INTERVJU Kandidat za kancelara Austrije, Andreas Babler: Politički sistem u Srbiji sve nestabilniji, baterije se mogu proizvoditi i bez sirovina poput litijuma

Andreas Babler predvodiće austrijsku Socijaldemokratsku partiju na predstojećim parlamentarnim izborima u toj zemlji, koji se održavaju 29. decembra, kao kandidat te pratije za kancelara. U razgovoru za "Novu" ističe da nema sumnje da će odneti izbornu pobedu, a kao osnovni cilj označio je unapređenje životnog standarda svojih sugrađana.

"Kandidujem se da pobedim na ovim izborima. Kandidujem se da bih imao priliku da unapredim živote ljudi u Austriji. Austriji je potrebna vlada koja je blizu građana. Vlada koja obezbeđuje pristupačan život, rekonstruiše zdravstveni sistem i garantuje sigurnu budućnost. Građani Austrije zaslužuju vladu koja ih tretira kao jednake, i biću kancelar koji će to obezbediti", naglasio je on.

Da li mislite da ekstremna desnica može postići dobre rezultate u Austriji, kao što je AFD u Nemačkoj?

Izbori će biti odlučeni od strane birača 29. septembra. Samo jaka socijaldemokratska stranka može sprečiti pomeranje ka ekstremnoj desnici. Trenutno postoji neverovatna energija unutar stranke i ogroman broj ljudi se trudi da mobilizuje birače za izbore. Znamo da će svaki pojedinačni glas biti važan. Siguran sam da SPÖ ima šanse da pobedi – to je za šta se borimo. I: Ako se borimo, pobedićemo.

Nedavno su nemački kancelar Olaf Šolc i srpski predsednik Aleksandar Vučić dogovorili otvaranje rudnika litijuma u Srbiji. Koji je vaš stav o ovom pitanju i da li biste radije izabrali finansijske benefite koje taj rudnik donosi ili zdravo okruženje?

Veliki deo litijuma koji se koristi u EU trenutno potiče iz Kine. U principu, ekonomske zavisnosti mogu da naruše ekonomsku suverenost EU, kao što pokazuje zavisnost od snabdevanja energentima iz Rusije. Stoga bi trebalo podržati sporazume i projekte koji smanjuju zavisnosti Evrope, promovišu otpornost i unapređuju ekološku transformaciju. Pre svega, prioritet treba dati razvoju i proširenju cirkularne ekonomije, kao i istraživanju i razvoju novih tehnologija i procesa za skladištenje energije. Nedavni rezultati istraživanja pokazuju da se efikasne i pristupačne baterije mogu proizvoditi i bez kritičnih sirovina kao što su litijum ili kobalt.

Međutim, vađenje tih sirovina bi trebalo da bude odobreno samo ako je njihova implementacija u skladu sa standardima EU, kako je navedeno posebno u Zakonu o kritičnim sirovinama, u obavezama preduzeća u vezi sa lancem snabdevanja i međunarodnim radnim standardima. Ovo se odnosi na sve osetljive oblasti, npr. oblasti sa velikim resursima podzemnih voda ili morsko dno. Takođe je važno pridržavati se Direktive o proceni uticaja na životnu sredinu i Direktive o odgovornosti za životnu sredinu, koja stvara okvir za primenu načela „zagađivač plaća“. Procene uticaja na životnu sredinu moraju se zasnivati na tačnim, adekvatnim i pouzdanim podacima. To do sada nije bio slučaj.

Evropski parlament je usvojio Rezoluciju koja se veoma kritički odnosi na decembarske izbore u Srbiji. Da li je to maksimum što EU može da postigne ili postoje neki instrumenti koji bi prisilili vlasti u Srbiji da održe poštene i slobodne izbore?

Izbori u Srbiji su obeleženi nepravilnostima, ali umesto da razjasne te nepravilnosti, najviši srpski vladini zvaničnici, uključujući premijerku Anu Brnabić i predsednika Aleksandra Vučića, su omalovažavali rad nezavisnih posmatrača izbora. To se ne može prihvatiti i takođe šteti približavanju Srbije EU. Rezolucija koja je, između ostalog, pomenula mogućnost obustave EU sredstava, bila je važan korak u izražavanju zajedničkog stava o razvoju u Srbiji. Mora biti jasno da pregovori o pristupanju mogu napredovati samo ako se vladavina prava i demokratski standardi vidljivo poboljšavaju.

Kakvo je mišljenje austrijskih političara o vlastima u Srbiji uopšte?

Politički sistem u Srbiji je u poslednjim godinama postao sve nestabilniji i sve više obeležen autoritarnim tendencijama. EU treba jasno i kritički da se bavi ovim razvojem događaja, s obzirom da je zajednički cilj integracija zemalja zapadnog Balkana u EU. Kao najveća zemlja u regionu, Srbija mora da ispuni svoju odgovornost za stabilnost i mir na zapadnom Balkanu. Za razliku od drugih stranaka u Austriji, mi kao socijaldemokrate smo više puta izražavali naše zabrinutosti zbog političke situaciji u Srbiji i održavali bliske veze sa demokratskim političkim snagama u zemlji. Jasno nam je da nećemo praviti kompromise u vezi sa demokratskim principima. Divim se snazi i posvećenosti demokratske opozicije i civilnog društva.

Da li sarađujete sa nekim strankama u Srbiji i kakva je ta saradnja?

Da, u kontaktu smo sa Strankom slobode i pravde i sa Demokratskom strankom u Srbiji. Oba su pridruženi/posmatrački članovi Partije evropskih socijalista i kao takvi su deo naše Evropske socijaldemokratske mreže.

Kakvo je stanje srpske zajednice u Austriji?

Srpska zajednica je jedna od najvećih u Austriji i igra veoma važnu ulogu u našem društvu. Mnogi Austrijanci srpskog porekla veoma se trude da doprinesu našem zajedničkom ekonomskom i socijalnom blagostanju. Naš politički cilj je da ojačamo naš socijalni model kako bi svi ljudi koji služe našem društvu svaki dan dobili poštovanje koje zaslužuju.

BONUS VIDEO: