Ime Danila Ikodinovića više od deceniju vezivalo se najveće uspehe srpskog vaterpola i za period kad je sport bio jedini način da Srbija makar na trenutak iskorači iz svakodnevne, sumorne realnosti i problema koji su je pritiskali. Godinama kasnije, igru iz bazena zamenio je političkom, svestan, kako je sam nekoliko puta naglasio, da je to jedini način da da svoj doprinos i pomogne razvoju oblasti u kojoj se već profilisao kao uspešan.
Na beogradskim izborima, kandidat “Ujedinjene Srbije” za gradonačelnika Vladeta Janković ponudiće građanima svoj tim za razvoj grada. Među ličnostima koji će ga činiti našao se i legendarni vaterpolista, kom će pripasti briga o sportu.
Svoje političko delovanje Ikodinović opisuje kao potrebu da ohrabri ljude da je promena moguća, da, kako sam kaže, probudi uspavane i podseti ih da su gospodari sopstvene sudbine.
“Moja ideja je da probudimo uspavane, jer su oni nama najbtiniji. Imam dve ćerke, jednu od 21 i drugu od 15 godina. Starija ima pravo da glasa i glasaće. Međutim, problem što omladinu ne interesuje politika i što ne shvataju da njihova budućnost zavisi od odluke da li će glasati ili ne. Na tom polju želim prvenstveno da pomognem, a posle mogu i u sferi sporta”, ističe on.
Objavljeno je da ćete biti deo tima Vladete Jankovića za Beograd. Kako su tekli razgovori o tome, ko vas je pozvao?
Šest meseci sam radio za Narodnu stranku i bio sam tamo zadužen za sport. Imajući u vidu to, kad je započeto pravljenje tima za Beograd, najpre me je pozvao Miroslav Aleksić, potpredsednik te stranke, a zatim i Dragan Đilas.
Kad se odlučilo da će Vladeta Janković biti prvi na listi i da će formirati svoj tim, Dragan me je pozvao i pitao da li bih ja učestvovao u tome. Prihvatio sam ponudu da bude deo tima, kao nestranačka ličnost. Ukazana mi je čast i prilika da se sutra bavim sportom u Beogradu u slačaju da se ostvari rezultat koji mi svi normalni ljudi priželjkujemo.
Jeste li se dvoumili, imajući u vidu da je u jednom momentu delovalo da ste se zasitili politike?
Nisam se dvoumio, ali jesam razmišljao o tome. Bilo mi je drago kad su me pozvali, ali sam ih zamolio da mi daju malo vremena da razmislim. Nisam dugo razmišljam – u jednom danu sam prelomio da sam spreman da dam svoj doprinos i da probudim uspavane. Moja ideja je da probudimo uspavane, jer su oni nama najbtiniji. Imam dve ćerke, jednu od 21 i drugu od 15 godina. Starija ima pravo da glasa i glasaće. Međutim, problem što omladinu ne interesuje politika i što ne shvataju da njihova budućnost zavisi od odluke da li će glasati ili ne. Na tom polju želim prvenstveno da pomognem, a posle mogu i u sferi sporta. Ovo što sad imamo u toj oblasti je daleko od sjajnog, kako oni pokušavaju da predstave.
Jeste li imali kakve uslove pre prihvatanja ponude da budete deo tima?
Moja jedina molba je da me predstave nestranačku ličnost – kao Danila Ikodinovića, bivšeg vaterpolo reprezentativca i ništa više. Kasnije, ukoliko u procene da sam sposoban da dam doprinos u oblasti sporta, to ću i učiniti maksimalno. Na kraju krajeva, mislim da me ne bi ni zvali da misle drugačije.
Pročitajte još...
Kakav je vaš stav o Vladeti Jankoviću kao kandidatu? Jeste ste sad upoznali?
Nismo se lično upoznali. Upoznaćemo se na zvaničnom predstavljanju tima za Beograd. Iskreno, jedva čekam da ga upoznam, s obzirom na to da sam čuo sve najbolje o tom čoveku. Sećam ga se još iz vremena dok je bio diplomata, dok je bio u DSS. On je približna generacija mog oca, a sećam se da ga je moj otac veoma uvažavao. Vidim da on ima jasne ideje šta hoće, a to je, po mom mišljenju, najvažnije.
I ukoliko na kraju dobijete priliku da se bavite razvojem sporta u prestonici, šta je ono što biste prvo uradili?
