Joksimović: Postoji jasna vizija da možemo da budemo članica EU

Ministarka Jadranka Joksimović je pored predsednika Srbije bila učesnik i svedok u razgovorima i na događajima na Samitu EU – Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja, koji se održava jednom godišnje i kojem prisustvuju svi i lideri država i lideri evropskih institucija.Ministarka Jadranka Joksimović je za RTS rekla da je samit poslao pozitivne signale.„Za nas je svakako on tek kroz Deklaraciju, u stvari, postao na neki način obavezan da se u budućnosti održava, jer su uglavnom države koje su zainteresovane za temu proširenja a u tom trenutku predsedavaju Savetom EU – što je u ovom slučaju Slovenija, i koje su zainteresovane za Zapadni Balkan, organizovale ovakve samite“, rekla je Joksimović.Dodaje da nije bilo pravilo da se samit organizuje svake godine, ali je to važan skup svih 27 šefova država ili vlada EU i svih sa Zapadnog Balkana.„Nas je predstavljao predsednik Vučić. Ono što je važno je da nema nekog konkretnog dometa da smo definisali brojne korake u evropskim integracijama. To je proces koji teče svojom dinamikom“, rekla je ministarka.Prema njenim rečima, samit je pokazao da iako je aktuelna kovid kriza, migratorna i energetska kriza, koju je Vučić posebno plasirao i kandidovao kao temu od interesa i za nas i ceo Zapadni Balkan i Evropu u celini – da je EU ipak u stanju da ima tu vrstu liderstva i vizije i da četiri sata šefovi država ili vlada govore o Zapadnom Balkanu, odnosima sa EU, budućnosti procesa prioširenja i zajedničkim izazovima i načinima kako da budemo jači i otporniji.„Ovo je dobro i za EU i za nas sa Zapadnog Balkana i da se pokazalo liderstvo koje je dugo nedostajalo EU u pogledu zajedničke vizije budućnosti jer mi svi živimo blizu jedni drugima, to su letovi tri sata do najudaljenije destinacije u EU“, kaže Joksimović.

Uvek postoje zemlje koje su skeptici

Kako kaže, ovo je pozitivan signal i nije prenebregnuto ono što su neke zemlje možda imale kao ideju – da se ne priča o proširenju, već o partnerstvu.„Uvek postoje zemlje koje su skeptici, to nije ništa novo, niti za Srbiju. Postoje zemlje – nije umesno da ih ja kao ministar za evropske integracije imenujem. Znamo koje su to zemlje i one imaju neku vrstu tradicije skepticizma prema politici proširenja“, kaže Joksimović.Kako kaže, ideja je bila njihova da se priča o partnerstvu, kako možemo da sarađujemo, a ne samo o politici proširenja.„Ne možemo da pričamo o odnosima našim sa EU bez priče o evropskim integracijama i politici proširenja, jer smo svi u regionu u različitim fazama integracionog procesa. Srbija i Crna Gora su u uznapredovaloj fazi, Severna Makedonija i Albanija čekaju početak otvaranja pregovora, to je duboko i visoko političko pitanje“, kaže ministarka.Za nas je to strateško opredeljenje i reformski kurs, kako onda da ne pričamo o proširenju, potvrđena je politika proširenja kao važna i činjenica da je Zapadni Balkan okrenut EU ali i da će EU paralelno raditi na svom jačanju kapaciteta za proširenje, što nije predstavljeno kao uslov već kao paralelni proces što je u redu, smatra Joksimović.

Slovenački predlog za region nije prošao

„Malo smo pogrešno intepretirali to. Odrednica 2030. koja na kraju nije prošla, ne bi se odnosila na Zapadni Balkan kao paket, nema paketa, nova metodologija je jasna oko toga da svako napreduje onoliko koliko napreduje u reformskom procesu“, istakla je ona.Nemam tu vrstu apsolutno ni neke diplomatski nužne skromnosti da kažem da je Srbija prednjačeća u potpuno brojim i preovađujućim oblastima koje su važne za evropske integracije i političkim kritetijuma i ekonomskim kriterijumima i otpornostima koje se traže, što smo potvrdili kroz pandemiju, rekla je ona.„Moram da pamtim sve i da znam ono na čemu se EU izgradila, a to su njena dokumenta, 2018. ovde je došao Žan Klod Junker i doneo strategiju kredibilnog proširenja EU na Zapadni Balkan, tada je spomenuta 2025. za Srbiju i Crnu Goru“, rekla je ona.Podvlači da su to dokumenti, ali to nije bilo obećanje nego ako uradite svoj deo posla i ako EU bude sprema to je bila neka mogućnost.„Ne bih toliko o godinama, naslušali su se naši građani od 2000. da ćemo postati članica od nekih neodgovornih vlada i 2007, 2009. 2010. ne radimo licitiranje sa godinama. Uverena sam da u narednih nekoliko godina uz ovaj tempo naših reformi i uz osnaživanje same EU postoji jasna vizija da možemo da budemo članica, to je ideja dobra i za nas i za EU“, kaže ona.

Čekamo izveštaj EK

Joksimović kaže da ide redovni godišnji izveštaj o napretku, trebalo bi da bude krajem oktobra, oko 20. oktobra.„Očekujem da izveštaj evidentira na kredibilan, verodostojan, i činjenično zasnovan način šta je sve Srbija uradila, a uradilio smo puno i u oblasti vladavine prava, biće apostrofirana oblast pravosuđa, ustavnih amandmana, borba protiv korupcije, borba protiv organizovanog kriminala, medijska strategija, uopšte taj deo sloboda u društvu i vladavini prava koji se posebno akcentuje“, kaže ministarka za evropske integracije.„Istovrmeno, spremili smo sve kritetijujme za otvaranje dva klastera – klaster 3, inkluzivni rast i kompetitivnost, gde ima 8 poglavlja i klaster 4 – zelena agenda i održiva povezanost, gde ima 4 poglavlja – sve smo spremili. Očekujem da taj izveštaj notira sve što je urađeno, potpunu spremnost i aktivan pristup Srbije metodologiji – direktno uključivanje predsednika, premijerke i svih resornih ministarstava mnogo snažnije u proces, što je i zahtev nove metodologije“, istakla je Joksimović, dodajući da to mora da bude vrednovano.„Očekujem da će Srbija do kraja slovenačkog predsedavanja napraviti važan korak napred i u samom procesu a što se tiče samita mislim da su i na samitu preovladale pozitivne ocene o Srbiji uz velika očekivanja da ubrzamo reforme“, zaključila je Joksimović.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram