Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Zdravko Ponoš protivkandidat Aleksandru Vučiću na izborima za predsednika Srbije? Kako sad stvari stoje, 3. aprila veliki deo opozicije staće upravo iza Ponoševe kandidature. Nova.rs se zbog toga pozabavila biografijom ovog nekad oficira, danas političara.

General, diplomata, političar i konačno – kandidat za predsednika

Ponoš je rođen 1962. godine u Golubiću kod Knina. Posle završene osnovne škole u Golubiću upisao je srednju Tehničku školu „Nikola Tesla“ u Zagrebu i srednju Tehničku školu Kopnene vojske u istom gradu, ali se odlučio za vojnu školu jer mu je to „bilo nešto potpuno novo i nepoznato“.

“U srednjoj školi sam zavoleo vojni poziv. Kada sam završio, bio sam u dilemi da li da odmah počnem da radim kao podoficir ili da nastavim školovanje na Tehničkoj vojnoj akademiji u Zagrebu. Prva varijanta mi je bila privlačna – zarađivao bih i tako postao samostalan. Međutim, kako se primicao kraj srednje škole, bilo mi je jasno da to baš i nije mudar izbor. Između ostalog i zato što sam znao da bih kao podoficir sigurno bio raspoređen u neko drugo mesto, a Akademija mi je pružala mogućnost da ostanem još pet godina u Zagrebu. Na kraju krajeva, Akademija je za mene bila novi izazov, a ja sam se osećao sposobnim da mu odgovorim“, rekao je 2007. godine Ponoš.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

U njegovoj biografiji se navodi da je po završetku Vojne akademije nastavio školovanje, uz rad u trupi. Magistrirao je iz oblasti telekomunikacija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a završio je i visoke vojne škole i kurseve.

Generalštabno usavršavanje pohađao je, kako se navodi na sajtu Istinomera, na Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu, a kurseve engleskog jezika u Školi stranih jezika JNA u Beogradu, kao i na Koledžu Lidsa „Sent Džon“ u Jorku, gde je položio test sa NATO oznakom STANAG 6001.

U razgovoru za nedeljnik Vreme, ponoš je rekao da je, kad je završio Akademiju, želeo da ostane u Zagrebu, jer je tu živeo već devet godina, a imao je ponudu i da ostane na Akademiji kao asistent.

“Alternativno rešenje je bilo da odem na Vojno-tehnički institut u Beograd – to je bilo najbolje što je pitomac mog smera mogao da dobije. Međutim, na promociji mi je rečeno da idem u Generalštab u Sektor za vezu, informatiku i elektronska dejstva, u Upravi za elektronsko izviđanje i ometanje. Ali, kad sam došao i javio se u Beograd, kaže mi personalac da imam voz za Užice u dvadeset do četiri. Kakvo Užice, pitam ja. Ispostavilo se da je bataljon za elektronsko ometanje lociran u Užicu, mada jeste bio direktno potčinjen Generalštabu. To je bilo moje prvo putovanje u Srbiji južno od Beograda”.

Posle Užica prelazi 1988. godine u Beograd, u Odeljenje za razvoj i opremanje Uprave za elektronsko izviđanje. Od 1988. do 2002. godine bio je referent za razvoj i opremanje u Generaštabu. U Ženevskom centru za bezbednosnu politiku 2003. godine završio je Kurs evropske bezbednosti, a Kurs za više izvršioce u Maršal centru u Nemačkoj 2005. godine.

U Ministarstvu odbrane SCG bio je načelnik Odeljenja za integraciju u Upravi za međunarodnu vojnu saradnju do 2004, kada je imenovan za načelnika te Uprave.

Od oktobra 2005. bio je zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, a odlukom Kolegijuma VSO 3. juna 2006. godine postavljen je za zastupnika načelnika Generalštaba.

U decembru 2006. unapređen je u čin general-potpukovnika, a zatim je, odlukom predsednika Srbije Borisa Tadića, imenovan za načelnika Generalštaba.

Sukob sa Šutanovcem – odlazak sa čela vojske

Na samom kraju 2008, Ponoš je izjavio je da Ministarstvo odbrane nema nikakvu koncepciju i da je sukob između njega i ministra Dragana Šutanovca sukob dve koncepcije.

“Nije ovo sukob dve ličnosti, nego sudar koncepcija o tome gde će Srbija, kao bezbedna zemlja, biti 2015, 2020. Građani Srbije moraju znati kako se pare u tu svrhu troše, a to danas niko ne zna osim onih koji troše“, prenosi Istinomer izjavu Ponoša datu dnevnom listu “Politika”, 2008. godine.

Kako se navodi, tada je ministar Šutanovac zatražio vanrednu reviziju finansijskog poslovanja Ministarstva odbrane u 2008. godini, zbog „neosnovanih navoda o neekonomičnom i nestručnom poslovanju“ koje je izneo načelnik Generalštaba, da bi predsednik Srbije Boris Tadić izjavio da će “blagovremeno predložiti mere” povodom sukoba Ponoša i Šutanovca, dodajući da su “i Ponoš i Šutanovac odgovorni”.

Ponoš je sutradan razrešen dužnosti načelnika Generalštaba, o čemu se izjasnio i tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.

Saradnja sa Jeremićem i ulazak u Narodnu stranku

Ponoš je bio šef kabineta Vuka Jeremića dok je on bio predsednik 67. zasedanja Generalne skupštine UN. Nakon toga postao je direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), čiji je predsednik Jeremić.

Vuk Jeremić i Zdravko Ponoš
Vuk Jeremić i Zdravko Ponoš Foto: Narodna stranka

Na osnivačkoj skupštini Narodne stranke, u oktobru 2017, izabran je za potpredsednika partije. U novembru 2019. ponovo je izabran na tu funkciju.

U novembru 2021. godine, Ponoš je odlučio da se povuče sa svih stranačkih funkcija, odnosno dao je ostavku na mestu člana Predsedništva Narodne stranke. Odustao je od potpredsedničke kandidature, ali je ostao član stranke i podvukao da će nastaviti da opoziciono deluje.

Na Glavnom odboru Stranke slobode i pravde (SSP), Dragan Đilas saopštio je da ova partija predlaže Ponoša za kandidata opozicije i pozvao sve opozicione stranke da to urade. To su najpre učinile Demokratska stranka, a dan kasnije i doskora Ponoševa matična partija, Narodna stranka.

Bonus video: Vuk Jeremić i odgovori na pitanja o Zdravku Ponošu

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare