3
“Dragan Marković Palma je svakako doživeo civilnu smrt i svi znaju da je on pedofil. Nisam to rekla ja, to kažu njegovi sugrađani, bivši i sadašnji saradnici. On od toga ne može da pobegne, pre ili kasnije pokazaće se da sam bila u pravu kao što sam bila u pravu za sve što sam do sada radila”, rekla je u intervjuu za novine Nova, potpredsednica Stranke slobode i pravde, Marinika Tepić.
Istraživanja pokazuju da je najpopularnija političarka u opoziciji. Afere koje je otkrila značajno su uzdrmale vlast Srpske napredne stranke, čiji su predstavnici, kako kaže, pokušali da je utišaju, što pretnjama, što nuđenjem “eksluzivnih” informacija o ljudima iz vrha države. Ipak, Marinika Tepić je, kako navodi, ostala dosledna sebi, jer bi pravljenje bilo kakvog pakta sa naprednjacima bilo u suprotnosti u odnosu na ono za šta se zalaže.
U razgovoru za novine Nova, potpredsednica Stranke slobode i pravde odgovara na pitanje i da li sebe vidi kao predsedničkog kandidata i osobu koja će pobediti Vučića na narednim izborima, na koji način će biti sprovedena lustracija, ukoliko opozicija dođe na vlast, kao i da li bi i pod kojim uslovima sela za isti sto sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem.
“Otvaranje fabrika, uz pratnju televizijskih kamera, je Vučićeva javna kupovina glasova. On ne daje ljudima posao, već pravi od njih socijalne slučajeve. Ljudi ne mogu da motaju kablove čitav život, niti smeju da bivaju zavisni od jedne patologije koja jedino još nije umislila da je sposobna da hoda po vodi”, ističe ona.
Imajući u vidu da ste prema brojnim istraživanjima najpopularnija politička ličnost u opoziciji, da li vas to podstiče da razmišljate o predsedničkoj kandidaturi?
Zahvalna sam svima koji imaju dobro mišljenje o meni. U ovoj mizeriji od države u koju je naprednjačko-mafijaški režim pretvorio našu zemlju, koliko god brutalne propagande bilo, takvi utisci su ogromna motivacija. Kad odete na teren i kad čujete da vam neko kaže: “Naša Mara Srbiju spasava”, to zaista doživite kao značajan impuls koji vas ostavi bez reči.
U tim komentarima koji se odnose na moju predsedničku kandidaturu bilo je i mnogo replika – od toga da sam Rumunka poreklom, pa valjda zbog toga ne mogu da budem predsednica, do toga da Rumuni najbolje znaju kako sa diktatorima. Suština je da se Srbija probudila, da je nada opet među ljudima i da je moguće sutra smeniti ovu vlast.
U ovom momentu ne razmišljam o predsedničkoj kandidaturi. Možete imati deset Marinika, stotinu najboljih kandidata i opet ćete biti pokradeni u ovakvim izbornim uslovima, to je unapred izgubljena bitka. Ovde se glasački listići ubacuju lopatama i ovde direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević nasred RTS-a otvoreno kaže za pakovanje glasova kako ima „mašinu“ koja sve to završi. Ne možete učestvovati u utakmici samo zato što je lopta okrugla, a pritom su vam “polomili” i ruke i noge i sudije koji otvoreno rade za drugu stranu. To sam rekla i gospodinu Bilčiku. Zato smo ušli u dijalog, iako mnogima deluje da je i on na našu štetu. Ipak, to je korak koji moramo da iscrpimo pre nego što saznamo da li će se režim dozvati pameti i sprečiti da nevolja pobedi, odnosno da građani uzmu zakon u svoje ruke.
Zato smatram da prvo moramo da se izborimo za elementarne uslove, to nam je prioritet svih prioriteta – u prvom redu da se otvori RTS. Ako se to dogodi, sigurna sam da bi se pojavilo mnogo ljudi koji su u stanju da pobede Vučića, ali narod za njih ne zna, jer nije imao priliku da ih čuje. Sve bi se to posledično promenilo i u odnosu na druge uslove koje tražimo, a onda bismo se usaglasili oko kandidata. U tom smislu, očekujem najšire jedinstvo opozicije. Ljudi ne razumeju nesporazume unutar opozicije, dodatna tumačenja, ko je šta rekao i hoće samo da se ovaj režim smeni. Mi moramo da imamo sluha za to i da uzmemo u obzir ono što čujemo na terenu.
Istraživanja pokazuju i da vi lično najbolje stojite u Beogradu kad je u pitanju podrška. Da li razmišljate da stanete ispred neke liste u prestonici?
Upoznata sam i sa tim istraživanjima. To može da zvuči neobično, ali to pokazuje da je Beograd najbolje informisan i da je spreman za promenu, ukoliko uspemo da se dogovorimo i stanemo iza kandidata koji može da pobedi. Iako je Beograd već mogao biti oslobođen još 2018. na poslednjim gradskim izborima da je bilo jedinstva opozicije.
A promene svakako kreću odavde, tu nema dileme.
Ipak, ja nisam Beograđanka, iako sam veliki deo života provela u našem glavnom gradu, volim ga, tu sam se školovala od osnovne škole do fakulteta, tu sam provela veliki deo svog detinjstva i mladosti, tu su moji prijatelji, saradnici, saborci… Iako su Beograd unakazili, zagadili, sa svih strana izudarali i ponizili upravo sadašnji Beograđani koji ga „vode“, koji su u takvi alavi napravili od njega izranjavanu žrtvu kriminala i korupcije još uvek nesagledivih razmera.
Zato mislim da je Beogradu potreban opretivac, dok mene najviše brine kako da pomognemo ostatku Srbije, jer gde god krenete 30 kilometara van Beograda, plače vam se koliko je sve paralisano, koliko je očajnih ljudi, u strahu od vlasti i pretnji.
Pročitajte još...
A da li odbijanjem da preuzmete ulogu ujedno odbijate da preuzmete i odgovornost?
Nikako. Nisam rekla da neću biti u kampanji za Beograd – sve ću učiniti što je do mene za svakog ko bi da povede ovaj grad u promene.
A da li postoji neko iz redova opozicije ili javna ličnost iza čije biste kandidature stali? Možete li da nam navedete neka imena?
Ima takvih ljudi, ali ne mogu da govorim o njihovim imenima. Bila bih stvarno amater kad bih rekla bilo čije ime, znajući da će do večeras taj neko da prođe toplog zeca u režimskim medijima. Možete samo da zamislite kakve bi bile sutrašnje naslovne strane. Toj osobi bismo napravili pakao od života.
Na listi od jedan do tri – kako bi ste definisali goruće probleme u Srbiji?
Odavno pokušavam da objasnim ljudima da su kriminal i korupcija direktno vezani za njihove uslove života. Dok se pune džepovi partije i bratije – Vučić, Mali, Brnabić, Kisić, za sav taj novac ostaju oštećeni ljudi koji motaju kablove šest dana nedeljno za platu manju od 200 evra ili koji nemaju posao, osim ako ne potpišu člansku kartu Srpske napredne stranke. Sve se to može rešiti veoma lako. Vidite, da bi se obezbedili besplatni udžbenici i besplatan obrok za sve osnovce u celoj Srbiji, kako ne bi padali u nesvest od gladi kao u Kragujevcu, to košta 170 miliona evra. I taj novac postoji i sada, ali je Vučiću važnije da 250 miliona opere kroz Nacionalni stadion i bratijske firme i kombinacije. A vi, roditelji, snalazite se opet, uzimajte kredite i pozajmljujte novac da biste kupili deci knjige i opremu, još nije došao red na svu decu.
Drugi problem je paralisano pravosuđe. Vi, kada vas neko ošteti, pa tako i država i njeni funkcioneri, imate pravo da tražite pravdu na sudu. Mi ni to više nemamo, već moramo da razmišljamo da li će doći do zastare, da li će onaj koga tužimo zbog nepravde ili kriminala, u kombinaciji sa SNS, pronaći način da se lažnim papirima izvuče ili u sprezi sa sudijama koje su naprednjaci birali u Skupštini donose i ukidaju presude sa do sumanosti apsurdnim obrazloženjim, kao da im je cilj da tako „ozakone bezvlašće“, da bukvalno štite laži, nasilje, zlo. Zato u ovakvoj Srbiji može da se dogodi i da se poništi pravosnažna presuda narko-bosu Darku Šariću i to zbog greške Apelacionog suda, jer je predsednik suda postavio u sudsko veće dvoje sudija koji tu nisu smeli biti. Dakle ne portir, nego predsednik koji za to i prima platu – da zna.
Treći problem je siromaštvo, naročito izvan Beograda. Mislim da je strategija ovog režima da drži ljude na malim platama, iako je moguće da budu mnogo veće. Zahvaljujući tome, lakše manipuliše građanima i tera ih da razmišljaju tako da im je dovoljno i to malo što imaju, ono bolje išta nego ništa. Tako i dolaze do glasova na izborima – kažu ljudima da stave na spisak sigurnih glasova članove svojih porodica ukoliko žele da zadrže posao.
Vlast govori da smo najbolji u Evropi, da smo “ekonomski tigar”, a u suštini je sve obrnuto. Vučićeva bratija i partija, pored brutalne propagande protiv opozicije i svih kritičara, vlada zahvaljujući politici siromaštva, dok paralelno kriminalom izvučene pare što iz budžeta, što iz podzemlja, pere kroz građevinske projekte kao što je Beograd na vodi, a evo sada čujemo da pokušavaju i na obalu tako „grozne i neprijateljske“ Hrvatske.
Kako onda tumačite to što predsednik Vučić, s vremena na vreme, otvara fabrike u pratnji medija i govori kako su brojne porodice zahvaljujući njegovim ispunjenim obećanjima dobile dve plate u domovima?
U pitanju je javna kupovina glasova. S druge strane, nema šta on da njima nalazi posao. Ponižavajuće izgleda kad oni dovedu tih desetak, dvadeset ljudi, koji mu kao spontano aplaudiraju na bankinama nekih staza kuda se on šeta uz kamere. Ako malo bolje pogledate te ljude, vi vidite da oni maltene plaču da im on pronađe posao. Onda ih Vučić “pomiluje” po glavi i obeća kako će to biti sve rešeno za sedam dana. Pa ne treba on nikome da daje posao, nije to njegova dedovina. Država i njena vlast treba da obezbede sistem i uslove da svaki čovek može da se zaposli sam, a ne da mu šifrovani Spasilac, pazite, daje posao za bednu platu i tako od njih upravo pravi buduće socijalne slučajeve. Do te mere odvratna manipulacija i mnog druge, da bi Vučiću i Gebels zavideo.
Revanšizam, lustracija, pa čak i osveta su termini koje vaše opozicione kolege često potežu u poslednje vreme. Kakav je vaš stav po tom pitanju?
Mi smo izričiti da povratak građanske časti podrazumeva trojstvo tri procesa: Zakon o poreklu imovine, ali pravi, ne kao ovaj koji su oni doneli i toliko hvalili, a onda a promenili i smuljali da onaj ko je nelegalno stekao imovinu samo plati porez na ekstraprofit i nikom ništa. A mi smatramo da se takva nelegalno stečena imovina mora oduzeti.
Usvojićemo i primeniti pravi Zakon o sprečavanju korupcije javnih funkcionera, koji je specifičan u odnosu na krivični zakonik. Pripremila sam ga po ugledu na rumunski set propisa po kojima je postupala njihova tužiteljka Laura Keveši, inače sad prva javna tužiteljka Evropske unije. Suština je da taj specijalni tužilac ima svoju tužilačku policiju. To je ključni momenat koji je i njoj omogućio da te istrage valjano sprovede, jer su te tužilačke policijske jedinice sa pravnim i finansijskim agentima ekspertima bili odgovorni tužiocu, a ne političkoj sinekuri kao što je ministar unutrašnjih poslova iz vladajuće stranke.
Treći zakon bi se odnosio na lustraciju. Mi ne smatramo da je revanšizam adekvatna reč za ono što podrazumeva lustracija, zato što revanšizam znači vratiti istom merom. U Stranci slobode i pravde vrlo jasno delimo krivičnu odgovornost i da svako ko je krao od ljudi – dakle iz budžeta, trgovao uticajem – dakle pravio unapred kombinacije, petljao za partiju i bratiju – dakle zloupotrebio službeni položaj, reketirao – dakle tražio mito itd. svakako mora odgovarati po Krivičnom zakoniku.
Međutim, to nije lustracija. Lustracija znači da oni koji su se ogrešili o ljude, naročito po pitanju moralnih normi i ljudskih prava – više ne mogu ni da se kandiduju na izborima. Ne može takav neko samo da plati krivičnu kaznu ili odleži u zatvoru zbog korupcije, organizovanog kriminala, pedofilije, pa da se posle vrati u politiku, kaže da je svoje odslužio i da je na građanima da odluče da li opet da mu veruju. Ne, nego takav neko ko je već dokazano činio zlo ljudima na javnoj funkciji, ne može više da se kandiduje. I o tome bi odlučivala naravno lustraciona komisija pravnih stručnjaka u toj oblasti.
Često govorite poslovima „bratije i partije“, i tvrdite da su porodice Vučić, Brnabić, Mali, Kisić oštetile budžet za milione evra. Može li se neka nova vlast, koju ćete vi činiti, obavezati da će sve t?’’o zaista istražiti i procesuirati?
Apsolutno. U našem planu “Za dan posle”, najviši funkcioneri stranke, Dragana Đilas, Borko Stefanović, Dejan Bulatović i ja smo se obavezali da ćemo se povući potpuno iz politike ako ne sprovedemo za šest meseci ono što smo naveli u planu. To mora da se procesuira. Kriminal i korupcija pomenutih porodica je toliki da bi jedan tužilac morao da se bavi samo njima. Evo opet sam pronašla najmanje još deset novih ugovora kompanije Aseko sa državnim organima, ustanovama i preduzećima. I svi astronomski, stotine miliona novca građana opet čedu bratije Brnabić, samo su se malo prepakovali.
Kako sprovesti to procesuiranje, a da to ne izgleda kao progon političkih neistomišljenika?
Znate, reči su čudo. Krivičnu odgovornost, oštećenje budžeta, krađu i lopovluk progonom mogu nazvati samo oni koji su se tim progonom bavili. Odgovornost je nužna, bez obzira da li će je ovi koji su na vlasti nazivati političkim progonom. Oni znaju da će biti na slobodi samo dok su na vlasti, jer su svesni šta su radili i potpisivali. I verujte mi, kada biste sada vi ušli u sve papire kompletnog državnog vrha, ne biste znali odakle da počnete. Podaviše sve u kriminalu.
Očekujete li da se može ponoviti scena iz Crne Gore kad je, pre stupanja novih političkih snaga na vlast, bivši režim uništio dokumenta koja bi ukazivala na to šta su radili?
Moramo biti mudriji ako imamo u vidu to iskustvo. To se dogodilo i u Srbiji kad su na Banjici goreli dosijei. Naš cilj nije da nekog progonimo, već da se država dovede u red – da se po zakonu tuži, sudi, da krivci osuđuju, ali i da ljudi bolje i srećnije žive. Da se ponose što su iz Srbije, umesto da se kao sada stide, ako izuzmemo sport. i to samo neke grane sporta, pošto je Vučić i sportske saveze uspeo da kriminalizuje, a svoje huligane kao Belivuka pretvori u batinu za opoziciju dok u „familia“ nije došlo do svađe, pa je bos odlučio da pohapsi svoje.
Jedan od problema koji može dočekati novu vlast jeste i rešavanje kosovskog spora. Šta je vaš predlog? Kako rešiti ovo pitanje?
