Državo, danas si na testu

Šetnja koja je najavljena, a koju je MUP zvanično zabranio zbog bezbednosti i straha zbog eventualnog sukoba, biće ipak organizovana; učesnici protesne šetnje najavili su da će se okupiti kod Ustavnog suda, a potom krenuti kroz Bulevar Kralja Aleksandra i ulicama Beogradskoj i Ilije Grašanina. Njihovo konačno odredište je park Tašmajdan.Da li će za vreme ove, veoma kratke šetnje, doći do nerada i inicidenata najviše zavisi od političke odluke i volje vrha države odakle smo u prethodnih nekoliko nedelja slušali kontradiktorne poruke.Direktor Beograd Prajda Marko Mihailović kaže za dnevni list “Nova” da je važno da građani i građanke Srbije izađu u subotu i pokažu da im je stalo do vladavine prava i demokratije.“Ovo je, u širem kontekstu, borba za društvo u celini - za mir, razumevanje, toleranciju i ispravne vrednost. Ja dolazim na najvažniji Prajd u mom životu zato što se ove godine pokazalo da smo se vratili na početku tačku posle nečega što je delovalo kao napredak”, objašnjava on.Mihailović navodi da država, iz svega viđenog do sad, ne želi da zaštiti sopstvene građane i da nije pokazala političku volju da reši političke probleme na koje decenijama ukazuje.“Država ima sve kapacitete da obezbedi sigurnost svih učesnika Prajda i očekujem da će to i učiniti”, zaključuje naš sagovornik.Kad je reč o državi, tu glavnu reč ima predsednik Aleksandar Vučić, čije su se izjave po ovom pitanju menjale iz dana u dan.Kako je predsednik menjao stav o EvroprajduGovoreći o održavanju Evroprajda u Beogradu i najavama da bi mogao biti otkazan, Vučić je 21. avgusta rekao da nam je najlakše pričati o glupostima. Zatim je 27. avgusta, rekao da će šetnja, ipak, biti otkazana ili odložena, a potom je organizatorima, koji su najavili da će se okupiti u dogovoreno vreme uprkos odluci države, poručio da je stav države da ne postoje bezbednosni uslovi, a da oni umesto da razumeju i biraju drugačije načine da se bore za svoja prava, po svaku cenu nastoje da skup održe.

Tom prilikom rekao je da će ostati pri svojoj odluci makar ga ubeđivali predsednici Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Ukrajine i Turske, Džozef Bajden, Vladimir Putin, Volodimir Zelenski i Redžep Tajip Erdogan.Naposletku, Vučić je odluku prebacio na MUP i Aleksandra Vulina, koji zvanično odlučio da zabrani šetnju.“Odluku MUP-a može da promeni samo sud, ali ambasadori ne mogu. Pritisak na pravosuđe nije u skladu sa proklamovanim vrednostima Evropske unije kojoj tako uporno težimo, a ni u Sjedinjenim Američkim Državama ne bi bilo moguće da bilo koji ambasador izrazi nadu da će nadležni državni organi postupiti u skladu sa njegovim uverenjima ili stavovima“, naveo je Vulin u pisanoj izjavi.Kako se protesna šetnja uprkos svemu održava, nameće se pitanje kako će policija reagovati.Advokat i nekadašnji koministar policije Božo Prelević ističe da će sve zavisti od odluke predsednika Srbije da li mu je potreban mir.“Mnogi učesnici sutrašnjeg događaja su na njegovom platnom spisku. Mislim da njemu ne trebaju neredi na ulicama, tim pre što je završio ovu ‘šarenu lažu’ o Kosovu u Skupštini. Stoga, mislim da će sutra proći sve mirno, ali da će Vučić biti na obe strane”, kaže Prelević.SAD, Nemačka i još 20 država traže od Srbije da obezbedi šetnjuU zajedničkom saopštenju, koje su javnosti uputile ambasade iz 22 države, poziva se Srbija da pronađe rešenje koje će omogućiti da se šetnja za Evroprajd održi bezbedno i legalno.U saopštenju koje su potpisale SAD, Australija, Austrija, Belgija, Kanada, Hrvatska, Češka, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Italija, Japan, Holandija, Norveška, Portugal, Slovenija, Španija, Švajcarska, Ukrajina, Velika Britanija, upućena je podrška pripadnicima LGBT zajednice, uz napomenu da je Srbija napravila značajne korake ka jačanju ravnopravnosti LGBT osoba i njihovih prava.

“Održavanje Evroprajda u Beogradu je proslava i priznanje tog napretka. Nadamo se da će se pre subote 17. septembra pronaći rešenje koje će omogućiti da se marš Evroprajda održi bezbedno, legalno i mirno. Odbacujemo i osuđujemo sve akte nasilja, uznemiravanja, stigmatizacije i diskriminacije počinjene nad pojedincima na osnovu njihove seksualne orijentacije, rodnog identiteta ili polne karakteristike”, navodi se, između ostalog, u saopštenju.