Zatražiću pomoć i predsednice Vlade i predsednika, vidimo da novac odlazi u Srbijagas i da ne znamo kuda dalje ide, rekla je potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović pre nekoliko dana i tako izvukla poslednji štih u nastojanjima da disciplinuje direktora ovog preduzeća, socijalistu Dušana Bajatovića. Prvi pokušaj, u njenom prethodnom mandatu na mestu ministarke energetike, neslavno je završen jer je podrška vrha vlasti izostala. Kako će proći ovoga puta i hoće li Aleksandar Vučić i Ana Brnabić uraditi išta po ovom pitanju ostaje da vidimo, ali sudeći po onome što smo gledali godinama unazad sve optužbe na račun Bajatovića, za nenamensko i netransparentno trošenje novca, izbegavanje naloga Vlade i resornog ministarstva - prošli su nekažnjeno.
Ko štiti Bajatovića, pitanje je koje se godinama provlači. Činjenica je da zarađuje mesečno oko 35.000 evra, te je stoga direktorska funkcija u Srbijagasu jedna od najunosnijih pozicija u Srbiji. S obzirom na to da apsolutnu većinu u Srbiji u svojim rukama drži Srpska napredna stranka, gotovo je neverovatno da na toj poziciji nije neko iz ove partije.
Sa druge strane, Bajatović opstaje na toj funkciji punih 13 godina, uprkos svim nezakonitostima i ogromnim minusom sa kojim Srbijagas posluje.
Veći deo tog vremena Zorana Mihajlović je u klinču sa njim.
Kritikovala ga je i dok je bila u opoziciji, a ponajviše u vreme dok je prvi put bila na poziciji ministarke rudarstva i energetike.
Istorija sukoba
Sukob je intenziviran 2012. godine. Tada je Mihajlović izjavila da će u okviru afere „Azotar“, koja je tad potresala javnost, morati da se istraži i poslovanje Srbijagasa, kao i da se utvrdi šta se dogodilo sa kompanijama njegove ćerke. Posmatrači su ovu izjavu tada videli kao najavu da bi funkcioner SPS-a Dušan Bajatović uskoro mogao biti pod lupom policije i tužilaštva.
Na zub je dočekana i Bajatovićeva odluka da Srbijagas 2012. godine firmi Mikrofilm sistem plati 257.885 evra za „softversko rešenje za skeniranje i upravljanje dokumentima“. Program je kupljen direktnom pogodbom, bez tendera. Bajatović je tada objasnio da sa ovom firmom sarađuje od 2005. i da je dobio najnaprednije rešenje, pa nije hteo da se drži zakona kao pijan plota. Funkcioneru SPS se spočitava i to što Srbijagas svake godine, bez odluke Vlade, troši oko 1,5 milion evra za humanitarne, sportske i naučne namene. Kako su pisali mediji, “za reprezentaciju, Bajatovićeve žurke, viski i tompuse, godišnje ode skoro 300.000 evra i još 450.000 evra za propagandu”.
„Činjenica da je Dušan Bajatović ponovo imenovan za direktora ne znači da će prekinuti započetu istragu i obrušiti se na naš zahtev za polaganje računa za poslovanje Srbijagasa u prethodnom periodu. Građani imaju pravo da znaju šta se dešava u državnim preduzećima“, rekla je tada Mihajlović i dodala:
„Biće neophodno istražiti šta se desilo sa „Agroživom“ i „Informatikom“ i drugim zavisnim društvima Srbijagasa. Povećali su troškove Srbijagasa, a samim tim i cenu kubnog metra gasa, što je proizvelo loše posledice po ekonomiju i građane. Ne postoji nijedna kompanija koja se bavi snabdevanjem gasom, a koja je u minusu, a Srbijagas ima gubitak od oko 800 miliona, pa radi na svom restrukturiranju kako bi postao profitabilan“.
Radio bez saglasnosti Vlade
Bajatović je bio osumnjičen i za nezakonito poslovanje, pošto je bez saglasnosti osnivača, Vlade Republike Srbije, kupio gasovodne mreže Misa Pančevo, Atel Pančevo i Kruševac, kako bi došao u posed nepokretnosti vrednih 1,8 miliona evra. Na tom crnom spisku nalazi se i Bajatovićeva odgovornost za štetu koja je nastala jer nije realizovan kredit EBRD namenjen izgradnji gasnog skladišta i gasovoda Banatski dvor – Itebej – Pančevo. Srbijagas je uzeo kredit od 100 miliona evra, nije povukao novac, ali platio je EBRD-u oko dva miliona evra. Takođe, nije realizovao ni projekat gasifikacije kompanije “Fijat”, iako je država Srbija obezbedila garancije i kredit od 9,5 miliona evra. Propao je i gasovod Aleksandrovac – Tutin, zbog čega je bez tog energenta ostao sever Kosova i Metohije. Zbog kašnjenja sa izradom projektne dokumentacije, kasnilo se i sa gasifikacijom Užica, Arilja, Zlatibora, pa i magistralnog gasovoda Niš – Dimitrovgrad.
Šta se Bajatoviću stavlja na teret
U jednoj od optužnica koji su se stavljale na račun Bajatovića, a kako su pisali mediji, navodi se da je ovaj socijalista u julu 2011. godine sklopio ugovor kojim se Srbijagas obavezao da vrši transport gasa novosadske RST korporacije do krajnjih korisnika. Zatim je otkriveno da RTS korporacija kupuje gas od ciriške kompanije Gasprom Švajc 228 dolara jeftinije nego Srbijagas od Gasproma iz Moskve. Uz to, Srbijagas je garant RTS korporacije i plaća transport njenog gasa kroz Mađarsku. Srbijagas je praktično pristao da monopolski položaj u nabavci gasa prepusti RTS-u, firmi čije je sedište u zgradi Srbijagasa. Na tom poslu Srbijagas godišnje gubi oko 50 miliona evra čiste dobiti.
Navodilo se i da je Bajatović oštetio Srbijagas za dve milijarde dinara odlukama da učestvuje u vlasništvu nad preduzećima Azotara, Agroživ i paraćinske Srpske fabrike stakla, čime su preuzeti i njihovi gubici. Podnosioci krivičnih prijava tvrdili su tada da postoje i skriveni gubici od oko 20 milijardi dinara, koji su nastali takvim kombinacijama.
Uprkos svemu tome, Bajatović je ostao na funkciji.
Poslednje upozorenje ili još jedna lažna uzbuna
Mihajlović je u međuvremenu ponovo došla na čelo resora rudarstva i energetike, a mandat je počela sukobom sa Bajatovićem. Izbacila ga je sa sastanka u Vladi Srbije, a zatim se svako malo u javnosti pojavljuju detalji ovog sukoba koji i dalje traje. U prilog tome govori i to što je ministarka vratila Srbijagasu plan poslovanja, ali i njene izjave nakon toga, kada je najavila da će tražiti pomoć od Ane Brnabić i Aleksandra Vučića.
„Razdvajanje delatnosti „Elektroprivrede Srbije“ i „Distribucije ODS“ je završeno, ali u „Srbijagasu“ stvari idu sporije“, rekla je Mihajlović pre nekoliko dana i najavila da će zato tražiti pomoć premijerke i predsednika Srbije, kako bi se delatnosti i u ovom javnom preduzeću odvojile.
„Zatražiću pomoć i predsednice vlade i predsednika, zato što ukoliko nemamo razdvojen gasni sektor, doći ćemo u situaciju da i dalje privreda ima najveću cenu prirodnog gasa u Evropi, kao što ima. S druge strane, vidimo da novac odlazi u Srbijagas i da taj novac ne znamo kuda dalje ide“, rekla je ona.
Dan kasnije, rekla je da reformisanje i bolje poslovanje javnih preduzeća nije pitanje imena i pojedinih direktora, već budućnosti gasnog sektora i energetske bezbednosti Srbije.
„Imate javna preduzeća koja troše novac bez planova, programa i projekata. Srbijagasu je vraćen plan poslovanja za 2021. godinu i sada funkcionišu i bez plana i bez licenci. To mora hitno da se promeni, jer nije pitanje da li se troši 100 dinara više, nego je reč o stotinama miliona evra koje se troše bez kontrole. I u Srbijagasu, ali i u EPS imamo situaciju da se nijedan projekat ne završi na vreme, a da se u njih ulazi bez jasnih prioriteta, rekla je Mihajlović i dodala da to nije pitanje Dušana Bajatovića ili nekog njegovog direktora u Srbijagasu, već pitanje budućnosti gasnog sektora-
„Imaćemo uskoro ozbiljne razgovore o budućnosti Srbijagasa“, navela je ona.
Ostaje da vidimo da li će se oni zaista i desiti.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare