Srbija zbog Rusije rizikuje prekid pregovora sa Evropskom unijom, a zvanična Moskva koristi slučaj Kosova da bi opravdala otimanje ukrajinskih oblasti. U zvaničnom saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, Rusija se poziva na “presudu” Međunarodnog suda pravde o KiM iz 2010, kako bi dokazala da su referendumi o pripajanju delova Ukrajine Ruskoj Federaciji u skladu sa međunarodnim pravom.
Srbija je uz Belorusiju jedina zemlja u Evropi koja sankcijama nije kaznila agresiju Rusije na Ukrajinu, a sada i pripajanje delova teritorije Ukrajine Ruskoj Federaciji. Naime, u tim oblastima održani su referendumi, a Moskva je saopštila da su stanovnici Donbasa, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti “napravili svestan i slobodan izbor u korist Rusije”.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je da su referendumi održani u potpunom skladu sa standardima i principima međunarodnog prava, a potom se pozvalo i na slučaj “Kosovo”.
“Narod je iskoristio svoje zakonito pravo na samoopredeljenje u skladu sa Poveljom UN, međunarodnim sporazumima o ljudskim pravima iz 1966. godine, Završnim aktom OEBS iz Helsinkija iz 1975. i presudom Međunarodnog suda pravde UN o Kosovu 22. jula 2010. Potonji je potvrdio da jednostrano proglašenje nezavisnosti jednog dela države ne krši nijednu normu međunarodnog prava”, navodi se u saopštenju.
Do zaključenje ovog broja na saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Rusije nije bilo reakcija srpskih državnih zvaničnika. Nije se oglasio ni ministar Nikola Selaković koji je nedavno sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovim potpisao Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova za 2023. i 2024.
Nije prvi put da iz Rusije, koja navodno brani naše interese oko KiM u Ujedinjenim nacijama, čujemo pozivanje na slučaj Kosova, ali je sada taj presedan prvi put pomenut u zvaničnom saopštenju, kako bi opravdala aneksiranje delova ukrajinske teritorije.
Inače, Međunarodni sud pravde te 2010. nije doneo presudu o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, već je izneo neobavezujuće savetodavno mišljenje. Sud je, podsećamo, saopštio da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova nije povredila opšte odredbe međunarodnog prava, zato što to pravo ne sadrži zabranu takvih deklaracija.
Dragan Šormaz, član Glavnog odbora SNS i bivši poslanik, navodi za “Novu” da se Moskva sada poziva na mišljenje Međunarodnog suda, iako je njihov predstavnik te 2010. glasao protiv mišljenja koje je izneto. On smatra da bi Srbija trebalo odmah da uvede sankcije Rusiji.
– Mislim da posle ovog što su sad uradili treba da se pridružimo paketima sankcija EU prema Rusiji. Ovo (saopštenje) je zvanično. Ovde je udaren državni pečat. To je suprotno interesima Srbije. Ne vidim zašto ne bismo uveli sankcije koje su u interesu Srbije, bez obzira što su suprotne interesima Rusije. A i Rusija je uradila nešto što je suprotno našim interesima”, zaključuje Šormaz.
Upitan da li će to Vlada učiniti, on kaže da bi prva odluka sledeće vlada, čim bude izabrana, trebalo da bude uvođenje sankcija.
Šormaz kaže da ga ne iznenađuje pozivanje Moskve na Kosovo jer je o tome već govorio Vladimir Putin i to u najmanje dva navrata, kao i da je u tri navrata rekao da Rusija mora da spreči da se u Donbasu dogodi novi genocid kao što je bio u Srebrenici.
“Mi možemo i dalje da očekujemo Rusija brani srpske interese oko Kosova u UN, jer ruska vlast nije dosledna u onom što radi…. Da oni izgovore da će i dalje da nas pomažu u Savetu bezbednosti ni to me ne bi čudilo, iako je to suprotno u odnosu na ono što im je zvanično saopštenje. Rusija sve to radi u svom interesu”, smatra on.
Nikola Burazer, programski direktor Centra savreme politike, takođe podseća da se Rusija u nekoliko navrata pozvala na presedan Kosova kada su u pitanju njeni postupci prvo u Gruziji, a potom u Ukrajini.
“Više puta su pravljene te paralele. Gotovo u svakoj prilici kada se dovodio u pitanje legitimitet onog što je Rusija sprovodila pozivalo se na presedan Kosova. Tu nema ništa novo i to se dešavalo prethodnih godina, ali se intenziviralo sad u ovom ratu u Ukrajini. U više je nego jasno da Rusija koristi slučaj kosova kao presedan koji opravdava rusku politiku. Na neki način Rusija koristi Kosovo za svoje potrebe. To sa samom Srbijom nema mnogo veze”, objašnjava Burazer za “Novu”.
On smatra da Beograd na ovo neće reagovati previše oštro i da je svestan da je ruska podrška u vezi sa Kosovom velikim delom uvek bila motivisana ruskim interesima i opravdavanjem ruske politike u drugim delovima sveta.
“Mislim da će Srbija u određenom trenutku biti prinuđena da se barem u nekoj meri usaglasi sa sankcijama EU prema Rusiji. Međutim, to neće biti motivisano ruskim odnosom prema Kosovu ili pozivanjem na slučaj Kosova, nego činjenicom da Srbija neće moći da u ovim okolnostima rata u Ukrajini večno balansira i održava tu iluziju da se kreće ka EU, a da u isto vreme vrlo otvoreno odbija da se usaglasi sa onim što je trenutno vrlo važno pitanje za EU”, zaključuje Burazer.
BONUS VIDEO Ambasador Ukrajine u Srbiji: Sa svakim našim poginulim vojnik i detetom, teže nam je da razumemo argumente Srbije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare