1
Pozicija srpske opozicije se u očima međunarodne zajednice promenila, a osnovni momenat je bio ukrupnjavanje. Time je opozicija, za početak, poslala poruku da je postala relevantan faktor. Zato što se ujedinila oko jedne ideje, a ta ideja jeste proevropska, kaže u intervjuu za novine “Nova” Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji, nekadašnji glavni pravnik u Pregovaračkom timu Srbije za pristupanje EU i bivši pomoćnik direktora Кancelarije za evropske integracije Vlade Srbije.
Samim tim Aleksandru Vučiću je, ističe Međak, izbačen iz ruku adut da on nema alternativu.
“Deceniju jednu, on plaši ekstremnim desničarima, u smislu da ako ga Evropa ne podrži doći će oni. E sad je on postao ekstremna desnica, a njegovi politički protivnici su proevropske stranke”.
Glavna tema prethodnih dana je Rezolucija Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji, u kojoj se navodi čitav niz neregularnosti i zahteva se međunarodna istraga. Šta vi mislite o svemu tome?
To je samo jedna rezolucija u seriji onih koje je doneo Evropski parlament. Nije se desila ni iz čega. Čitava serija rezolucija EP pokušavala je da ukaže na to da u Srbiji nešto nije u redu, a vlast se na to oglušavala, pravila blesava i minimalizovala sve to. Zapravo je pokušavala da minimalizuje značaj EP i prikaže kako u Srbiji nema problema, te da su jedini ljudi koji ih vide oni koji mrze vlast. Onda se desila ova izborna krađa, tu su bili i međunarodni posmatrači koji nisu želeli da je prikriju i da na bilo koji način ugroze svoju ličnu reputaciju i političku karijeru. Našem rukovodstvu se godinama ukazuje na to da stvari nisu kakve treba da budu, e sada su uhvaćeni in flagranti u neregularnostima vezanim za izbore. Ovakva Rezolucija je bila neminovna, jer uvek postoji jedna kap koja prelije čašu. Ova čaša se punila nekoliko godina. Sve ranije kritike vlast u Srbiji je pravdala time da je to rat protiv njih i da to tamo usvajaju neki socijalisti, komunisti, levičari, zeleni i da to nema veze sa realnošću. Međutim, činjenica da je za ovu Rezoluciju glasao 461 poslanik EP, uključujući i celu Evropsku narodnu partiju, inače sestrinsku stranku SNS, govori suprotno.
Kad kažete “kap koja je prelila čašu”, mislite li da je to u ovom trenutku bila krađa izbora ili napad najviših državnih funkcionera na evroposlanike i posmatrače?
Ti napadi na posmatrače lično nisu pomogle vlasti, jer je samo potvrđeno sve ono što je opozicija dosta dugo pričala. Da su takvi napadi na opoziciju redovna pojava. Želeći da se na isti, bahati, način kako se ponašaju ovde, ponašaju i van države, vlast je samo pokazala i dokazala ono što je opozicija sve vreme tvrdila. Zato opozicija sad nikome ništa ne treba da objašnjava, SNS je sad sve objasnio umesto njih. Ako se tako ponašaju prema posmatračima koje su sami zvali, kako se tek ponašaju prema političkim protivnicima u situaciji kad kontrolišu gotovo sve medije?
Da li smatrate da se sad pozicija opozicije u očima međunarodne zajednice promenila?
Jeste. I osnovni momenat je bio ukrupnjavanje. Time je opozicija, za početak, poslala poruku da je postala relevantan faktor. Zato što se ujedinila oko jedne ideje, a ta ideja jeste proevropska. Niko ko želi da bude shvaćen ozbiljno, ne može više da kaže da je Vučić jedina proevropska opcija u Srbiji, posebno što nikad to nije ni bio. Izbačen mu je iz ruke taj adut da on nema alternative. Ima alternative i ta alternativa je pro EU. Deceniju jednu, on plaši ekstremnim desničarima u smislu da ako ga Evropa ne podrži doći će oni. E sad je on postao ekstremna desnica, a njegovi politički protivnici su proevropske stranke. Vučićev problem je upravo to što u ovom trenutku na političkoj sceni ne postoji niko ko je desno više od njega.
PROČITAJTE JOŠ....
1
4
3
Deo evroposlanika traži da se preispita i pristup Srbije pretpristupnim fondovima Evropske unije. Vlast je to građanima predstavila kao zahtev opozicije, koja želi da se ukine novac za školstvo, zdravstvo… Šta je istina?
Prvo, to nije zahtev opozicije, već poslanika EP. Zatim, tu priču o ukidanju pretpristupnih fondova Srbiji je pokrenuo Bundestag još pre četiri godine, upravo zbog spoljne politike Srbije i neuvođenja sankcija Rusiji. Ovog puta to je došlo iz EP. A ono što mora da se zna jeste da vlast te pretpristupne fodove pokušava da prikrije celu deceniju. Koliko zapravo građana zna koliko Srbija dobija pomoći od EU? Vrlo malo. Zato sada više od 40 odsto građana Srbije misli da su najveći donatori naše države Kina i Rusija. Za Kinu to misli 25 odsto građana, a za Rusiju 18 odsto. Dok je zapravo jedina pomoć koju Srbija dobija, uz Norvešku i SAD, ona koja dolazi iz EU. I sad bi trebalo postaviti pitanje zašto se građani plaše zbog ukidanja tih fondova, kad već misle da nas finansiraju Kina i Rusija i ko ih je u tako nešto ubedio? Svi znamo da ih je u to ubedila vlast, koja uporno pokušava da prikrije pomoć koja dolazi iz Evrope. Čak postoje rezolucije EP koje zahtevaju da se to jasnije izrazi, da vlast građanima objasni da je to pomoć EU, a ne da se u novinskim člancima o novim projektima vidi samo slika predsednika.
Druga stvar, primarni korisnik tih fondova jeste Vlada Srbije, a osnovni kriterijum u njihovom obustavljanju bi mogao biti “zašto mi dajemo pare korumpiranoj vlasti, koja je 104. na svetskoj listi korumpiranih država”.
Krajem meseca očekuje se i Izveštaj ODIHR o izborima u Srbiji. Šta očekujete?
Očekujem da prikaže stvari onakvim kakve jesu. ODIHR izveštaji su mnogo tehničkiji i tehnokratskiji, nego politički, pa očekujem objašnjenje šta se i kako radilo. On se neće mnogo razlikovati od preliminarnog izveštaja. Njegovo objavljivanje je momenat koji mnoge države očekuju kako bi zauzele stav po pitanju izbora u Srbiji.
Bilo je vidno posle izbora da nema čestitki ni SNS-u, ni Aleksandru Vučiću na pobedi. Mnogi su se ogradili upravo pozivajući se na to da će sačekati konačan izveštaj ODIHR. Mislite li da nakon ovog izveštaja može biti nekih reakcija zasebno država članica EU?
Možda ih i bude. Ne bih prejudicirao, jer su stvari još vruće. Ne znaju se konačni stavovi, ali verujem da mnoge države članice čekaju ovaj izveštaj da bi izašle sa svojim stavom. Mnogo je važno reći i da se taj izveštaj i Rezolucija EP bave samo demokratijom u Srbiji. One se ne bave ni Kosovom, ni Rusijom, i onda vlast ne može da se brani onom omiljenom “to je zbog Kosova”. Pogotovu što je vlast na Kosovu verovatno dala i ono što joj niko nije ni tražio.
Rezolucijom EP dat je predlog Evropskoj komisiji da se razmotri formiranje nezavisne međunarodne komisije koja bi se bavila istragom izbora u Srbiji. Šta očekujete od Evropske komisije?
Za početak očekujem da se Evropska komisija o tome izjasni. Evo vidimo neke najave i da će Evropska komisija i Savet ministara uzeti u obzir ono što EP od njih traži. Zato očekujem da počnu da se bave svojim poslom. Jer, Srbija je izgubila status demokratske države pre pet godina i pala za 34 mesta u poslednjih 10 godina, a sve se to dešava tokom pregovora sa EU. Evropska komisija je ta koja treba sve to da to nadgleda, a to nije radila i ovakav pad demokratije nije sprečila.
Da li mislite da bi reakciju EK mogli očekivati do kraja mandata Evropskog parlamenta?
Mislim da bi to trebalo da se desi u skorije vreme. U maju kreće kampanja, u junu su izbori za EP. Sadašnja Evropska komisija ako sad nešto ne uradi, posle će biti kasno. S obzirom da će se Ursula von der Lajen kandidovati za novi mandat na čelu EK, na jesen bi je neko mogao pitati zašto to nije uradila.
Kako vam se čini reakcija vlasti u Srbiji na sam pomen međunarodne istrage?
To je njihov standardni repertoar, u stilu “pa šta, može mi se”. Ali, ne sme se izgubiti iz vida to da je jedina stvar koju je naš predsednik govorio uoči prošlih i pretprošlih izbora da Srbija ostane na putu evropskih integracija. Dakle, ne pristupanje EU, jer to više nije cilj. Cilj je ostanak na putu evrointegracija, a taj put je sad ovim uslovljen. Zahtev za prijem u članstvo EU se podnosi tako što u članu 49 ugovora stoji da samo države koje neguju iste vrednosti kao unija, mogu uopšte da pitaju da postanu članice. Osnovna vrednost EU, definisana u članu broj dva, jesu demokratija i vladavina prava. A nema demokratije bez slobodnih izbora. Dakle, ovo je postao prvi uslov za nastavak bilo čega.
Da li bi vlast imala hrabrosti da odbije predlog EK o formiranju međunarodne komisije za istragu izbora u Srbiji?
Ne mogu da procenim, ali nadam se da ne bi, jer bi rezultati bili loši po državu. Znači, ne samo za vlast, već za državu. Verujem da u ovom trenutku naša vlast pokušava da se izbori s celom situacijom sa najmanjim mogućim oštećenjima. Možda pokušavaju da vode pregovore oko Beograda, sve su opcije na stolu. Cilj je da izađu iz ovoga bez istrage, ali ako do takvog zahteva dođe ne vidim kako država kandidat može da ga odbije. Ukoliko odbiju, to je kraj evrointegracija ove vlasti. Ne Srbije, ali ove vlasti da. Iskreno, s obzirom da je Evropska narodna partija glasala za ovakvu Rezoluciju, ne vidim razlog zašto SNS ne izađe iz nje? Ako su toliko uvređeni i iznervirani, zašto ostaju u ovoj partijskoj grupaciji u okviru Evropskog parlamenta?
Za kraj, kako komentarišete to što je vlast Rezoluciju EP uporedila sa ultimatumom koji je Austrugarska isporučila Srbiji 1914. godine?
To je besmisleno, bahato i bezobrazno. Porediti te dve stvari. Srbija je članica Saveta Evrope, Srbija je članica OEBS, Srbija je predsedavala OEBS-om, podnela je zahtev za prijem u članstvo EU, a EU od Srbije traži samo da poštuje sopstveni Ustav i zakone. Moraju da znaju da su po našem Ustavu nosioci suvereniteta u Srbiji građani, koji ga ispoljavaju na slobodnim izborima. Kad se pokradu izbori, to znači da se pokrao suverenitet od njegovih nosilaca. Građana.
BONUS VIDEO: Da li evropski izbori utiču na Rezoluciju