Dušan Bajatović, funkcioner SPS-a, višedecenijski direktor i rekorder po platama, uskoro će steći zvanje doktora tehničkih nauka. Direktor "Srbijagasa" uspeo je za godinu dana da objavi čak tri naučna rada u specijalizovanim svetskim časopisima, što teško polazi za rukom i ozbiljnim svetskim naučnicima, što Bajatović, izvesno, nije.
Direktoru „Srbijagasa“ i funkcioneru SPS-a Dušan Bajatoviću pošlo je za rukom ono o čemu mnogi naučni radnici u svetu, a ne samo u Srbiji, mogu da maštaju. Ovaj višedecenijski direktor, osim titule rekordera po plati od više 34.000 evra, uskoro će poneti i titulu doktora nauka, i to tehničkih. I sve to možda ne bi bilo neobično da Bajatović nije završio Fakultet za menadžment „Megatrend“ u Zaječaru, a zatim za godinu dana, uz zahtevan rad u javnom preduzeću, iz tehničkih nauka objavio čak tri naučna rada u specijalizovanim svetskim časopisima. To polazi za rukom samo ozbiljnim svetskim naučnicima, što Bajatović, složićemo se, sigurno nije.
Dušan Bajatović, sada već višedecenjski direktor javnog preduzeća „Srbijagas“, prema javno dostupnim podacima završio je Fakultet za menadžment „Megatrend“ u Zaječaru. On sam je tvrdio da je završio i Ekonomski fakultet u Subotici ali je tu informaciju uprava fakulteta demantovala.
Da je vlasnik diplome „Megatrenda“ javno je obelodanio bivši vlasnik te visokoškolske ustanove Mića Jovanović. Sa takvim „obrazovnim“ putem Bajatović je došao nadomak dobijanja titule doktora i to na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
Kako je objavio TV N1 on je prethodno upisao doktorske studije koje je za tri godine završio sa prosečnom ocenom 10. Kad je išao na predavanja niko ne zna, jer ga kolege nisu viđale.
Na još „misteriozniji“ način objavio je tri naučna rada kao koautor u specijalizovanim svetskim naučnim časopisima. Jedan rad je u kategoriji M21a. Sagovornici N1 objasnili su da to nema nijedan dekan i prodekan trenutno na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
Ako je tako, onda se osnovano postavlja pitanje kako je moguće da Dušan Bajatović uđe u krug elitnih naučnika.
„To nije moguće. To neki mogu, ali ne Dušan Bajatović“, jasan je akademik prof. dr Dušan Teodorović koji se nalazi na listi najboljih svetskih naučnika.
Kako je pokazala analiza oko tri miliona objavljenih naučnih radova, u poslednjih 50 godina, vrhunski profesionalci u proseku godišnje imaju oko 2,3 do 2,5 naučnih radova. Direktor „Srbijagasa“ uz svojih devet funkcija koje obavlja, uspeo je u 2020. da objavi čak tri.
Akademik prof. dr Teodorović u razgovoru za Nova.rs kaže da nema dilemu da iza doktorske disertacije i naučnih radova ne stoji Dušan Bajatović.
„Ja sam duboko ubeđen da Dušan Bajatović ne zna metode veštačke inteligencije, da disertaciju nije on radio i da je to radio neko drugi“, kaže Teodorović.
Na pitanje koliko je realno da se u samo jednoj godini objave čak tri naučna rada, prof. dr Teodorović objašnjava da to mogu da objave istinski naučnici, ali ne i Bajatović.
„Apsolutno sam ubeđen, i to bi moglo lako da se utvrdi, da Dušan Bajatović ne zna ništa ni o veštačkim neuronskim vezama niti o fazi sistemima, ili o nekim drugim metodama veštačke inteligencije. Ono što je žalosno, tehnike koje su korišćene u naučnoj disertaciji podrazumevaju znanje matematike sa prve i druge godine tehničkih fakulteta. Siguran sam da bi Bajatović pao na tim ispitima jer on sigurno ne zna elementarne pojmove a ne da koristi neke od metoda koje su tu korišćene E sad ko je to radio, to može da utvrdi jedna istraga, jer je to krivično delo, odnosno lažno autorstvo“, navodi akademik prof. dr Teodorović.
Naš sagovornik dodaje da ne zna zasigurno ko je pisao radove i disertaciju, ali da ima pretpostavke koje ipak ne želi da iznosi bez dokaza.
„Ono što sigurno znam je da se Dušan Bajatović do danas nije nikad bavio nikakvom naukom bilo gde. Za to ne postoji nikakav trag u svetskoj literaturi. O tome da li se neko bavi naukom postoje tragovi, učešća na domaćim i međunarodnim konferencijama, publikacije u zbornicima radova, predavanja, seminari, saopštenja itd. Znači vrlo lako možete da utvrdite da li je neko naučno treniran. Bajatović je daleko od tog treninga“, kaže naš sagovornik.
On iznosi još jedan zanimljiv i pre svega sumnjiv detalj. Naime, kada se preda doktorska disertacija ona se stavlja javnosti na uvid i tada se mogu stavljati primedbe. Kako se ispostavlja, na Bajatovićevu disertaciju nije imao ko da reaguje.
„Njegova disertacija je bila na „javnom uvidu“ od 17. jula do 18. avgusta kada su svi profesori i istraživači na odmorima jer se tada koristi kolektivni odmor. To je važan detalj“, napominje Teodorović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare