0
"Ne smemo dopustiti da jedne gospodare samo zamenimo drugima, možda manje bahatim i da to tretiramo kao uspeh. Od Beograda očekujem da povuče prvi na izborima, jer upravo beogradska elitna i zakulisna zamešeteljstva drže ostatak Srbije kao svoje taoce. Mislim da je vreme da konačno pokažu da su spremni da iskorače iz zone komfora", rekao je u intervjuu za Nova.rs Đorđe Miketić, aktivista i odbornik u Skupštini Starog grada.
Miketić je kao pisac, ali i dugogodišnji aktivista i član Združenih inicijativa i pokreta(ZIP), uprkos bojkotu opozicije na prethodnim izborima, sa listom „Srce grada“, uz još nekolicinu aktivista sa Starog grada i PSG, odlučio da kandiduje neke drugačije lokalne politike. Osvojivši oko deset odsto glasova na Starom gradu, oformili su odborničku grupu koja predstavlja jedinu opoziciju u centralnim gradskim opštinama.
Govoreći o ideji predizbora, Miketić kaže da bi njihova organizacija dovela do društveno – političke katarze, navodeći da dobar deo društva, kao i pojedinci iz opozicije, metodološki funkcionišu po „šerifskom i hegemonskom principu po kom je SNS ustoličena“.
U razgovoru za naš portal, Miketić detktuje i deset ključnih problema s kojima se prestonica Srbije suočava, ujedno nudeći rešenja kako da se ona prevaziđu.
S obzirom na to da ste gradski odbornik u opštini Stari grad i dugogodišnji aktivista, da li možete nam navedete deset ključnih nedostataka i problema u Beogradu? Kako ih rešiti?
Teško je izabrati samo deset, jer Beograd odavno, možda od one okupacione 1941 godine, nije imao ovako destruktivnu i oholu vlast. Mnoge stvari se moraju što pre uraditi, ali evo prvih deset, onako iz rukava:
Sistem: osloboditi institucije političkog pritiska i ucene. Ohrabriti zaposlene i stručnjake da što kritičnije i profesionalnije rade posao u interesu građana.
Kad je u pitanju ekologija, pre svega, treba obezbediti merne stanice kvaliteta vazduha na svim velikim raskrsnicama. Postaviti filtere na sve toplane, pokrenuti, odnosno nastaviti projekat za izgradnju sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Zabraniti toping metodu i uvesti rigorozniju kontrolu pre odluke da se neko drvo poseče. Uvećavati urbano zelenilo svuda gde je moguće, čak i na krovovima. Neophodna je i stroga kontrola buke.
Ako govorimo o urbanizmu i planiraju, tu je najteža situacija. Mi bismo svakako obustavili sve izmene gradskih planova koji su sada u toku, pogotovo za Košutnjak i Makiš, i formirali bismo posebnu komisiju za „Beograd na vodi“. Takođe, porušili bismo nelegalno elitno naselje na Savskom nasipu, ali i uveli red, dodatno oporezujući komercijalne beogradske splavare. Posebno bismo se pozabavili zaštitom spomeničke i ambijentalne celine – upitali bismo stručnjake i građane šta učiniti sa spomenikom Stefanu Nemanji.
Kad govorimo o saobraćaju, mi verujemo da Beograđani mogu imati slobodan, ekološki i efikasan javni prevoz, ukoliko bi se novac koji se daje zaposlenom za markicu, usmerio u javni fond za GSP. To bio pokrilo 95 odsto sadašnjih troškova. Prevoz bi mogao biti skoro besplatan za građane. Uz male uštede, moguće je prebacivanje autobusa na metan, širenje tramvajske mreže, razvoja zelenih biciklističkih koridora i rečnog javnog prevoza. Ovu ozbiljnu studiju uradila je pre više godina ekipa iz Kampanje za slobodan javni prevoz.
O izgradnji metroa, odnosno o najboljoj trasi, treba da odlučuje nezavisna komisija, na osnovu svih urađenih studija, uz obavezan upit građanima.
Takođe, moramo vratiti moć u ruke građanima, da konačno sami biraju prioritete i upravalju delom gradskog budžeta. Potrebno je da javne rasprave vratimo na nivo mesnih zajednica i da napravimo aplikaciju (tipa Decidim iz Barselone) kojom bi građani sami, elektronski, mogli predlagati svoja rešenja za uređenje grada.
Neophodno je odvojiti minimum pet odsto budžeta za kulturu. Ne samo za institucije i kulturne sadržaje, već i za savremeno stvaralštvo i finansiranje nezavisnih radnika u kulturi. Ponuditi napuštene javne prostore umetnicima na korišćenje da postanu svojevrsni kulturni inkubatori
Posebnu pažnju je potrebno posvetiti obrazovanju i ponuditi besplatne udžbenike za sve školarce, proširiti mreže gradskih vrtića, povećati pomoć školama i univerzitetima za sektore koji su pod ingerencijom grada.
Beograd ima i problem sa sigurnošću, zato treba preispitati ulogu komunalne milicije i rasformirati nepotrebne službe, pogotovo one koje služe kao partijska vojska.
Imajući u vidu netransparentan rad gradskih vlasti, mi verujemo da svaki dokument mora biti javno dostupan i proverljiv, kao i da javni funkcioneri moraju odgovarati na sva pitanja građana, odnosno novinara. Takođe, korupcija uništava prestonicu, stoga je važno ući u trag novcu koji je do sada „isisan“ iz budžeta i pokrenuti zakonske mehanizme za nadoknadu štete, a od aktuelnih činovnika i funkcionera zahtevati blanko odobrenja da ukoliko su na funkciji, poreska služba im može tajno kontrolisati lične i porodične poslove.
Posebno se mora voditi računa o ravnopravnosti i inkluziji i hitno razviti programe za ekonomski najugroženije sugrađane, ali ne samo kao socijalna davanja već kao organizovanje inkluzivnih alata za njihovo uključivanje u društvo. Neophodno je osnažiti programe manjinskih politika i
insistirati da na funkcijama i vodećim mestima javnih funkcija bude veliki broj žena. Obične kvote kojima se žene samo prebrojavaju nisu i ne mogu dati nikakav rezultat.
Pročitajte još...
U poslednje vreme povela se rasprava o predizborima , kao načinu da opozicija dođe do najboljih kandidata za izbore. Sta mislite o toj ideji?
Odlična ideja. To bi mogao da bude put ka društveno-političkoj katarzi, baš jednoj koja nam je tako neophodna, a koja bi doslovce mogla promeniti pravila ove prljave igre moći u kojoj svi već predugo šlajfujemo, trunemo i smrdimo kao kakvi zamenjivi statisti. Ne smemo dopustiti da jedne gospodare samo zamenjujemo drugima, možda manje bahatim i da to smatramo uspehom. To nas je i dovelo do ovog bezobalja. Ovako bismo, po prvi put, uradili nešto što zaista nikada nismo – naterali bismo političare da se takmiče za samu mogućnost da baš oni postanu kandidati za javne funkcije, a ne da iz ciklusa u ciklus budemo uslovljeni da iz jalove ponude biramo nekakve likove koje je ko zna koji i čiji interes tu postavio. Često čujemo ono „nemam za koga da glasam“, pa u redu, evo ti prilike, izaberi sam za koga bi glasao ili se kandiduj.
Ipak, deo opozicije odbija ovaj predlog?
Moramo biti iskreni, ne samo dobar deo opozicije, već i društva uopšte metodološki funkcioniše po istom ovom šerifskom i hegemonskom principu po kom je SNS ustoličena. Jedino što su oni, što bi rekla deca, obrnuli igricu. Zato, moramo da menjamo igricu. Upravo zato i treba da se izborimo za platformu u kojoj će se oni (ali i svi koji požele) konačno takmičiti idejama, predlozima, politikama i rešenjima. Da ih konačno po tome biramo i sortiramo, a ne po nekakvoj njihovoj sposobnosti za paradiranjem i snalaženjem u mulju srpske kleptokratije. Zbog toga je apstinencija stravično visoka. Igra je odavno provaljena, a građani iskreno vape za prilikom da učestvuju u artikulaciji političke snage u kojoj će zaista i sami odlučivati.
Kad se govori o predizborima, jedna od zamerki je da bi zahvaljujući njima Vučić sam sebi izabrao opoziciju?
To su gluposti. Pa on već ima svoju opoziciju i sve ih znamo. Evo, u Beogradu će jednog vaterpolistu da isture kao novi pokušaj podvale. A i taj argument, zamislite, on će tu nešto da manipuliše? Pa, hoće. I šta sad? Kao da ne manipuliše svima nama svaki dan. Ali ovde bar mi možemo postaviti pravila i norme, (i postoje laka rešenja za to). Tada će mu manevarski prostor biti izuzetno skučen, dok će građani dobiti mnogo – konačno će nam se vratiti osećaj slobode izbora i upravljanja. Takođe, iskustva drugih zemalja sa autokratskim režimima nam govore da je ovo za njih nerešiva jednačina.
Pročitajte još...
Kako bi predizbori izgledali?
Mogu govoriti kako ja to vidim. Prvo treba videti ko zaista neće da učestvuje u ovome. I u redu, zahvaliti im se, a zatim, sa onima koji žele, dogovoriti jednu ili više platformi unutar kojih bi svi akteri koji je čine imali po jednog kandidata. Stranke, pokreti , grupe građana, svako ko želi. Na primer, da se oformi taj jedan širi front zelenih, demokratskih, “građanskih” stranaka, pokreta i inicijativa koje su politički bliske, i da svako od njih da svog kandidata za gradonačelnika i da krene pozitivna kompeticija. Na kraju, onaj sa najviše glasova bi poneo titulu prvog na listi, iza kojeg bi svi stali, a ostatak liste bi se popunio već po dobijenim procentima ovih predizbora. Izuzetno je važno, možda i ključno, da kažemo, da glasanje na predizborima treba da bude fizičko, na predviđenim punktovima, ali i elektronski – putem posebne aplikacije koja se lako i jeftino može napraviti i pomoću koje bi svaki građanin imao svoj autentični profil. Nešto kao što danas već postoji u vidu e-Uprave, samo mnogo jednostavnije. Zato nam sada trebaju hrabri i iskreni ljudi, koji bi povukli i pokazali primerom da su spremni da ih ocenjujemo, ispitujemo, premeravamo i na kraju smenimo. Zato, ovaj iskorak, očekujem pre svega od političara i pokreta kojima su puna usta građanske participacije, javnog interesa, emancipacije i demokratije.
Za koje izbore bi trebalo organizovati prethodno izjašnjavanje građana?
Najlakše je to učiniti za Beogradske izbore. Kampanja je jednostavna, njen fizički deo nije skup, jer su razdaljine za obilazak različitih delova grada male. U Beogradu sve stranke imaju organizacije, a postoji ogroman broj inicijativa i pokreta. U glavnom gradu, takođe, živi veliki broj prepoznatljivih ljudi, koji su veoma i te kako ukjučeni u javni i politički život. Dakle, veliki broj birača na malom prostoru i veliki broj potencijalnih kandidata – idealno. Nakon ovakvog pozitivnog primera, sama od sebe će se nametnuti ideja za organizaciju predizbora za predsedničke i parlamentarne izbore. Zato od Beograda očekujem da povuče prvi, jer upravo ta beogradska elitna i zakulisna zamešeteljstva drže ostatak Srbije kao svoje taoce. Mislim da je vreme da konačno pokažu da su spremni da iskorače iz svoje zone komfora.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
