Izmene Ustava: Struka upozorava na upliv politike

Osmog juna narodni poslanici glasaće o predlogu za izmenu Ustava, poručuje predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić. Cilj – obezbeđivanje veće nezavisnosti sudstva i vladavine prava, navodi se na sajtu N1.

„Promene su jednim delom naša obaveza koja proističe iz procesa pristupanja Evopskoj uniji, a većim delom je to i naša potreba da ustavni sistem obezbedi maksimalnu zaštitu i jednakost građana pred zakonom“, kaže Dačić.Građani će nakon promena dobiti efikasnije, stručnije i kvalitetnije sudstvo, tvrdi ministarka pravde Maja Popović.„Promena Ustava u oblasti pravosuđa je uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava koja predstavlja osnov svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta EU. Imajući to u vidu Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Poglavlja 23“, ističe ministarka.Koliko je Srbija posvećena govori i činjenica da se sa promenama Ustava kasni već četiri godine. Rokovi su više puta probijani, predlozi menjani, a tekst sve lošiji.„Treba, čini mi se, jasno reći sa stanovišta struke da je i ova četvrta verzija Nacrta ustavnih amandamana lošija od sadašnjih ustavnih rešenja“, ističe profesorka Jasminka Hasanbegović iz Centra za pravosudna istraživanja.Lošija su, tvrdi profesorka, zbog toga što politiku, odnosno, Ministarstvo pravde uvode tamo gde mu nije mesto – među odluke strukovnih udurženja i izbor sudija i tužilaca.„Stručnim organima je potreban stručni legitimitet i ne mogu predstavnici naroda obezbediti taj stručni legitimitet“, navela je Jasminka Hasanbegović.Stručni legitmitet same rasprave narušen je sredinom 2017. godine.Deo relevantnih strukovnih udurženja napustio je raspravu o ustavnim amandmanima, jer smatraju da predložena rešenje ne obezbeđuju veću nezavisnost sudstva, već, naprotiv, dovode do većeg političkog uticaja.Takve tvrdnje nemaju utemeljenje, jer je Srbija dobila saglasnost Sekretarijata Venecijanske komisije, tvrdi profesor ustavnog prava i predstavnike Srbije u tom telu Saveta Evrope.„Ako gledamo stavove Venecijanske komisije i Evropske komisije mi već sada praktično imamo tekst koji već sada može da odgovori zahtevima i tim evropskim standardima“, ocenio je profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov.Hoće li predlog teksta postati i deo Ustava, nakon poslanika i Odbora za ustavna pitanja Narodne skupštine, odlučiće građani na referendumu.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram