Vučiću će se još neko kraće vreme gledati kroz prste i možda će mu biti dozvoljeno da sankcije Rusiji uvodi postepeno. Ipak, na kraju će biti primoran da uradi ono šta je, ja verujem, u jednom trenutku Zapadu i obećao, a to je potpuno usklađivanje sa EU politikom prema Rusiji, navodi u intervjuu za „Novu“ Srđan Cvijić, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Aleksandar Vučić je nedavno izjavio da Srbija ostaje na evropskom putu. Da li je to moguće bez uvođenja sankcija Rusiji?
– Nije moguće. Kratkoročno je to bilo moguće, ali na duži rok Srbija na evropskom putu dalje neće napredovati bez uvođenja sankcija Putinovom režimu. Vučić je uspeo da sankcije odgodi do formiranja nove vlade. Kada Skupština konačno bude izabrala novu vladu, sadašnja situacija će postati neodrživa.
Ovih dana smo bili svedoci neke vrste ateriranja EU po pitanju zahteva Srbiji oko uvođenja sankcija Rusiji. Od zahteva da se prekinu pregovori sa Srbijom ukoliko to ne učini do odluke da se ipak to ne zahteva. Kako to tumačite?
– Pre svega Evropski parlament nema kompetencije da zaista formalno prekine pregovore sa Srbijom. On to može da zahteva, ali na kraju, konačnu odluku o prekidanju (kao i o napredovanju) donose države članice EU, i to jednoglasno. Posle pokušaja državnog udara u Turskoj 2016. godine, Erdogan je uveo pravu pravcatu diktaturu na pravdi boga strpavši hiljade ljudi u zatvore. Evropski parlament je tek 2019. izglasao suspenziju pregovaračkog procesa. Savet ministara EU to nije i formalno ozvaničio, ali su pregovori praktično završili na slepom koloseku.
Da li smo mi zapravo već pod tom merom kada je o Srbiji reč imajući u vidu da nismo otvorili nijedno poglavlje od 2021?
– Na neki način jesmo. Dok se Evropski savet u junu upinjao da pronađe rešenje da pronađe način da otpočne pregovore sa Sevenom Makedonijom i Albanijom, ili da dodeli status kandidata BiH, Srbija nije bila predmet razgovora.
Može li Srbija ipak da se provuče i ne uskladi politiku prema Rusiji u skladu sa zahtevima EU?
– Ne verujem da je takav scenario moguć. Vučiću će se još neko kraće vreme gledati kroz prste. Možda od njega neće biti traženo da Srbiju odmah uskladi sa svih sedam paketa EU sankcija prema Rusiji. Možda će mu biti dozvoljeno da sankcije uvodi postepeno. Ipak, na kraju će biti primoran da uradi ono šta je, ja verujem, u jednom trenutku Zapadu i obećao, a to je potpuno usklađivanje sa EU politikom prema Rusiji.
Mislite li da će biti posledica?
– Posledice se već osećaju. U ostatku Evrope je Srbija već prokažena zbog podrške Putinovom režimu šta ima direktne posledice na sva ostala pitanja. Srbija je sve manje viđena kao prijatelj i saveznik. Na Srbiju se, zbog Vučićeve politike, već gleda kao na neku vrstu Putinovog trojanskog konja u srcu Evrope.
#related-news_1
Kako se u sve to uklapaju pregovori Beograda i Prištine?
– Kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, kao što smo videli prilikom posete nemačkog kancelara Beogradu i Prištini, retorika se zaoštrila. Dok se ranije o tome šaputalo, formalno priznanje Kosova se sada spominje kao uslov bez kojeg Srbija neće ući u EU. Ovo je direktna posledica neuvođenja sankcija Rusiji i činjenice da se Vučićevom režimu u Briselu i ostalim EU prestonicama sve manje veruje.
Da li su zahtevi međunarodne zajednice oko Kosova i njihovo ispunjavanje, važniji EU od sankcija Rusiji?
– I jedni i drugi su jednako važni, ali dva pitanja nemaju isti vremenski okvir za rešavanje. Potpuno je jasno da se kosovski čvor neće ni preseći ni odrešiti u narednih nekoliko godina. S druge strane, od nove vlade u Beogradu se očekuje da sankcije Rusiji uvede čim pre. Vučić će pritiske moći da privremeno otklanja nudeći za uzvrat manje sektorske sporazume sa Prištinom, ili recimo saradnju sa Zapadom da se Dodikov režim u Bosni oslabi ili smeni sa vlasti, ali će na kraju, barem kada je reč o EU, Vučić sankcije Rusiji morati da uvede.
Kako tumačite odugovlačenje Aleksandra Vučića da formira vladu? Šta je u pozadini?
– Iza Vučićevog odugovlačenja se kriju dve stvari. S jedne strane, odbijanje da se formira nova vlada se koristilo da bi se odgodilo uvođenje sankcija Rusiji. S druge strane, Vučić nije zadovoljan rezultatima aprilskih izbora. I u Beogradu i na republičkom nivou, SNS će morati u značajnoj meri da vlast deli sa socijalistima i ostalim koalicionim partnerima te odugovlačenje Vučić koristi da bi za svoju stranku ispregovarao što bolje uslove. Vučić je zadovoljan samo kada ima apsolutnu vlast. Za njega je trenutna situacija ravna porazu.
Može li se desii da se Vlada ne formira u zakonskom roku( 30. oktobar) i da imamo nove izbore?
– Zbog arbitrarnosti aktuelne vlasti i režima koji se zasniva isključivo na volji jednog čoveka, zaista me ne bi iznenadio ni takav scenario. Iznenadno raspisivanje izbora i izuzetno kratka predizborna kampanja odgovara isključivo SNS koji jedini ima dovoljno veliku mašinu i neograničene resurse da momentalno započne predizbornu kampanju. Posvađana opozicija verovatno bi prošla gore nego na aprilskim izborima.
Činjenica je da su u Srbiji ugrožene slobode medija, da su urušene institucije, da je pravosuđe pod kontrolom vlasti. Dakle sve suprotno od demokratkih vrednosti na kojima insistrira EU. Zbog čega nema kritike ovakve Vučićeve vlasti?
– S jedne strane u EU ne postoji politička volja da bez sveobuhvatne reforme institucija i sistema glasanja u njima u članstvo primi nove države. S druge, Vučićev režim iskreno i ne želi da Srbiju uvede u EU. Ovakva situacija je savršen recept za trenutni status kvo koji Vučiću u stvari savršeno odgovara. EU nema odgovarajuće instrumente da režim u Beogradu privoli na poštovanje demokratskih načela i vladavine prava. SNS režim se toleriše jer je u ovom trenutku viđen kao jedina alternativa, a Vučićev kartaroški blef da umesto EU može da izabere savez sa Rusijom ili Kinom za sada funkcioniše.
***
BONUS VIDEO: Umesto 72 sata – Vučićevo obraćanje za 312 sati
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare