Od „zlatnog doba“ će na kraju i jadni Vučić morati da odustane, a penzioneri neka se pripreme da ponovo vraćaju novac koji je njihov predsednik potrošio ne bi li ponovo bio izabran, kaže u intervjuu za „Novu“ Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Pročitajte još...
U razgovoru za naš dnevni list, profesorka Popović istakla je da je najava predsednika da će država da uplati novac svima od 16 do 29 godina poslužila kako bi se mladi podstakli da ne izlaze na ulice i protestuju. Međutim, ona dodaje da problemi sa javnim finansijama nisu uporedivi sa drugim stvarima koje rade ljudi na vlasti, a koje utiču na sve građane.
Kako biste analizirali godinu za nama? Jesmo li, kako kaže predsednik, ponovo imali istorijski rast?
– Mi imamo sreću što Srbija nema more, pa nismo prošli loše kao primorske zemlje, koje su izgubile turiste, novac od saobraćajne infrastrukture… Pošto nismo imali ni more, ni veliki avio-saobraćaj, nismo mogli ništa ni da izgubimo. Druge zemlje jesu, pa su imale pad zbog toga. Da plastično objasnim, to vam je kao kad neko kaže: „Nisam se oženio ili nisam se udala, pa nemam ni troškove svadbe.“
A šta nas čeka u novoj godini? Može li nešto da ugrozi „zlatno doba” Srbije?
– Od tog „zlatnog doba“ će na kraju i jadni Vučić morati da odustane. Pre svega, moraće zbog toga što će kamatne stope u svetu da porastu, a kad se to desi, onda će i naš dug da naraste, što će u velikoj meri opteretiti budžet. Uz sva ova davanja i poklone, koje Vučić obećava, nama će se sledeća godina odraziti u visokoj inflaciji. Visoka inflacija je problem za siromašne, za druge nije, jer se oni uvek snađu – radnici će tražiti više novca, na tržištu će se povećavati cene i konkurencija će se trkati. U takvoj situaciji najpre stradaju penzioneri i invalidi kojima invalidnine sigurno neće biti povećane. Onima, kojima je ionako najteže, biće još gore. Ostalima će biti isto sve dok inflacija ne bude preko 10 odsto.
Ta inflacija podrazumeva i dodatno štampanje novca. Da li to automatski dovodi do pada ekonomije?
– Ne mora ekonomija da doživi pad. Nekada privredni rast može da ide zajedno sa inflacijom, s tim što je onda taj rast, ako je on sedam odsto nominalno, a inflacija sedam procenata, realno nula. To je ono čime će oni manipulisati u medijima, govoriće koliki je nominalni rast, a vi ćete gledati njih i svoj prazne novčanike i pitaćete se: „Bože, jesam li ja normalan čovek?“
Je l’ očekuje Srbiju period krize?
– Ne, nas čeka period stagnacije i opet će, kao i uvek, sve zavisiti od toga kakva nam bude žetva. Ako bude dobra, privredni rast će biti na oko dva do tri odsto, ako bude loša žetva, rast će biti oko nule. Tako je od kad sam ja upisala fakultet, tako je i danas, ništa se novo nije desilo, niti će se desiti.
Gde smo danas u odnosu na Evropu, kad je u pitanju ekonomija?
– Mi smo treći otpozadi i tu ćemo veoma dugo ostati, što je naša tužna sudbina. Ono što je potrebno da bi se ovde pokrenuo razvoj jeste demokratija, ali u punom kapacitetu – da postoji sloboda odlučivanja, da privatna svojina postane svetinja. Druga stvar, gubitaši ne smeju da postoje na tržištu. Oni su zombiji, ali njih na papirima drže kao žive. Sve dok postoje, oni će krasti od svih nas. Kod nas su svi tajkuni gubitaši i nikad nijedan od njih nije otišao u stečaj. U takvom sistemu vama nikad neće doći nijedna strana kompanija dobrovoljno.
Ono što je novo jeste da je u poslednja dva meseca zabeležen nagli skok troškova, na šta je država reagovala zamrzavanjem cena osnovnih životnih namirnica. Kakav će biti efekat te odluke?
– Kad podignete cene ili ih zamrznete, ne možete očekivati da se desi ništa drugo, izuzev nestašica. To će se i sad dogoditi. Opet ćemo kupovati ulje i brašno na pijaci, jer će na tim tezgama biti robe koje se prodaju po tržišnim cenama.
A kako tumačite najavu predsednika da će se mladima od 16 do 29 godina uplatiti po 100 evra do 1. februara?
– To je bio jedini deo biračkog tela koji nije bio pokriven nekim parama. Džaba vi dajete novac za dete koje će tek da se rodi kad ono neće glasati za vas, a i te majke imaju toliko problema u životu i malo ih je. Oni koji su najveći i najopasniji protivnici ovog režima su upravo ti mladi koji izlaze na ulice. Njima je ulica draga, vole da izađu i bez nekog jakog, političkog povoda. Ali sada će razmisliti, mnogi od njih će uzeti tih 100 evra i ostati kod kuće.
„Loš sam prognozer – verovala sam da će i Milošević pobediti, nadam se da ću opet pogrešiti“
Šta očekujete od predstojećih izbora?
– Veoma sam loš prognozer. U vreme Slobodana Miloševića, 2000. godine, bila sam ubeđena da on neće izgubiti. Međutim, izgubio je na kraju. Isti osećaj imam i sada. Mislim da Vučić neće izgubiti i nadam se da ću opet pogrešiti, kao što sam i pre 20 godina pogrešila.
Ko će posle vraćati taj novac? Na čemu će nam naplatiti tih 100 evra?
– Neće to vraćati mladi, već njihovi roditelji. Otprilike će oko 200 miliona evra otići na te namene, a oko 400 miliona je iznosila godišnja ušteda od oduzetih penzija. Zamislite onda koliko je potrebno da se Srbija odrekne da bi se sprovela ova Vučićeva novogodišnja mera. Prosto je neverovatno koliko su izgubili meru.
Koliko ta mera, kao i najava pomoći penzionerima od 20.000 dinara, može da ugrozi javne finansije?
– Ovo je odbrana vlasti novcem svih građana. Aposlutno se o tome radi. Vučić će sada dati tri puta više od onoga što je oduzeo penzionerima. Penzioneri, pripremite se sutra da ponovo vraćate pare koje je vaš predsednik potrošio ne bi li bio ponovo izabran.
Decembar je obeležio energetski kolaps i kriza u EPS. Kakva je vaša procena, koliko će sve to koštati na kraju?
– Ko zna tačne podatke, može da govori o konkretnom iznosu. Do sada smo čuli da je izgubljena polovina dobiti koju je EPS mogao da ostvari u ovom periodu. Do kraja krize dobit će da bude verovatno oko nule, EPS će sigurno da završi kao gubitaš i onda će da se desi ono o čemu smo govorili kad je NIS pravio stravične gubitke, pa potom prodat Rusima. U tom trenutku, ekonomisti su govorili da je to najgora moguća stvar i ko zna šta će biti… Međutim, od trenutka kad je NIS prešao u ruke stranaca, on je postao najprofitabilnija firma u Srbiji. Ovde vi imate tu crnu rupu od Grčića, za kog Zorana Mihajlović još ne zna da li je direktor ili ne. Ona je nedavno izjavila da on za nju više nije direktor. Ko si ti da to kažeš, valjda postoje neki zakoni u ovoj zemlji i neka pravila. Taj EPS nema direktora godinama, Grčić je vršilac dužnosti kome je odavno istekao mandat.
Je l’ on najodgovorniji za krizu u EPS-u?
– On ne postoji i nema nikakav značaj. Glavni uzrok krize je to što se iz EPS-a slao novac na različite strane i adrese. Tamo praktično ne funkcionišu javne nabavke. Zamislite koliko nas svakog dana plaća struju i koliko miliona evra stigne svakog dana od svih nas i na koju to stranu ode. U tom EPS-u za sve se pita Aleksandar Vučić. Za mene je bilo strašno dok sam gledala kako on pred televizijskim kamerama viče na Grčića i ljuti se što ga ovaj nije obavestio da je izbio neki požar. To nije samo zanemarivanje Ustava, već i zdravog razuma. Čoveče, ti si predsednik države, svih građana ove zemlje. Evo, mene je juče bolela glava, da li je trebalo da ga zovem da mu to kažem?
Kako objašnjavate to što predsednik gotovo svaku vašu analizu ekonomske situacije mora da prokomentariše?
– Moj odgovor bi zadirao u oblast psihoanalize, a pošto nisam za to ekspert i ne bih da dajem dijagnoze, kao što oni vole da rade, ne želim da govorim o tome. Jedino mogu da kažem da ne znam nijednog predsednika, ozbiljnog čoveka, koji razgovara sa svojim građanima preko medija. Nisam čula ni da Orban i Erdogan to rade, a vrlo dobro se sećam da ni Slobodan Milošević to nije radio.
Nedavno su predsednik i premijerka izjavili da ćemo u slučaju raskida ugovora sa „Rio Tintom“ plaćati ogromne penale. Koliko su te priče realne, imajući u vidu da nikakav ugovor ne postoji?
– Mislim da je sasvim moguće da se to desi. Takve stvari se dešavaju, sasvim je moguće da je potrebno vratiti neki novac. Šta se time dobija? Dobijamo novčani gubitak, ali ako time dobijamo zdrav vazduh, onda se taj gubitak isplati.
Spomenuli ste pravo na privatnu svojinu. Ne čini li vam se da je država poklekla pred investitorom baš na tom polju, kad je u pitanju projekat „Jadar“ ?
– Kad ste to pomenuli, u glavi su mi bili Belivuk, „Jovanjica“, naplatna rampa u Doljevcu. Tim ljudima su ruke u krvi, pa tako neka “svojinica”, nekih malih 100 evra, mali ili srednji deficit, ne predstavljaju toliki problem. Ova država je toliko ogrezla u kriminalu sa drogom i ubistvima, da ova novčana davanja i otimanje privatne svojine deluju kao čiste stvari, iako su daleko od toga.
BONUS VIDEO: Ko bolje ispunjava želje, Deda Mraz ili Vučić
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare