Veliki broj institucija u Srbiji radio je sinhronizovano, ako ništa drugo, makar na prikrivanju neregularosti na izborima održanim 17. decembra. Sagovornici Nova.rs kažu da je to mnogo više od prikrivanja, a za neke od njihovih (ne)dela zaprećena je i zatvorska kazna. U ovom lancu su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Republička i Gradska izborna komisija, tužilaštvo i Viši sud…
Spisak neregularnosti koji je zabeležen na prošlomesečnim izborima je dugačak. Krenulo je od falsifikovanja potpisa na listama podrške za određene stranke i koalicije. Nastavilo se kroz ucene i prisilu, pa su se ređala svedočenja ljudi koji su bili ucenivani radnim mestom, socijalnom pomoći, čak i napredovanjem na listama čekanja za neophodnu medicinsku pomoć.
Na dan izbora videli smo duple spiskove, plaćanje glasova, autobuse koji su dovozili glasače iz Republike Srpske i drugih država regiona. Ministri Bosne i Hercegovine glasali su na lokalnim izborima u Beogradu, iako tu ne stanuju, što je zakonom zabranjeno. Pritom su se ovim informacijama sami hvalili na društvenim mrežama.
Na posletku, došli smo do procene opozicije i organizacija koje su posmatrale izbore da je nekoliko desetina hiljada birača migriralo tog dana u Srbiju, da su lažno prijavljivani na prebivališta u Beogradu, te da je ovo presudno delovalo na konačni rezultat izbora u Beogradu.
PROČITAJTE JOŠ...
Odgovorni za lažne prijave prebivališta i “štelovanje” biračkog spiska sede u dva Ministarstva – unutrašnjih poslova i državne uprave i lokalne samouprave. Na njihovom čelu su funkcioneri SNS Bratislav Gašić i Aleksandar Martinović. Oni su počinili krivična dela za koja preti kazna zatvora. U zavisnosti od vrste krivičnog dela, tri do pet godina iza rešetaka.
Šef pravnog tima Crte Pavle Dimitrijević za Novu je rekao da kad se govori o potencijalnoj odgovornosti u MUP, tu se pre svega misli na nezakonite prijave prebivališta.
“Možemo govoriti o zloupotrebi službenog položaja i nesavesnom radu u službi. To su krivična dela. Za zloupotrebu službenog položaja je zaprećena i kazna zatvora od šest meseci do pet godina, a za nesavesan rad u sluužbi, sve zavisi od vrste dela, ali ukoliko je u pitanju neka teža povreda prava, može da se kazni novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine”, navodi Dimitrijević.
Kad se govori o odgovornosti za netačne biračke spiskove, tu onda pričamo o Ministarstvu za džavnu upravu i lokalnu samoupravu.
“Odnosno o referentima za biračke spiskove u lokalnim sredinama. Naravno, mi sad ne možemo da tvrdimo o kojim osobama se radi, to je na tužilaštvu da sprovede istragu i utvrdi da li se može govoriti o odgovornosti i kojih osoba. Ono što možemo da kažemo jeste da se ovde radi o krivičnom delu sastavljanja netačnih biračkih spiskova i tu je zaprećena novčana kazna ili zatvor do tri godine”, rekao je Dimitrijević.
Pored pomenuta dva ministarstva, među institucijama koje su zakazale jesu i Republička i Gradska izborna komisija, Viši sud i tužilaštvo.
Član Gradske izborne komisije ispred liste “Srbija protiv nasilja” Zoran Alimpić kaže za Nova.rs da su tužilaštva potpuno zakazala. Najblaže rečeno.
“Podnošene su mnoge krivične prijave na koja tužilaštvo nije reagovalo. Ja sam predao krivičnu prijavu zbog falsifikovanih potpisa građana na listama podrške određenim strankama i koalicijama. Podnošene su krivične prijave i zbog duplih spiskova, lažnih prijava prebivališta… I ništa”, kaže Alimpić.
Kad je Viši sud u pitanju, on je po zakonu zadužen za postupanje po žalbama na rad gradskih izbornih komisija. Sve žalbe koalicije “Srbija protiv nasilja” ovaj sud glatko je odbio.
“Ne samo da je odbio, već se stiče utisak da su sve napore ulagali kako bi sebe predstavili nenadležnim. Kad smo predavali prigovor na ukupne rezultate beogradskih izbora, predali smo čitav spisak dokaza, zapisnika sa biračkih mesta koji su ispravljani nakon izbora… Oni na sve to odgovaraju da to nije stiglo na vreme, da Gradska izborna komisija to nije dostavila na vreme i da je trebalo da se obratimo direktno sudu, a ne da idemo preko GIK.
Kad je reč o GIK i RIK, kojim predsedavaju Zoran Lukić i Vladimir Dimitrijević, i oni su se proglađavali nenadležnim, a prema Alimpićevim rečima, vrhunac je bio kad su obrazložili da Dobrica Veselinović i Vladimir Obradović, koji su nosili listu “Srbija protiv nasilja” nisu nadležni da predaju prigovore.
BONUS VIDEO: Evropski parlament o izborima u Srbiji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare