5
Gotovo sedam godina, koliko traje pregovarački proces za ulazak Srbije u Evropsku uniju, naša zemlja je zatvorila samo dva od ukupno 35 poglavlja. Iako je vlast tokom 2016. godine najavljivala da će sav posao biti završen do kraja 2019, proces pregovora je uglavnom stagnirao, što je kulminiralo prethodne godine kad nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje.
Pročitajte još...
Kineski i Ruski uticaj, afere “Jovanjica”, “Krušik”, “Savamala”, “Telekom”, napadi na medije, nedostatak demokratije, problemi sa kriminalom i korupcijom – sve su ovo problemi koji značajno utiču na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Koliko je naša zemlja daleko od najveće evropske zajednice i članstva u njoj, pokazuje i to da je uveliko oborila rekord Hrvatske, koja je donedavno bila zemlja koja je najduže pregovarala sa EU – pet godina i devet meseci.
U periodu koji traje sedam godina, od 21. januara 2014. godine, kad je na Međuvladinoj konferenciji u Briselu otvoren proces pregovora, Srbija je otvorila 18 od ukupno 35 poglavlja, od čega su dva privremeno zatvorena. U pitanju su poglavlja 25 i 26, koja se odnose na nauku i istraživanje, odnosno obrazovanje i kulturu. Pomenuta poglavlja su zatvorena istovremeno kad su otvorena, jer je Evropska komisija isticala da nije bilo potrebe za izmenama u domaćem zakonodavstvu.
U decembru 2015. godine, Srbija je otvorila dva poglavlja, a godinu dana kasnije četiri. Najbolji rezultat u pregovaračkom procesu, Srbija je ostvarila u 2017, kad je otvoreno šest pregovaračkih poglavlja, četiri je otvoreno 2018, dok 2019. godine ponovljen rezultat s početka pregovora kad je otvoreno svega dva.
Od početka pregovora iz Evrope su stizale kritike zbog stanja demokratije, nedostatka medijskih sloboda i vladavine prave, položaja opozicije, lošeg rada institucija, što je kulminiralo katastrofalnim rezultatom 2020. godine, kad nije otvoreno nijedno poglavlje.
Todorović Štiplija: U Srbiji ne postoji volja da se sprovedu reforme u oblasti vladavine prave
Glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, Nemanja Todorović Štiplija, za Nova.rs ističe da je za reforme u oblasti vladavine prava, borbu protiv korupcije, nezavisnost pravosuđa (poglavlja 23 i 24), potrebna politička volja.
“S druge strane, došlo je do nazadovanja u fundamentalnim vrednostima, što je primetno kroz izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije. Taj izveštaj, zajedno sa periodičnim izveštajima o poglavljima 23 i 24, su izuzetno negativni i ne pokazuju nikakav napredak u reformama, a samim tim nema ni otvaranja poglavlja. Niko nas tu ne kažnjava, nego mi ništa ne radimo i logično daneće biti napretka”, objašnjava naš sagovornik.
Štiplija podseća da je Srbija do 2017. godine trebala da izmeni delove Ustava koji se odnose nezavisnosti sudstva i tužilaštva, ali da to još uvek nije učinjeno.
“Naše sudstvo i tužilaštvo nisu u dovoljnoj meri nezavisni kako zahtevaju evropski standardi. S druge strane, problemi oko funkcionisanja Agencije za borbu protiv korupcije, nezavisnih tela, kao što su Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja, su takođe veoma izraziti”, kaže on, dodajući da zastoj u dijalog sa EU se ne može opravdavati činjenicom da nisu napravljeni pomaci u rešavanju statusa Kosova.
“Poglavlja se ne otvaraju samo zato što pojedine države članice EU nisu zadovoljne stanjem demokratije i vladavine prava. Svi indeksi pokazuju ogroman pad. Izbori, demokratija, rad parlamenta, upravljenje, sloboda govora i medija, svuda je primećeno nazadovanje”, ističe on.
Prema njegovim rečima, Srbija je načelno na evropskom putu, međutim, u praksi se ništa ne vidi.
“Postoji jedan dokument koji se odnosi na usaglašavanje pravnih tekovina sa EU, a Srbija ga ne primenjuje. Kapaciteti Ministarstva za evropske integracije su opali, ne postoji pregovarački tim od je kad Tanja Miščević dala ostavku na mesto šefice. Već godinu i po dana nije izabran neko ko će doći umesto nje. Kako stoje stvari, ja sumnjam da ćemo mi u junu mesecu otvoriti jedno pregovaračko poglavlje”, zaključio je Štiplija.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
