Foto: Nova.rs

"Ekipa na čelu sa Goranom Vesićem je dovedena po naredbi, da unakazi i očerupa ovaj grad, da ga budzašto rasproda vladajućem kartelu i ovo je samo poslednja faza. A gde ćeš bolje rušitelje od nadrndanih i večno iskompleskiranih marginalaca koji preziru šioki kosmopolitski duh i kulturnu slojevitost Beograda", rekao je u intervjuu za Nova.rs Đorđe Miketić, aktivista i odbornik u Skupštini Starog grada.

Đorđe Miketić je kao pisac, ali i dugogodišnji aktivista, uprkos bojkotu opozicije ove godine na izborima, sa listom SRCE GRADA, uz još nekolicinu aktivista sa Starog grada i PSG odlučio da kandiduje neke drugačije lokalne politike. Osvojivši oko deset posto glasova na Starom gradu, oformili su odborničku grupu koja učinkovito predstavlja jedinu opoziciju u centralnim gradskim opštinama. Danas, s Đorđem Miketićem razgovaramo o tome otkud on kao pisac u politici, šta za njega predstavljaju građanske borbe, svakodnevna politika, javna politika i pozicija nekoga ko sada ima priliku da istovremeno govori na ulici, ali i za skupštinskom govornicom lokalnog parlamenta.

Već nekoliko godina ste aktivni komšijskoj inicijativi „Pešaci nisu maratonci“. Kad je većina građanskih stranaka odlučila da bojkotuje izbore, vi ste odlučili da se kandidujete. Zbog čega?

Boreći se za kraj u kome živim, sa divnim i posvećenim komšijama na Topličinom vencu, organizvani u popularne Pešake, uspeli smo da srčanim angažmanom odbranimo napad na naš kraj, da odbranimo drvored i park, da sačuvamo saobraćaj i da ne dozvolimo da centar grada postane komercijalni geto u kome bi stanovanje postala noćna mora, sa glasnom folkotekom ispod prozora. Nekolicina nas je shvatila da su dometi ovakve, da kažem, ulične borbe limitirani i iscrpljujući pa smo se odlučili da je jedini put kojim možemo uključiti veći broj građana u donošenje odluka upravo kroz naše institucije. Želeli smo da se za naš kraj sada borimo baš tamo gde se odluke i donose, da kandidujemo drugačije ideje a ne samo da reagujemo kada su nam bageri već u dvorištu, sprovodeći nekakav plan za koji nas niko nije pitao niti obavestio.

Pročitajte još...

Pitali ste me za izbore; naravno da utakmica nije odigrana po pravilima, jer vlast ne samo da upravlja sudijama već potkupljuje i ucenjuje suparničke igrače, ali upravo zato smo mi i istrčali sa tribina pravo na teren, jer takvo urušavanje demokratije i otimanje institucija više nismo mogli mirno posmatrati. Takođe, nismo videli smisao u bojkotu lokalnih izbora. Kad vidimo ovu pomahnitalu destrukciju grada, verujem da je i opoziciji sada jasna ta pogreška.

Ko su ljudi koji čine „Srce grada“ i s kakvom idejom ste ušli u lokalnu skupštinu? Kako vam to sad izgleda nekoliko meseci kasnije – da li je moguće menjati neke stvari iz pozicije u kojoj ste vi trenutno? 

Mi smo, uz velikodušnu pomoć Pokreta slobodnih građana i drugih poštenih odbornika sa Starog grada, jedini na fer način skupljali potpise za našu listu, ušli u utakmicu i osvojili dovoljno glasova da se sada, kroz lokalnu skupštinu ali i druga radna tela u kojima imamo pravo glasa, borimo za snažniji glas građana i rešavanje njihovih problema na samom izvorištu. Borimo se za svako drvo, za kontrolu buke, da građani odlučuju o budžetu opštine, borimo se protiv ukidanja parking mesta i linija gradskog prevoza, protiv divlje gradnje i destrukcije naših najznačajnih kulturno-istorijskih spomenika. Uz sve, trudimo se i da proaktivnim pristupom nudimo predloge i rešenja a ne samo da budemo grleni kritičari ove destruktivne vlasti. Čini mi se da postoji sluh kod opštinske uprave da se neke od naših inicjativa i ozbiljno razmotre ili usvoje, kao što su veće uključivanje građana u odlučivanje, program za penzionere, mapa buke i zaštita drveća, zabrana obrezivanja toping metodom… ali ćemo videti da li je ovo samo slatkorečivost ili i ozbiljna intencija ka pravom i funckionalnom lokalnom parlamentu.

Ovom prilikom pozivam Starograđane da nam pomognu, da nas savetuju, kritikuju i kontaktiraju za svaki problem ili ideju koju imaju. Mi verujemo da smo tu samo kao jedan megafon građanskog glasa na Starom gradu.

Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

U nekoliko navrata ste isticali da je bavljenje politikom bukvalno sve što činimo, a ne samo sedenje u odborničkim klupama ili u političkim strankama. Šta je za vas politika i političko delovanje?

Sve što radimo i mislimo je neka politika. Jer ako su ti skupe komunalije, ako bi da čuješ pametnu emisiju na nacionalnoj frekvenciji, ako želiš da odeš u sud po pravdu, da kupuješ kvalitetnu robu po realnoj ceni ili ako te, jednostavno, nervira mafijaško ustrojstvo fudbalske reprezentacije, ti si već političan. Apolitičnost je podvala. Nju nam poturaju kao vrhunsku vrednost, govore da to nije za nas “pristojne”, da bi oni uz što manje otpora mogli nastaviti sa daljom okupacijom svih demokratskih institucija ove zemlje a time i porobljavanjem svih nas.

Ali ako politiku prepustimo gramzivcima i huljama, jer je pristojnim ljudima to bljak, onda nemamo pravo da se žalimo na to kako nam izgledaju institucije, država, gradovi, firme, škole, bolnice. Ako dozvolimo da vodoizvorište na Makišu predaju nekom njihovom tajkunu, Beograd će ostati bez pijaće vode. Tačka, nema nazad. To su potvrdili mnogi naši nezavisni stručnjaci i upravo je to razlog što se prava javna rasprava nikada nije smela održati. Ovakvih primera je mali-milion, i ljudi prižaju otpor, svako u svom kraju. Ja pozivam ljude da se organizuju, da uzmu stvari u stvoje ruke, naprave svoje lokalne inicijative ako već ne postoje i tako ih sprečimo u tome. Nema ko drugi, to nam je svima već jasno.

Toliko smo zaglibili da više nije dovoljno samo glasati il ponekad lupati u šerpe. Moramo mnogo više da se uključimo, i to svi, na svim nivoima. To još nismo probali. A ja verujem da svako treba da nađe svoju meru angažmana. Nekom je to da uređuje svoju zgradu, ulicu, nekom da volontira ili prijavljuje korupciju, neko da sadi drveće i kupi tuđe đubre, a nekom je to angažman kroz nestranačke inicijative, ekološke pokrete ili političke stranke. I to je sve ok. Sve nam to treba da bismo konačno uredili ovaj grad i ovu zemlju.

A moramo svi, jer politika je suviše ozbiljna da bismo je prepustili političarima.

Sledeći izbori su beogradski. Da li imate neki recept za Beograd i kako komentarišete trenutnu situaciju u gradu? 

Vesić će da leti ove godine. Ta ekipa je dovedena po naredbi, da unakazi i očerupa ovaj grad, da ga budzašto rasproda vladajućem kartelu i ovo je samo poslednja faza. A gde ćeš bolje rušitelje od nadrndanih i večno iskompleskiranih marginalaca koji preziru šioki kosmopolitski duh i kulturnu slojevitost Beograda. Ipak, dok od Beograda prave kulise po uzoru na njihovu seosku diskoteku, ne smemo dopustiti da nas uhvate na polemiku o estetici ili o nazivima ulica. Jer kao u svakoj pljački, diverzija je neophodna. Zato nam Stefanom Nemanjom bodu oči, dok iza toga, u jeku epidemije, bez prisustva javnosti i protivzakonito, menjaju se urbanistički planovi da bi se što pre poboli ašovi i legalizovala enormna pljačka, u svim delovima grada, a oni tim manevrom dobili neophodan novac za kupovinu glasova ali i postali ekonomska elita budućnosti, koja će onda tako demonstrirati svoju moć.

Foto: Nova.rs

Verujem da je sada svima jasno da će pokušati ponovo isti gambit, jer kao što je jedan indisponirani doktor poslužio da prikrije hordu pljačkaša iza sebe, tako će sada, rokadom pred izbore, recimo jednog politički kastriranog vaterpolistu probati da isture za istu prevaru. Međutim, neće im proći. Svima je jasna ta igra evnuha koji kriju razvrat. Novobeograđanima pogotovo, jer dok je taj jedan gledao u pod, politička i krimi elita i dalje zidala je vile na savskom nasipu, sad tamo partija i mresti se, a potom i obilato iskaki tik pored bunara odakle građani piju vodu. Mislim da ne postoji slikovitiji primer bahatosti pa i prezira prema zakonima i građanima ove zemlje od ovoga.

Kako vidite političku sliku Beograda za dve godine od sada? 

Jednostavno. Beograd koji preispituje privatizacije PKB, Beograđanke, Sava centra, Autobuske stanice, Beograda na vodi, u kome nezavisni stručnjaci raspravljaju o trasi metroa i urbanističkim planovima, u kome neće biti dimnjaka bez filtera, zgrade bez dozvole, građanina bez zaštite ali i ugrožene kulturne-istorijske baštine. Sve ovo je moguće i veoma lako izvodivo, jer je na nivou osnovnih političkih odluka onih koji budu upravljali gradom. A ja lično bih voleo i da zajedno pokrenemo jednu veliku ekološku agendu, da konačno Beograd reciklira, koristi alternativne i ne-fosilne prevoze, da je ispresecan divnim parkovima i šumama, da ga zajedno negujemo i unapredimo, da postane pravi zeleni i turistički grad za primer, bez buke, opasnog vazduha i zagađenih voda. Ali da bi se to desilo, Beograd se prvo mora voleti.

Pročitajte još...

Da li kao Srce grada imate neku vrstu agende za buduće gradske izbore? Vidimo da se već najavljuju koalicije i kolone. Da li planirate udruživanje i s kim bi to bilo u idealnim okolnostima?

Ja nisam najbolja adresa za ta stranačka pitanja, pre svega jer sam aktivista a ne profesionalni političar, a drugo jer posedujem jedno uverenje, koja se u našoj političkoj stvarnosti prevodi kao naivnost, a to je da verujem da se mnoge snage mogu sabrati na konrektnom problemu i tako sinergički snažnije delovati. Ja navijam i radim na tome da neformalna grupa Združenih inicijativa i pokreta (ZIP) koja deluje nešto kraće od dve godine a u kojoj su divni i neumorni aktivisiti sa teritorije celog grada, može postati veoma važan faktor u kreiranju nove političke stvarnosti i savremenih lokalnih politika ko god da ih sprovodi. Jer izvrnute vrednosti, samovolja vlasti, ekspolatacija radnika uz gušenje kritičke misli nije odlika samo ove vlasti, već svaka vlast teži da građane tretira kao podanike, a institucije, pretvori u svoje poslušne alatke.   Zato nije dovoljna obična smena vlasti. Ne možemo samo jedne gospodare menjati drugim, možda manje bahatim i to smatrati uspehom… Treba nam istinska promena celog eksploatatorskog sistema, a ne puka smena vlasti.

Zato, moramo da delujemo stalno i neumorno. Da konačno napravimo taj sistem kontrole i polaganja računa. I mislim da smo na dobrom putu, samo još da većinski i poverujemo da možemo.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare