9
Dijana Vukomanović, članica pokreta Srbija centar, navodi u intervjuu za “Novu” da je ne bi me začudilo da sledeće godine dođe do novog talasa izbora, ne samo na beogradskom, već i na republičkom nivou. Ona za naš list odgovora na pitanja i kako je došlo do toga da priđe pokretu Zdravka Ponoša, da li je svesna da će joj lepiti etiketu “preletača”, kao i da li veruje da bi Ivica Dačić u nekom terenutku mogao da okrene leđa Aleksandru Vučiću, kao što je to učinio Borisu Tadiću.
Vaš dolazak u pokret Zdravka Ponoša, bar za širu javnost, bio je neočekivan. Kako je do toga došlo?
Sa Zdravkom Ponošem sam imala vrlo dobru saradnju i ranije, naročito kada je on koordinisao i uspešno reorganizovao Beogradski odbor Narodne stranke. Naša saradnja je intenzivirana tokom Ponoševe predsedničke kampanje, pomagala sam u programskom profilisanju njegovih poruka biračima, to mi je struka, doktorirala sam na ideologiji političkih partija. Cenim što je Ponoš voljan da uvaži i birače opozicije i birače vlasti u njihovoj autentičnosti, i što mu je bitno da što bolje čita politički DNK različitih slojeva građana Srbije.
Kako će izgledati vanparlamentarna borba vašeg pokreta? Neće vas biti u Skupštini, a samim tim ni u većini medija, naročito onih koji su bliski vlasti? Na koji način ćete dopreti do birača?
Pokret Centar Srbija svakako ne startuje “od nule”. Ponoš je uspeo da osvoji respektabilan politički kapital od oko 700 hiljada glasova. Nastavićemo sa neposrednim kontaktom sa građanima na terenu. Onako kako se Ponoš susretao, razgovarao sa velikim brojem građana širom Srbije, tako će i ljudi iz pokreta. Pokret u velikoj meri računa i na moć društvenih mreža – Fejsbuk, Instagram, Tviter će biti kanali za izlaganja naših uglednih članova i stručnjaka iz različitih oblasti. Prednjačićemo u kritici, ali i u predlaganju alternativnih rešenja ključnih pitanja i problema.
Promenili ste prethodno dve stranke, bili ste u SPS i NS. Svesni ste da će vam lepiti epitetu preletača?
Pre bih rekla da sam demonstrativno napustila jednu partiju na vlasti, najpre bila samostalan poslanik u Skupštini, i potom se pridružila opoziciji. Obično je smer “preletanja” iz redova opozicije ka vlasti. Uostalom, i dalje delujem u opozicionom političkom polju. Instinkt i političko iskustvo mi govori da će Pokret SRCE biti “treća sreća”, jer Ponoš okuplja tim izuzetno obrazovanih i sposobnih ljudi.
Kako vam sada izgleda SPS?
Isto kao i u trenutku kada sam ih napustila – SPS je partija koju je nemoguće reformisati. Još uvek na veb-sajtu imaju dva programa koja sam im ja napisala, nisu napisali novi. Doduše, pokušao je Dačić, u periodu između dva kongresa, od 2010-2014. da reformiše partiju, ali se to naposletku svelo na zamenu Miloševićevih slika Dačićevim, a promenjen je, doduše, i dizajn – logo partije. Naravno, kao i u svakoj partiji, i u SPS-u ima sposobnih i vrednih, ali moj je utisak, spolja, da su se svi zamorili, pristali na kakvu-takvu koalicionu kohabitaciju sa jakim Vučićem i njegovim SNS-om. Jer, aksiom SPS-a ostao je isti, više od tri decenije: po svaku cenu biti na vlasti.
Verujete li da bi Ivica Dačić u nekom trenutku mogao da okrene leđa Aleksandru Vučiću, kao što je učinio Borisu Tadiću? Pod kakvim okolnostima to može da se dogodi?
Sva trojica političara koje ste pomenuli su veoma iskusni, a iskustvo ih je naučilo da nikome odavno više ne veruju. U srpskoj politici pravila igre su izuzetno okrutna. Naravno da bi i Dačić i Vučić bez imalo pardona okrenuli jedan drugom leđa, ali vezani su, dok god je osovina SNS-SPS garant opstanka obojice lidera na vlasti.
Ipak, zbog rata u Ukrajini, trenutno je veći strah Dačića da bi Vučić mogao da napravi Vladu bez SPS-a koji u javnosti ima rusofilski imidž, ali taj se preokret, po svemu sudeći, neće dogoditi. Ipak, Dačić, fleksibilan kakav jeste, svakako ima potencijala da preživi pad s vlasti Aleksandra Vučića.
Kada ste otišli iz Narodne stranke?
Odlazak iz tima ljudi sa kojima duže ili izvesno vreme sarađujete nije stvar trenutne odluke, to je proces. Ako bih trebalo da identifikujem momenat, to je moje neslaganje sa strateškom odlukom da Narodna bojkotuje izbore, a formalni čin prestanka članstva je realizovan nedavno. Ali želim da naglasim da nije bilo svađe ili dramatičnog razlaza, i da uvažavam i rukovodstvo i članstvo okupljeno oko Narodne stranke, koja jeste autentična opoziciona stranka.
Kako komentarišete izjavu Miroslava Aleksića da je Zdravko Ponoš Narodnoj stranci pomogao da „očisti“ svoje redove?
Zaista bih se uzdržala od komentara i korišćenja prejakih reči. U svakoj političkoj organizaciji, bilo da je reč o Narodnoj ili o Pokretu koji Zdravko Ponoš okuplja, bilo je i biće sposobnih članova i najbolje je za svaku partiju kada ljudi i dolaze i odlaze svojom slobodnom voljom. Problem opozicije jeste kako da motiviše što veći broj ljudi da joj se pridruže, a ne da se iznutra iscrpljuje besmislenim verbalnim sukobima.
Aleksandar Vučić je desetak puta najavio da će se povući sa mesta predsednika SNS. Verujete li da to može da se dogodi nakon formiranja nove vlade, što je poslednji rok koji je najavio?
Sigurna sam da Vučić svojevoljno nikada neće da napravi grešku koju je napravio Tomislav Nikolić, koji je sa odricanjem od funkcije predsednika stranke izgubio i svoju stranku, a potom i političku karijeru. Vučić je, ipak, Šešeljev najbolji učenik, i do kraja će da igra ulogu omnipotentnog, prejakog vođe.
Šta je SNS bez Vučića na čelu?
SNS je i sa Vučićem i bez njega u operativnom pogledu politički dinosaurus, sa ogromnim brojem članova, bilo da se taj broj realno kreće oko brojke od 300-350 hiljada ili, kako se hvale, i do broja od 700 hiljada. Uostalom, sličnu je cifru članstva “na papiru” imao i Milošević pred pad s vlasti. Vučić je vrlo oprezan i vrlo negativno selektivan i do sada niti je odgajio, niti je promovisao čoveka br. 2 koji bi po liderskim ili organizacionim kapacitetima mogao da ga zameni na čelu stranke.
Bez Vučića, SNS će svakako da se cepa na manje delove, a ko će da predvodi koju struju – jednu nalik Vučićevom konceptu lidersko-poslušničkog SNS-a, drugu staro-radikalsku šešeljevsku nacionalističku struju, treću nekakvu pro-reformsku, to će vreme da pokaže. Posle Vučićevog pada s vlasti, svakako će nastati masovna bežanija i članstva i funkcionera iz SNS-a.
Ako bude bilo ovih beogradskih izbora u martu sledeće godine, kako se najavljuje, kakav rezultat opozicije očekujete?
Trenutni “fifti-fifti” odnos snaga između vlasti i opozicije, ili “tanka većina” u Skupštini grada je neodrživa na duži rok, i ne verujem da će dvojac Šapić-Čučković uspeti da se dokažu kao kadrovi sposobni da rešavaju brojne, izuzetno teške komunalne probleme. Opozicija u Beogradu će biti ojačana paralelnom borbom opozicionih poslanika u republičkom parlamentu.
Ne bi me začudilo da sledeće godine dođe do novog talasa izbora, ne samo na beogradskom, već i na republičkom nivou. Opozicija mora da formuliše jedinstven plan akcije, jedinstvenu strategiju i napada, i odbrane od uobičajenih predizbornih manipulacija SNS-a i krađe glasova. Samo ako bude jedinstvena na terenu, u kampanji, na biračkim mestima, u biračkim odborima, opozicija ima šanse da pobedi SNS.
BONUS VIDEO „Evo pokreta – evo i nas“: Ponoš se vratio u politiku
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
