Duško Lopandić Foto: N1

Duško Lopandić, potpredsednik Evropskog pokreta i član pokreta SRCE, kaže da je Srbija već izgubila pravi momentum kada se radi o pridruživanju bar nekim merama EU prema Rusiji i time sama sebe svrstala među “crne ovce” u Evropi. On za “Novu” odgovora na pitanja i koliko Srbija gubi zbog neuvođenja sankcija, ali i zastoja na evropskom putu, veruje li Vučiću da ćemo ubrazno ići na evropskom putu, zašto se priključio timu Zdravka Ponoša…

Srbija još nije uvela sankcije Rusiji, a državni zvaničnici ne govore više o pritiscima. Da li se čeka nova vlada ili je odluka da se ne uvedu sankcije konačna? Šta vi mislite?

Ništa nije konačno u spoljnoj politici, posebno kada je u pitnju ovakvo haotična međunarodna situacija i kada traje krvav rat. Došlo je praktično do sloma evropskog bezbednosnog sistema, pa u takvim uslovima nema jednom datih recepata. Ipak, interes Srbije je da bude na strani napadnutog, da podrži međunarodna načela poput nepromenjivosti granica i suvereniteta, kao i da se pridruži stavovima grupe zemalja kojoj prirodno pripada – Evopskoj uniji. Stoga se nadam da će sa novom vladom doći do evolucije stavova u pogledu sankcija. Činjenica da u poslednje vreme nema primetnog isticanja predstavnika vlasti o tome da skoro jedini u Evropi nismo uveli sankcije ukazuje na mogućnost promene.

Kakva je evropska budućnost Srbije bez pridruživanja sankcijama Rusiji?

Pročitajte još...

Srbija je već izgubila pravi momentum kada se radi o pridruživanju bar nekim merama EU prema Rusiji i time sama sebe svrstala među “crne ovce” u Evropi. Za zapadne zemlje prioritet na Balkanu je očuvanje stabilnosti, tako da nam još uvek donekle “gledaju kroz prste”. Međutim dugoročnije, ovakva politika nam sigurno šteti, kako u pogledu slike Srbije u evropskom javnom i političkom mnjenju (posledica je i sadržaj rezolucije Evropskog parlamenta), tako i kada se radi o našem širem međunarodnom položaju.

Čini se da i u drugim oblastima ne činimo ništa kada je reč o ispunjavanju uslova u pregovaračkom procesu sa EU. Na primer, po pitanju vladavine prava promenjen je Ustav, ali se u praksi ništa nije promenilo. Kakav je vaš utisak? Da li je vlast zadovoljna ovim, praktično, statusom kvo u evrointegracijama?

U nekim pitanjima, poput modernizacije privrede, rasta, privlačenja stranih investicija i sl. Srbija je napravila pomake, ali je zato u praksi drastično nazadovala kada su u pitanju osnovni uslovi za ulazak u EU – takozvani kriterijumi iz Kopenhagena – pitanja poput funkcionisanja demokratije, vladavine prava, izgradnje institucija, borbe protiv korupcije i kriminala slično. Kozmetičke promene učinjene u poslednje vreme u vezi sa promenom Ustava ili uslovima izbora daleko su od toga da garantuju da se neće nastaviti dosadašnja politika. Kako je to davno rečeno “vlast korumpira, a apsolutna vlast korumpira apsolutno”. U širem smislu, još je Zoran Đinđić definisao kao dva strateška pitanja za Srbiju u ovom veku rešavanje, na ovaj ili onaj način, pitanja KiM i ulazak Srbije u EU. Posle 10 godina vlasti SNS možemo na, žalost konstatovati da nijedan od tih strateških ciljeva nije rešen, a u sadašnjim političkim okolnostima nema ni izgleda da bude rešen.

Koliko Srbija gubi zbog toga što očito stoji u mestu kada je reč o procesu pridruživanja?

Srbija gubi u prvom redu ekonomski, jer bi recimo, godišnje primala najmanje pet puta više sredstava iz fondova EU – dakle oko milijardu evra bespovratnih sredstava koja bi mogle da se npr. upotrebe za poljoprivredni razvoj, socijalne mere, podršku regionima ili nauci i obrazovanju. Srbija gubi i na mnoge druge načine jer nije članica kluba u kom se članice međusobno podržavaju, a nije u mogućnosti ni da se u potpunosti integriše u razne evropske institucionalne, naučne ili obrazovne mreže. Svaki srpski građanin ako hoćete banalan primer, gubi i na vremenu koje provede čekajući prilikom prelaska granica sa zemljama EU– to su milioni sati čekanja za ljude i za robu. Srpski građani gube i kao studenti ili radnici prilikom boravka u državama EU gde su uvek tretirani nepovoljnije, nego građani zemalja EU itd.

Pročitajte još...

Aleksandar Vučić nas ubeđuje da će nova vlada biti proevropska i da ćemo brže ići na proevropskom putu. Verujete li mu?

Srbija je zbog pogrešne politike tokom poslednje decenije prošlog veka upala u “crnu rupu” i već skoro celu jednu generaciju zaostala u odnosu na svoju evropsku okolinu. Imali smo i do sada puno obećanja, ali ostaje utisak da vladavina SNS-a tokom poslednje decenije nije pomogla da se negativni društveni trendovi preokrenu – posebno kada je u pitanju emigracija mladih i obrazovanih, raslojavanje u društvu i vladavina kriminalno-korumpiranih grupa koje su preko vladajuće stranke i “zarobljenih” državnih institucija ovladale dobrim delom nacionalnih resursa. Umesto vladavine prava dobili smo vladavinu nad pravom, umesto demokratskog i socijalno pravednijeg društva videli smo ogromno kriminalizovano prelivanje nacionalnog bogatstva u privatne džepove itd. Šef države, između ostalog, nije ni nakon celog svog mandata ispunio obavezu iz ustava i zakona – tj. da podnese ostavku na funkciju šefa stranke – pa je stoga teško verovati u druga obećanja.

Deo ste spoljnopolitičkog tima pokreta Srbija centar koji predvodi Zdravko Ponoš. Zašto ste odlučili da uđete u Ponošev tim?

Ponoša poznajem kao kolegu iz vremena kada smo skupa radili kao pomoćnici ministra spoljnih poslova. I tada je plenio posebnim talentom da vodi ljude, da brzo analizira složene situacije i da sa relativnom lakoćom nalazi praktična rešenja. Ponoš u srpsku politiku unosti ono što joj često nedostaje – manje emocija i arogancije, a više zdravog razuma, racionalnosti, uravnoteženosti i jednu vrstu kombinacije urođenog autoriteta i prirodne staloženosti i skromnosti. Ljudi ga odlično prihvataju, kako se pokazalo i na predsedničkim izborima na kojim je zabeležio sjajan rezultat uprkost nepovoljnom kontekstu i raznim teškoćama.

SRCE je vanparlamentarna politička organizacija. Koliko je otežavajuća okolnost za pokret koji tek treba da dođe do birača, uprkos tome što je Ponoš dobio veliki broj glasova na predsedničkim izborima?

Ovo je pokret, a ne stranka, i tek se razvija u organizacionom pogledu. Korisno je da postoje političke i društvene alternative u Srbiji koj je potrebno, simbolično rečeno, još mnogo srca – mladih ili mudrih srca, srca u lokalnim zajednicama, srca među zapostavljenim grupama itd. Za sve je potrebno više SRCA.

Koga vidite kao potencijalne partnere pokreta SRCE u opoziciji?

Kako je to Ponoš definisao, osnovni cilj je da SNS bude sklonjen kako bi Srbija mogla da napreduje. Stoga i prirodni partneri SRCA mogu da budu sve političke snage koje imaju ovaj cilj. Dakle široka koalicija.

“Male pomake treba pozdraviti”

Veliki broj opozicionih stranaka i pokreta je ušao parlament. Koliko to može da promeni našu političku stvarnost?

Dobro je da je opozicija ponovo u Skupštini. Ipak, u uslovima monopola vladajućih grupa nad skoro svim državnim resursima uključujući i medije i javnu reč, brojnih nerešenih afera koje svakodnevno iskaču poput pajaca iz kutije, kao i gajene kulture netolerancije i verbalne i druge agresije koja dovela do potpunog urušavanja društvenog dijaloga, ne bi trebalo očekivati previše. Ali demokratija se uvek osvaja, pa i male pomake treba pozdraviti.

BONUS VIDEO Ponoš: Srbija treba da uvede deo sankcija Rusiji

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (2)