Dve liste opozicije kao najjače oružje protiv SNS, ali postoje dve zamke koje treba izbeći

Prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića već 17. decembra čekaju nas novi vanredni parlamentarni, beogradski, pokrajinski i lokalni izbori u nekim opštinama i gradovima. Već u ovom trenutku čini se izvesnim da će vladajuće stranke ponovo nastupiti zajedno, a ostaje otvoreno pitanje kako će na ove izbore izaći opozicija.Iako je kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović nedavno rekao da će stranke koje su nedavno potpisale Dogovor za obedu, na decembarske izbore izaći u jednoj koloni, to pitanje kako saznajemo još nije rešeno.

S druge strane, čini se da će desnica ići zajedno, a da im se može priključiti i Narodna stranka. Međutim, ni tu još nema konačnog dogovora.

Posebno treba naglasiti da je nedavno istraživanje Nove srpske političke misli pokazalo da veliki broj birača upravo čeka formiranje tih kolona, kako bi odlučilo da li će uopšte izaći na izbore.Zato se postavlja pitanje šta je najbolje moguće rešenje iz ugla opozicije u Srbiji.

Dve kolone kao logično rešenje

Politički analitičar i urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović za Nova.rs kaže da dve kolone, proevropska i desna, u ovom trenutku izgledaju kao logično rešenje, ali da nije smak sveta i ako ih bude više.

“Ono što je gotovo izvesno, to je da od jedne kolone nema ništa i u ovom trenutku ona bi verovatno bila kontraproduktivna. Iako sam ja godinama zagovornik te jedne kolone. U međuvremenu su se opozicioni polovi toliko međusobno udaljili da sad to zaista ne bi bilo moguće, uprkos tome što veliki broj opozicionih birača i dalje pomalo želi i priziva jednu kolonu. Ostaje varijanta sa dve i više kolona. Dve kolone, proevropska i desna, u ovom trenutku izgledaju kao logično rešenje, ali nije smak sveta ni ako tako ne bude”, kaže Vukadinović i naglašava:“Najvažnije je za opoziciju da ne dozvoli osipanje glasova, odnosno da nijedna opoziciona stranka ne ode ispod cenzusa. To osipanje je prošli put dovelo do toga da je Beograd praktično izgubljen zbog par procenata, a na nekim ranijim izborima se zbog odlaska ispod cenzusa nekih stranaka i kolona osipalo između 18 i 20 procenata”.Dakle, dve kolone su prema njegovom mšljenju logično rešenje u ovom trenutku, ali ne misli da je strašno i ako ih bude više.“Pritom, mislim najviše pet. Sve preko toga bi bilo katastrofa. Ovo kažem, zato što mislim da bi u slučaju dve kolone vlast učinila sve da izazove njihov međusobni sukob, a to se ne bi trebalo dozvoliti”, zaključuje Vukadinović.

Moraju da sarađuju

Naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać, takođe, smatra da opozicija treba mnogo toga da uzme u obzir pre konačne odluke.

“Kad pričamo o kolonama moramo, pre svega, da razumemo kako izgleda političko polje u Srbiji, a to je polje gde se dominanantni igrač nalazi u samom centru političke borbe. To je SNS, Aleksandar Vučić. Levo od njega se nalazi građanska opozicija na svojih 15 do 20 odsto, dok desni deo opozicije ima petnaestak, možda i malo više odsto. Moramo da razumemo da oni ako hoće jednog dana da smee SNS i stvaraju Vladu, moraju da sarađuju. To ne znači da oni sad svi zajedno treba da idu u jednu kolonu, ali jednostavno moraju da nađu modele nenapadanja, saradnje, buduće principe itd. Jer, ako se zatvore svaka u svoju ljušturu od 600, 700 ili 800 hiljada glasača, to nije dovoljno da svaka od ovih grupacija pojedinačno ima uspeha i smeni SNS jednog dana”, navodi Bursać za Nova.rs.Što se tiče pregrupisavanja i kolona unutar građanske opozicije, smatra da se mora razmotriti još jednu stvar, a to je kakav se utisak time ostavlja na glasače.“Ako se vi preganjate godinu i po dana, svađate se, Narodna stranka se raspada, druge stranke neće sa SSP zbog sastanka Đilas-Vučić, zelena koalicija se raspada, Ćuta i Zelenović se posvađaju, pa onda pred izbore krenete da se pregrupišete i pričate o kolonama, to ne ostavlja dobar utisak na birače. Pogotovu što građanska opozicija već godinama deli isto biračko telo od nekih 700, 800 hiljada ljudi”, zaključuje Bursać.Bilo kako bilo, za konačne odluke ostalo je malo vremena, jer do konačnog datuma kad bi trebalo raspisati izbore ostalo je još manje od mesec dana.Naime, ukoliko se ostane pri najavljenom datumu za održavanje vanrednih izbora u Srbiji, a to je 17. decembar, neophodno je još raspustiti republički i pokrajinski parlament i to najkasnije do 2. novembra.Da bi se 17. decembra održali beogradski i lokalni izbori, Aleksandar Šapić i ostali gradonačelnici i predsednici opština trebalo je da podnesu ostavke najkasnije 2. oktobra, a oni su to uradili nekoliko dana ranije. Dakle, ispoštovali su zakonske odredbe.Što se tiče parlamentarnih i pokrajinskih izbora, situacija je sledeća.Zakon kaže da vanredne parlamentarne izbore raspisuje predsednik republike istovremeno sa raspuštanjem Narodne skupštine.Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može da protekne manje od 45 ni više od 60 dana.Dakle, očekuje se da do 2. novembra bude raspušten republički parlamentKada je o izborima u Vojvodini reč, procedura je nešto drugačija. Pokrajinskoj Skupštini može prevremeno da prestane mandat na predlog jedne trećine poslanika, dok se konačna odluka donosi većinom od ukupnog broja poslanika. To znači da vlast u pokrajini, koju čine SNS i SPS može da donese odluku da se samoraspusti. Ako poslanici Skupštine Vojvodine donesu takvu odluku predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor imao bi rok od 30 dana da raspiše nove izbore. U tom slučaju ostalo bi vremena i za kampanju u trajanju od 30 do 45 dana.BONUS VIDEO: Srđan Milivojević o jednoj listi, izborima u decemmbru i Aleksandru Šapiću