1
Iza poništavanja konkursa na kome je odlučeno da finansijska sredstva za filmove dobiju neki od najeminentnijih domaćih reditelja stoji Jelena Trivan, dugogodišnja uzdanica DS koja je nakon smene vlasti prešla u suprotni tabor. Saradnja Trivanove sa funkcionerima SNS formalno počinje njenim postavljanjem za direktorku JP Službeni glasnik, da bi potom bila imenovana i za predsednicu Upravnog odbora Filmskog centra Srbije. Pre samo tri meseca postavljena je za generalnu direktorku kompanije “M:tel” iz BiH, čiji je većinski vlasnik Telekom Srbije.
Jelena Trivan dugo je važila za udarnu pesnicu Demokratske stranke. Bila je njen portparol, potpredsednica i poslanica u Narodnoj skupštini. Međutim, nakon pada s vlasti i nedugo nakon promena u vrhu stranke, Trivan podnosi ostavke na sve stranačke funkcije.
Ona je tada saopštila da podnosi ostavku zbog neslaganja sa politikom stranačkog rukovodstva, “koja za rezultat ima propadanje stranke”.
“Stranka koja je bila stecište obrazovanih ljudi postala je meta njihovog podsmeha. Svi oni koji ne žele da se vrate u devedesete, koji hoće obrazovane i sposobne ljude da ih predstavljaju, danas žele nekog ko govori hrabro u njihovo ime, a ne karijeriste koji se bore za stranačke funkcije, što je u današnjim okolnostima zapravo borba za kabine na Titaniku”, napisala je Trivan tada u pismu članovim stranke, da bi 2014. iz nje i formalno izašla.
Međutim, svega godinu dana kasnije odjeknula je vest da je imenovana za direktorku JP Službeni glasnik, u vreme kada je premijer bio Aleksandar Vučić. Iako je svih ovih godina jasno da bez političke podobnosti nema ni fotelje direktora, Trivan je izjavila da nije dobila politički angažman nego zadatak da Službeni glasnik vrati na mesto koje zaslužuje.
О zahvalnosti Aleksandru Vučiću progovorila je 2016.
“Vrlo je korektno što je premijer rekao da ne želi da polemiše o tome šta smo jedno o drugom izgovorili u političkoj prošlosti, već želi da vidi rezultate i ja sam se trudila da preduzeće koje vodim bude jedno od najuspešnijih javnih preduzeća”, rekla je Trivan gostujući na televiziji N1.
Pet godina kasnije ona obavlja bar tri visoke funkcije. Osim što je direktorka JP Službeni glasnik, ona je i predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije. Baš u toj ulozi nedavno je, bez obrazloženja, oborila odluku Konkursne komisije da se finansijski podrže fimovi Srđana Dragojevića, Gorana Markovića i Želimira Žilnika.
Veći deo stručne javnosti ovakav potez Upravnog odbora čija je predsednica ocenio je kao političku osvetu, budući da su pomenuti reditelji veliki kritičari režima Aleksandra Vučića.
Zbog velike bure u javnosti UO Filmskog centra obratio se saopštenjem. U njemu se između ostalog osuđuju uvrede koje je izneo Marković, koji je naveo da je rešenje UO doneto po striktnim uputstvima predsednice Trivanove, “koja ih je očigledno dobila sa najvišeg mesta”.
“Odlučili smo se da konkurs ponovimo, bolje precizirajući uslove konkursa na koji se, razume se, mogu javiti isti reditelji, i svakako da će sredstva dobiti neko od ovih eminentnih imena naše kinematografije, jer je upravo njima ovaj konkurs i namenjen”, pisalo je između ostalog u saopštenju UO Filmskog centra Srbije.
Osim što je direktorka Službenog glasnika i predsednica UO FCS, Trivan je dobila još jednu visoku funkciju. Ona je od septembra i direktorka kompanije “M:tel”, ćerke firme srpskog Telekoma u BiH.
Kako će Trivan u isto vreme obavljati dve veoma zahtevne direktorske funkcije u Službenom glasniku i kompaniji “M:tel”, nije poznato. U njenoj imovinskoj karti na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije ova funkcija se ne pominje.
Jelena Trivan je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, a završila je specijalističke studije u Briselu – “Evropske institucije i struktura EU”. Kasnije je i doktorirala na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Međutim, nedeljnik “Vreme” je 2019. objavio tekst “Anatomija jedne disertacije” u kom se navodi da je Jelena Trivan, bez navođenja izvora, prepisala barem 15 odsto doktorske teze „Biblioteke i multikulturalnost“, koja je odbranjena na Filološkom fakultetu 2013. godine.
Kako je prenela Cenzolovka, autor Nemanja Rujević naveo je da se tih 15 odsto prepisanog teksta bez navođenja izvora odnosi se samo na literaturu dostupnu na srpskom jeziku. Kako je on tvrdio, Trivanova je preuzimala u svojoj doktorskoj tezi – bez citiranja – delove radova drugih autora, između ostalih i od Boška Obradovića, lidera Dveri, ali i tekstove sa nekakvih foruma, kao i sajtova kojima su dostupni objavljeni seminarski radovi.
Kako je dalje navedeno, u disertaciji se čak našao – od reči do reči, bez ijednog citata – i kompletan članak sa Vikipedije.
Tužba Jelene Trivan protiv nedeljnika “Vreme” usledila je nedelju dana nakon što se taj broj našao na kioscima, a suđenje je počelo u martu ove godine.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
