2
Političari, državni funkcioneri direktori javnih preduzeća kada počine krivična dela, uprkos dokazima i krivičnim prijavama, prolaze nekažnjeno jer mogu da plate čist dosije.
Primena načela oportuniteta, po kom se okrivljenom umesto sudskog gonjenja omogućava da kaznu „isplati“ kroz društveno koristan rad ili davanjem novca u humanitarne svrhe, omiljeni je „kart blanš“ srpskih funkcionera.
Računajući na spremnost tužilaštva da u slučaju lakših krivičnih dela odustane od gonjenja, dobar deo političara svesno ulazi u rizik, znajući da će novčana kazna biti drastično manja od zarade koju im donosi kršenje zakona.
Višestruki uživalac načela oportuniteta je Dušan Bajatović, koji je prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, svoje brojne grehe „otkupio“ od tužilaštva za svega 200.000 dinara.
„Imali smo slučaj visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije i direktora ‘Srbijagasa’ Dušana Bajatovića, za kojeg smo pored neprijavljivanja prihoda od 75.000 evra, imali i sumnju na krivična dela primanje mita, pranje novca i zloupotrebu službenog položaja. To se završilo tako što je Bajatović platio 200.000 dinara u humanitarne svrhe i javni tužilac je odbacio izveštaj Agencije“, izjavila je za RTV bivša direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić.
Ona je tada upozorila da se ovakvim gestovima tužilaštva „podriva pravni poredak i narušava poverenje u institucije države Srbije“.
Identičnom sumom, 200.000 dinara, kažnjen je i ministar finansija Siniša Mali, osumnjičen da je kao tadašnji gradonačelnik Beograda zaboravio da prijavi 29 nekretnina u Bugarskoj, ali i zbog davanja lažnih podataka o njima.
U izveštaju Agencije se navodilo i da je banka posumnjala u pranje novca zbog jedne transakcije sa Britanskih devičanskih ostrva na račun Siniše Malog, ali i da je primao novac „iz i van radnog odnosa“ od jedne privatne firme.
Međutim, budući da je naknadno ipak prijavio milionsku imovinu, tužilaštvo je obustavilo postupak i kaznilo ga sa 200.000 dinara uplate u humanitarne svrhe. Tako je i Mali poput Bajatovića sebi „kupio“ čist dosije.
Mada Zakon predviđa kaznu zatvora od šest meseci do pet godina za funkcionera koji ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, tužilaštvo ga nije primenilo ni u slučaju Stevana Dželatovića, nekadašnjeg direktora JP „Resavica“.
Dželatović je 2017. pred Tužilaštvom za organizovani kriminal osuđen na dve i po godine zatvora zbog primanja mita od 30.000 evra, što ga je, kao ranije osuđivano lice, diskvalifikuje za primenu oportuniteta.
Uprkos tome, bivši direktor je zbog neprijavljivanja imovine takođe sklopio dogovor sa tužilaštvom i uplatio 250.000 dinara u humanitarne svrhe.
Zajednički jezik sa tužilaštvom lako je našao i direktor Skijališta Srbije Dejan Ćika. Osumnjičen da je omogućio priključivanje nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu na vodovod i elektromrežu, Ćika je takođe dobio mogućnost primene oportuniteta i otkupio svoju krivicu za svega 150.000 dinara.
Sve prednosti oportuniteta osetio je i aktuelni pokrajinski sekretar za zdravstvo, dr Zoran Gojković. On je svojevremeno kao hirurg-ortoped u Kliničkom centru Vojvodine, optužen da je izdavanjem lažiranog lekarskog uverenja počinio krivično delo falsifikovanja isprave.
Međutim, ni njemu nije suđeno jer je 2013. godine sklopio dogovor sa Tužilaštvom o primeni instituta oportuniteta, čime je izbegao krivično gonjenje uplaćujući određenu sumu novca u humanitarne svrhe.
Isti taj čovek je početkom epidemije korone u Srbiji lažno optužio novosadskog stomatologa, sada preminulog Stanislava Ostojića da je namerno zaražavao svoje pacijente i pretio da će „on lično podnositi krivične prijave protiv svih koji krše zakon Republike Srbije“.
Za razliku od Gojkovića, otac troje dece Ostojić nije dobio priliku da se odbrani od njegovih optužbi niti pregovara o oportunitetu, jer je preminuo usled neblagovremenog pružanja lekarske pomoći.
BONUS VIDEO: Demonstracije ispred Skupštine Srbije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