Mi uopšte ne znamo u kojoj je fazi kosovsko pitanje. Godinama slušamo kako Vučić spava po podu, kako vodimo sa pet prema nula, kako su razne bitke dobijene tokom pregovora, ali mi nikada nismo videli nijednu službenu belešku, niti neki zaključak sa tih sastanaka. Bukvalno ne znamo šta o čemu se razgovara, šta se od nas traži i da li je to što on govori zaista tačno. Vučiću kad je potrebno, on se vraća pod radikalski šinjel, a kad je potrebno da dobije podršku pred izbore, onda se gura kod „stranaca“ kako on sam kaže kada mu posle opet treba igra sa stranim plaćenicima. I uvel ta manipulacija – kada on ide sa „strancima“, to je dokaz uvažavanja i priznanja dobrog rada, a kada je opozicija sa „strancima“, to je izdaja, špijunaža, državni udar.
Podsetiću vas i da smo mi u Stranci slobode i pravde sačinili Deklaraciju o pomirenju dva naroda, jer moramo biti svesni da je život brži od svakog papira. Dani i godine prolaze, deca koja su se rodila kada je Vučić došao na vlast i počeo da priča o spavanju na podu i svetskim pobedama, sada su četvrti razred. Život im prolazi u patnji, nesigurnosti, nekretanju, jer se neko prvo igrao rata misleći da će proći bez posledica, a 20 godina kasnije opet bi tuđe glave da drži kao svoje zlatne akcije.
Videli smo da su se prethodnog meseca na udaru prorežimskih medija našli predstavnici crnogorske vlasti zbog usvajanja Rezolucije o Srebrenici. Vi ste često od desno orijentisanog dela javnosti kritikovani zbog stava o Srebrenici. Jeste li razumeli šta vam zameraju?
Zameraju mi samo oni koji nikada nisu pročitali ništa više od prve stranice dokumenta o Srebrenici na kojem se nalazi moj potpis. Sve ostalo govori o tome da nikada nijedan narod, a naročito srpski slobodarski, ne sme da nosi teret i stigmu da je zločinački ili genocidan. Zločinci moraju imati ime i prezime, a ne da se kriju iza celog naroda. Mi smo, rekoh, jedan slobodarski narod i uvek smo bili na pravoj strani kroz našu istoriju. Ne sme ceo narod nositi hipoteku pogrešnih odluka pomahnitalih pojedinaca. A podsetiću vas i da je Aleksandar Vučić jedini čovek koji je iz zvanične institucije, Skupštine Srbije, pozivao na ubistvo ljudi. On je pozivao na ubistvo 100 muslimana i to ne na trafici ili na pecanju, već u najvišem zakonodavnom telu ove države. Neko ga je poslušao, uzeo oružje i ubijao. Za to ne možemo mi biti odgovorni, nego taj koje je na rat huškao i taj koji je zločine izvršio. Ne može srpski narod da nosi hipoteku pogrešne politike Aleksandra Vučića i njegove ekipe iz tog vremena.
Često se suočavate i s kritikama da preuzimate posao istraživačkih novinara. Da li je problem u političarima koji govore o aferama ili u medijima koji se njima ne bave?
Ima tu svega pomalo. Jedan vaš kolega me je pitao zašto se bavim poslom novinara, pa sam mu ja rekla da to nije pitanje za mene, nego za njega ili zašto ljudi imaju poverenja da podatke i svoje probleme podele sa mnom, s ne uvek i sa novinarima. S druge strane, ja jesam negde i ostala novinarka, godinama sam bila profesionalni novinar pre ulaska u politiku i to verovatno drugačije boji moj rad – hoću da kraja da istražim temu i neću da traje dva dana ili za jedan dobar naslov, hoću da se pravda i istina isteraju do kraja, da im dišem za vratom, da znaju da ih neko stalno kontroliše i da ne mogu da se izvuku. Zato vrlo često neke teme držim duže vreme i vraćam se na njih posle nekog vremena. I s treće strane, nije moja krivica što nekada radimo i posao tužioca, koje je pod palicom Zagorke Dolovac do te mere atrofiralo i počelo da se oslanja na doping preko veze da, čast izuzecima, nečinjenjem tužilaštva Zagorka ga nije samo dovela u stanne atrofije, nego time i saučesništva u najvećem kriminalu i pljački sopstvenih građana.
Pročitajte još...
Očigledno da vlast i te kako ima interes da se ne čuje ono što vi iznosite javno. Jesu li pokušali nekad s vama da razgovaraju? Da vam ponude nešto, a da vi zauzvrat ćutite?
Bila je jedna situacija pre nekoliko godina, ali vidite kako se završila – još gore po njih. Naravno da nikome ne odgovara da dokazujete da je krao ili lagao. Nisu pokušali da me potkupe u smislu da mi ponude novac, već da „prodaju“ svoje partijske kolege na ministarskim funkcijama, a da ja zauzvrat prestanem da raskrinkavam određene SNS funkcionere, kao na primer Branka Malovića, koji je zvanično potpredsednik Izvršnog odbora SNS, a ja ga zovem batinaš i ekspert za gepekovanje ljudi naročito za izbore. Taj pokušaj je trajao manje od minut, uz moj potpuni šok, ali i shvatanje tada da oni zaista misle da baš sve i svako može da se plati novcem ili „skupim“ informacijama. Ali zaleteli su se na pogrešnu. I nakon toga sam postala izdajnik, neprijatelj, špijun, Rumunka, iselila se iz rodnog Pančeva sa maloletnom decom upravo zbog saveta policajaca da nas ne mogu zaštititi od Malovićeve batinaške ekipe.
Da li su vam pretili?
Ti periodi osciliraju u zavisnosti od toga šta mi je tema u fokusu. Kad se bavim uspostavljanju državnog Alimentacionog fonda koji bi obezbedio sigurnost deci u prvom redu, onda mi niko ne preti. To verovatno smatraju laganom temom koja ih ne gađa direktno u njihovu krivicu. Međutim, kada su teme kao sumnjiva trgovina oružjem preko Vučićevog Slobodana Tešića, korupcija porodice premijerke Brnabić, korupcija porodice ministarke Kisić, porodice ministra Malog, onda
stižu i pretnje.
Kao i kada sam otkrila skandalozni ugovor državnog Telekoma i privatnika Igora Žeželja, koji je od Telekoma dobio 39 miliona evra ni za šta, fiktivnim ugovorom, a zapravo da bi tim novcem građana kupio posle tabloid Kurir, napravio TV Kurir, sve zbog održavanja rejtinga partije i bratije, linča opozicije, uz držanje građana u medijskom mraku. Na moju duboku žalost, nedavno smo izgubili gospođu Jelisavetu Vasilić, odvažnu i istrajnu ženu koja je ispred antikorupcijskog saveta prva otvorila pitanje enormne korupcije u Telekomu, dok je u istovremeno toliko prezadužen da je sam sebi pojeo svu vrednost. I ako ne sebi i građanima, onda bar njoj dugujemo da se istraga o Telekomu izvede do kraja i kao prioritet.
Ipak, najeklatantniji primer je slučaj Dragana Markovića Palme, jer on direktno učestvuje u tim pretnjama svakodnevno sa nacionalnih televizija. Međutim, toliko je svedoka i činjenica da je Dragan Marković Palma svakako doživeo civilnu smrt i svi znaju da je on pedofil. Nisam to rekla ja, to kažu njegovi sugrađani, bivši i sadašnji saradnici. On od toga ne može da pobegne, pre ili kasnije pokazaće se da sam bila u pravu, kao što sam bila u pravu za sve što sam do sada radila, do Morovića. Kao što su i za Jovanjicu tvrdili da se tamo gaje rotkvice i paradajz, pa onda sml videli da je u pitanju najveća plantaža marihuane u Evropi. Sve će se pokazati.
Postoji li neka varijanta u kojoj biste mogli da sednete i da razgovarate sa Aleksandrom Vučićem? Ukoliko bi vas pozvao na razgovor o nekim ključnim nacionalnim pitanjima, da li biste se odazvali?
Ne. Bilo je ciklusa kad smo mi smatrali da je potrebna neka vrsta dijaloga. Pre dve, tri godine, kad je počeo onaj čuveni dijalog o Kosovu, pa nikada nismo pozvani. Podsetiću vas i da smo smatrali da je potreban konstruktivan odnos po pitanju korona krize, iako su neki ljudi smatrali da je to loše za opoziciju. Smatrali smo da u takvim krizama politika treba biti u drugom planu. To ne da se nije dogodilo, već je tek tad vođena ultra hajka protiv nas, na svaki naš konstruktivni predlog uzvraćeno je jezivim napadima, a kulminiralo je tokom vanrednog stanja onim jezivim bakljadama sa krovova zgrada protiv Dragana Đilasa. Tada smo shvatili da je cilj da time zataškaju sve lažirane podatke, obmanjivanje ljudi, prikrivanje istine i sve što smo do tada otkrivali zbog predstojećih izbora.
I Vučić je čak i tada dokazao da je predsednik isključivo svojoj interesnoj grupi, partiji, bratiji i mafiji i da ga briga za bilo koga i bilo šta drugo. Zato on i nije osoba s kojom bih ja mogla da razgovaram.
Jeste li onda na liniji onoga što govore vaše kolege da se sa Vučićem može razgovarati samo o mirnoj predaji vlasti?
Ne znam šta podrazumeva mirna predaja vlasti. Ako mislite na to da će se izvući, ne dolazi obzir. Mnogo vremena sam posvetila objašnjavajući da moraju da odgovaraju i da sve što su radili ne može da prođe nekažnjenk. Moja generacija je ostala dužna da završi ono što je započeto petog, a nije završeno šestog oktobra. Imamo obavezu da smeniml ovo zlo, kako se krug ne bi opet ponovio za 10 ili 20 godina. Moja odlučnost je toliko velika da apsolutno ne postoji stvar oko koje možemo da postanemo saradnici. Zato i ovaj dijalog o izbornim uslovima ide pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta.
Vaš kolega, Boško Obradović je, objašnjavajući razloge zašto je razgovarao s Vučićem o Kosovu, rekao da on nije opozicija svojoj državi. Vidite li ga i dalje kao kao pravu opoziciju?
Boško Obradović je diskvalifikovao sam sebe.
Kad smo kod opozicije, deluje da nisu baš svi stali uz vas i podržali nakon što ste izneli informacije o Draganu Markoviću Palmi. Jeste li im to zamerili?
Nisam nikome zamerila, jer mislim da je podrška bila velika. Prava opozicione stranke, nevladine organizacije, žene, aktivistkinje, stručna udruženja, tužioci koji javno istupaju, svi su razumeli potrebu da se ovo pod hitno istraži.
U kom trenutku ste rekli sebi da strah ne može biti prepreka u vašem delovanju? Šta vaša porodica misli o vašem angažmanu?
Mislim da je najjači motiv bilo razmišljanje mog sina da ode iz zemlje. Stotine hiljada ljudi se, nažalost, suočava sa identičnim željama svoje dece koja, zbog političke situacije, žele da odu. Ne mogu da se pomirim s tim i ne činim ništa dok deca odlaze odavde zato što neće da potpišu pristupnicu SNS i ne žele da kliču vođi. Ili zato što im mama i tata misle svojom glavom i tako i njih uče. Ti ožiljci zbog polovine moje generacije koja je otišla devedesetih zbog istog Vučiće koji je gasio medije i useljavao se u novi državni stan dok su šlemove nosila tuđa deca, a sada zbog onih koji su i ostali, pa ispraćaju svoju decu zbog istog Vučića, to ne mogu da oprostim. I zato neću stati, jer ta pobeda će biti za svu decu.
Bonus video Tepić: Neću da odustanem i da dopustim lopovluk i kriminal
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
