u zemlji, uživaju sva ustavna, zakonska i institucionalna prava koja osiguravaju poštovanje svih njihovih prava i najveću sigurnost. Međureligijska harmonija je vrednost koja razlikuje kosovsko društvo. Gajimo posebno poštovanje prema svim bogomoljama i pružili smo bezbroj istorijskih dokaza o njihovoj zaštiti“, kaže Čeku.Dodaje da kosovski zakon o posebnim zaštićenim područjima garantuje zaštitu 45 pravoslavnih crkava i manastira, drugih verskih objekata kao i mesta od posebnog kulturnog i istorijskog značaja za srpsku zajednicu.„Kosovo je osnovalo Nadzorno veće za nadgledanje i olakšavanje primene relevantnih zakona. Ovaj Savet ima pet članova, dva ministra i predstavnike EU, OEBS-a i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu“.Takođe ističe da Aneks plana Ahtisarija o kulturnoj baštine sadrži 15 obaveza u šest članova.„Kosovo je sve ispunilo. Postoji samo jedna obaveza koja uključuje Srbiju, ali koja nikada nije ispunjena: Povratak opljačkanih artefakata. Srbija nastavlja da nepravedno zadržava arheološku i etnološku kolekciju Kosova (1.247 artefakata), što predstavlja potpuno kršenje prvobitnog sporazuma, Uneskove konvencije o kulturnim dobrima i Ahtisarijevog plana“, podvlači ministar kulture Kosova.„Najoštrije osuđujemo pokušaje iskorišćavanja religije u političke svrhe“Tokom rata 1998-99, srpske snage uništile su stotine dobara kosovske kulturne baštine. Haški sud ih je klasifikovao kao zločine protiv čovečnosti. Do sada iz Srbije nije bilo odgovornosti, nije bilo izvinjenja ni obeštećenja.„Naša Republika je preuzela odgovornost – i zaštitila naše nasleđe. Verujemo u raznolikost kulturne i verske baštine i kao takvu u njen objedinjavajući potencijal. Zbog toga najoštrije osuđujemo pokušaje iskorišćavanja religije u političke svrhe. Organizovanje političkih liturgija čini vas političkom Crkvom. Stoga, umesto da ujedinite ljude, podstičete sukob. Svemogući Bog nas upućuje da tražimo mir. Slediti uputstva „političkih bogova“ recept je za uništavanje, a Srpska pravoslavna crkva to je morala da nauči od devedesetih“, istiće Čeku.Kosovski ministar ističe da je u toku imovinski spor zbog nedovršene zgrade crkve u kampusu Univerziteta u Prištini tokom „Miloševićevog genocidnog režima“ i dodaje da je „politička liturgija Srpske pravoslavne crkve (pre dva dana) otvoreni pritisak na sud, napad na nezavisnost sudstva i kršenje vladavine zakona“.U decembru 2020. Evropa Nostra, organizacija civilnog društva koja se bavi zaštitom kulture i prirode, i Institut Evropske investicione banke, objavili su listu 12 najugroženijih objekata kulturnog nasleđa, medju kojima je i Manastir Dečani, sa odrednicom „Kosovo*“. Izbor najugroženijih je napravljen na osnovu istorijskog značaja i kulturne vrednosti, i urgentnosti njihove ugroženosti.U maju je Misija OEBS-a na Kosovu saopštila je da će podržati Srpsku pravoslavnu crkvu u očuvanju svog kulturnog i verskog nasleđa na Kosovu i izrazila očekivanja da će zemljište uz manastir Dečani biti registrovano kao vlasništvo manastira u skladu sa vladavinom prava.Američki Stejt department je, u delu Izveštaja za 2020. godinu koji se odnosi na Kosovo, ukazao na potrebnu promenu Zakona o verskim slobodama i ocenio da nepostojanje pravnog statusa za verske zajednice predstavlja glavni problem u zaštiti osnovnih ljudskih prava na Kosovu.