11
Izveštaj Evropskog parlamenta (EP), koji je prethodnog dana usvojen sa 538 glasova za, 69 protiv i 79 uzdržanih i u kojem je posebna pažnja posvećena aferama režima Srpske napredne stranke, predstavlja diplomatski poraz vlasti u Srbiji. Uprkos pokušajima naprednjaka da preko Evropske narodne partije izlobira da se ne govori o “Krušiku”, “Savamali”, “Jovanjici” i “Telekomu”, ove teme su se na kraju ipak našle u dokumentu koji je usvojila EP.
Pročitajte još...
Iako su danima pokušavali da relativizuju afere koje su dobroj meri, svaka na svoj način, uzdrmale ovdašnju javnost, naprednjaci su u Evropskom parlamentu dobili povratnu informaciju da EU neće ubuduće skretati pogled sa problema koji su obeležili njihovu devetogodišnju vladavinu.
Ubedljivom većinom glasova pomenute afere su ipak ostale u Izveštaju o napretku Srbije, od koje se traže ubedljiviji rezultati, kad je u pitanju istraga u važnim oblastima poput pravosuđa i slobode izražavanja. Srpskim vlastima se zamera i slab uspeh u borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala, posebno od slučajevima od javnog interesa, poput Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija.
Evropska narodna partija (EPP), grupa partija desnog centra u kojoj je Srpska napredna stranka (SNS) priruženi član, glasala je da deo rečenice u kojem se pominju konkretne afere bude izostavljen.
Za ovo je glasalo 165 od ukupno 175 poslanika koliko sada ima ova grupa u Evropskom parlamentu. Dva poslanika ove grupe iz Belgije glasale su za ostanak afera u izveštaju, dok je ostatak bio uzdržan ili nije glasa, preneo je portal EWB.
I amandman koji se odnosi na KRIK i Crtu usvojen je ogromnom većinom glasova. U njemu piše da je EP zgrožen nedavnim orkestriranim napadima nekoliko narodnih poslanika i provladinih tabloida na istraživačke novinare i članove civilnog društva, uključujući i KRIK i nevladinu organizciju CRTU i Otvoreni parlament (inicijativa Crte), u kojima se oni prikazuju kao saradnici kriminalnih grupa i optužuju za pokušaj državnog udara.
O pomenutim problemima za naš portal je govorila i evroposlanica Tanja Fajon, koja je istakla da je pred Srbijom još mnogo posla na putu ka EU.
“Srbija ima još mnogo posla, posebno u borbi protiv korupcije, oblasti pravosuđa i obezbeđivanju poštovanja slobode izražavanja. Ovo nije samo moje gledište ili stanovište moje političke grupe, već i Evropskog parlamenta, koji je potvrdio taj stav glasanjem o Izveštaju o napretku Srbije”, rekla je Fajon za Nova.rs.
Komentarišući sednicu EP, Fajon je za naš portal rekla da su pomenuti slučajevi od velikog značaja i da su zbog toga uključeni u tekst Izveštaja o Srbiji.
“To je učinjeno kako bi se uputila snažna poruku srpskim vlastima da obezbede transparentne istrage i na svaki način spreče korupciju na svim nivoima. Čvrsto verujem da je članstvo u Evropskoj uniji krajnji cilj Srbije, ali, kao što je već mnogo puta rečeno, preduslovi za članstvo su poznati – organizovanom kriminalu i korupciji, posebno na višem nivou, nije mesto u EU i treba ih osuditi. Niko ne bi smeo da zatvara oči pred njima”, istakla je ona.
Za brisanje ovog dela izveštaja glasalo je 198 poslanika, odnosno gotovo svi poslanici Evropske narodne partije (EPP) i mađarskog Fidesa, koji je donedavno bio deo ove grupe. Za ostanak afera u izveštaju glasalo je 407 poslanika, između ostalih, socijaldemokrate, liberali, Zeleni i Levica.
Za ostanak afera u izveštaju glasala je i većina grupe Evropski konzervativci i reformisti (ECR) u kojoj najviše poslanika pripada vladajućoj poljskoj stranci Pravo i pravda.
Spasojević: Jeste diplomatski poraz, ali će EU i dalje žmureti na nedostatak demokratije
Govoreći o jučerašnjoj odluci Evropskog parlamenta, profesor na Fakultetu političkih nauka, Dušan Spasojević, za Nova.rs kaže da je u pitanju diplomatski poraz vlasti u Srbiji, jer njeni predstavnici nisu želeli da se u Evropi spominju afere.
“Bilo je formalno jasno da su pokušali to da spreče preko Evropske narodne partije, ali da nisu uspeli. Predstavnicima Evropskog parlamenta je potpuno jasno šta se ovde dešava, ali nisam siguran da smo došli do toga oni ubuduće neće tolerisati ovakve stvari”, ističe Spasojević.
On dodaje da, sve dok opozicija ne ojača i SNS ne istroši svoje kredite, Evropska unija će imati razumevanja za vlast u Srbiji.
“Verovatno to neće biti u meri kao što je to bio slučaj do sada, ali ipak mislim da će i dalje žmureti na manjak demokratije u Srbiji”, kaže Spasojević.
Bilčikova opomena
Predstavljajući ključne tačke izveštaja pred Evropskim parlamentom, Bilčik je juče pozdravio “činjenicu da je članstvo u EU i dalje prioritet i strateški cilj Srbije”, ali je kazao da treba da “unesemo više dinamike u proces pregovaranja”.
“Postoje spoljni faktori koji utiču na ceo proces, to su pre svega Rusija i neke zemlje Zapadnog Balkana”.
Bilčik je istakao ključne tačke izveštaja o Srbiji i rekao da se nada da će dobiti veliku podršku od državnika svih zemalja Zapadnog Balkana.
Zvaničnici Evropske unije smatraju da Srbija mora da pokaže da želi da bude njen deo, tako što će prilagoditi svoje zakone, ali i odnos prema vrednostima koje neguje EU. To su pre svega veći stepen demokratije i slobode za sve učesnike javnog života.
“Bitno je da se osigura sloboda medija i da se novinari osećaju sigurno”, istakao je Bilčik. On kaže da je priotitet EU kada je reč o Srbiji povećanje stepena slobode medija i osiguravanja sigurne atmosfere za rad novinara.
“Napadi na novinare i nevladine organizacije su neprihvatljivi”, upozorio je Vladimir Bilčik.
Nada se, kako kaže, da će EP po tom pitanju biti podjednako kritičan i prema drugim državama, poput Malte i Bilčikove rodne Slovačke, i da je njegova poruka Beogradu da se svi drže istih standarda.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