Moja ideja je da podignemo rekreativni, školski i univerzitetski sport na mnogo viši nivo. Bez rekreativnog sporta, mi ne možemo da imamo vrhunske rezultate u vrhunskom sportu. On je baza i osnova, a mi smo ga u Beogradu izgubili u potpunosti. Izgubili smo školski sport – sećam se da smo kao klinci jedva čekali školska takmičenja, a to ne postoji 20 godina unazad. Zašto to ne vratiti? Mi moramo da propagiramo zdrav način života. Kad je u zdravom telu zdrav duh, onda je automatski manji pritisak na zdravstvo. Ako želimo zdravu naciju, mi moramo da dignemo rekreativni sport na mnogo viši nivo. A da bi imali dobar rekreativni sport, mi moramo prethodno da obezbedimo adekvatnu infrastrukturu u gradu, koju takođe nemamo.
Šta je, na primer, sa bazenima u Beogradu?
Ne mogu da grešim dušu, situacija se jeste delimično popravila, ali mi dalje nemamo dovoljno bazena. Ne može niko da mi kaže da je dovoljno to što smo pokrili Tašmajdan, Košutnjak, pored Banjice, zatvorenog Tašmajdana i „25. maj”. To da bude dovoljno na grad od dva miliona stanovnika? Svima koji to misle, savetujem da odu u Budimpeštu, gde postoji preko 100 različitih bazena, a znamo da su oni vaterpolo i plivačka velesila. I mi smo vaterpolo sila, ali ne znam koliko ćemo još biti bez prave infrastrukture.
Kako procenjujete šanse opozicije u Beogradu? A kako u ostatku Srbije i na predsedničkim izborima?
Najveće šanse su definitivno u Beogradu. Najviše novca ima u Beogradu, ljudi su manje materijalno zavisni, bolje su informisani i imaju priliku mnogo češće od ostatka Srbije da čuje i vidi drugu stranu, a ne samo Vučića. Drugo, kandidati za gradonačelnika Vladeta Janković i Aleksandar Šapić ne mogu ni da se mere. Vidim da se Šapić naljutio kad ga je Janković nazvao doktorom, a onda je ta titula nestala i nije je bilo uz njegovo ime na SNS listi, iako je do pre par meseci je mahao sa tom doktorskom disertacijom. Njih dvojica neuporedivi i ja prednost dajem Vladeti. Ne zato što sam u njegovom timu, već zato što poznajem ovog drugog čoveka.
Što se tiče predsedničkih i parlamentarnih izbora… Imao sam priliku, putujući po Srbiji sa ljudima iz Narodne stranke, da vidim koliko su ljudi neinformisani i da ne postoji niko, izuzev Vučića. To je ono što najviše zabrinjava i da umanjuje šanse opozicije na nivou republike.
Pa, ima li onda uopšte prostora za optimizam?
Ja sam uvek optimista i mislim da ima prostora. U Srbiji se sve za trenutak može promeniti. Pa i Milošević je imao ogromnu podršku pred izbore 2000. godine. Govorili su da ga podržava preko 70 odsto ljudi, a šta se desilo – znamo svi. Verujem da to može ponovo da se dogodi i nadam se tome. Situacija nije sjajna, zbog medija koji su u potpunosti okupirani. To pokazuje da se ova vlast ponaša jadno, primitivno, ali i kukavički. Konstatno govore kako je narod za njih, kako ih podržavaju… Ako je sve to tačno, zašto ne puste na RTS jednom nedeljno po jednog opozicionog kandidata sa nekim od njih. Ne mora čak ni onoliko koliko se Vučić pojavljuje, samo jednom nedeljno.
Oni stalno pričaju sami sa sobom i ne ulaze debate. Pa, Vučić za 10 godina nije ušao ni u jedan duel. U redu, veliki si, hrabar si, ti možeš sa svima i možeš sve. Hajde sad kad imaš protivkandidata Zdravka Ponoša, koji je po mom mišljenju sjajan, izaći i suoči se sa njim. Dovoljno je da jednom izađe jednom sa Ponošem, na RTS-u, u prajm tajmu i videli biste šta bi se dogodilo.
Tokom boravka u Narodnoj stranci, imali ste priliku da se upoznate sa Zdravkom Ponošem. Je l’ mu verujete kad kaže da će biti predsednik koji će poštovati Ustav?
Aposlutno mu verujem. Po mom mišljenju, on je idealan kandidat za predsednika Srbije. On je, najpre, vojnik i ima “vojnički mozak”. A ja, kao bivši vrhunski sportista, to veoma dobro razumem, jer i mi takođe imamo “vojničke mozgove” – zna se hijerarhija, poštuju se stariji, brine se o mlađima. Drugo, on je završio oficirske škole i kod nas i u inostranstvu, a ima i ratnog iskustva. U pitanju je jedna kompletna, obrazovana, pametna osoba, staložena i mirna ličnost. Sve ukazuje da odličan izbor za predsednika Srbije.
Pročitajte još...
Govorili ste u nekoliko navrata koliko je značajno izaći na izbore i da je apstinencija pogubna. Kako ubediti čoveka da njegov glas vredi, kad pred izbore izbora čita o kapilarnim glasovima, uvozu glasača, paralelnim spiskovima?
Dok sam se aktivnije bavio politikom u Narodnoj stranci, govorio sam da je veoma bitno da svi učestvujemo u politici. To ne znači da neko mora da bude aktivni član neke stranke. Aktivno učešće u politici podrazumeva da ćete svaki put izaći na izbore i da ćete sami određivati svoju budućnost. Zašto bih ja bio deprimiran zbog toga što oni sakupljaju kapilarne glasove? Baš zbog toga ću da izađem i da svojim glasom sprečim da rade to što rade. Što više ljudi izađe na izbore, njima će biti teže. Ako od ukupnog broja glasača, izađe njih 80 odsto, kako će oni da nameste izbore i pokradu toliki broj glasova? To je nemoguće i zato njima odgovara što manja izlaznost. U tom slučaju oni mogu i pokojnike da izvedu na glasanje, kao što smo nedavno videli u onom spotu Sergeja Trifunovića. On se nije šalio sa onim, to zaista jeste tako.
Mnogima nad glavom visi pretnja – ako ne glasaš za SNS, ostaćeš bez posla. Zašto je došao trenutak da je glasati protiv SNS važnije od posla i plate?
Mislim da je taj trenutak došao odavno. Ako ti ljudi misle da će sa ovim platama da žive ceo život dostojanstveno, ja ne mogu da ih ubeđujem u suprotno. Iskreno, mi nismo u istoj poziciji i ne mogu da bude licemeran i da kažem nešto loše o tim ljudima, dok ja, s druge strane, živim dobro. Sigurno da ja nemam istu percepciju života u Srbiji kao oni, ali vidim stvari i jasno mi je šta se dešava. Ovu zemlju je ubilo siromaštvo i zato niko nema prava da se ljuti na te ljude. S druge strane, legitimno je i pitati ih hoće li ceo život da dozvoljavaju da ih neko gazi i ucenjuje? Ja to ne mogu da shvatim. Ljudi, oni će vas ucenjivati ceo život ako se ne pobunite. Uzimte za primer jednu fabriku; ako se tamo pobuni 400 zaposlenih, šta će da rade? Da im svima daju otkaze i da dovedu druge ljude? Mislim da to malo teže ide.
Pomenuti primeri jasno ukazuju o kakvoj vlasti govorimo. Mislite li da su oni zaista spremni da se mirno povuku i da će Vučić sportski priznati poraz?
Oni čvrsto drže vlast i ne nemaravaju da odustanu od nje. Prvo i osnovno, misle da su nedodirljivi. U situaciji kad tako razmišljaš, dok, s druge strane, neko pretenduje da te skine s trona i ti vidiš da je to moguće, šta radiš? Pokušavaćeš svim silama, sportski i nesportskim, da zadržiš svoju poziciju. Ipak, ne želim da verujem da će neko da nas gurne u krvoproliće sutra. Šta će oni da rade, ako mi pobedimo u Beogradu? Ja znam da će uraditi sve da pokradu izbore na svim nivoima. Oni drže sve medije i samim tim imaju najveću promociju. Ako pored toga, izgube u Beogradu, onda bi trebalo, ne samo da nestanu, već da se zavuku u mišju rupu.
A šta će se desiti ukoliko te večeri postane jasno da su izbori pokradeni?
Može da se desi isto ono što je bilo 2000. godine. Milošević je proglasio pobedu, a onda je narod ustao, jer je znao da to nije tačno. Vi ne možete da slažete za dva odsto glasova, to je velika cifra, a oni samo lažima i krađom mogu da zadrže vlast.
BONUS VIDEO: Ovo je lista Vladete Jankovića za Beograd
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare