Poslanici Skupštine Srbije ovog meseca su dobili povišicu. Njihove plate pratile su rast zarada u javnom sektoru, što je, prema rečima predsednika parlamenta Ivice Dačića, potpuno opravdano - naradili su se i namučili tokom ove epidemije do te mere da je samo veća mesečna nadoknada mogla da kompenzuje stres koji su pretrpeli.
Za državu je važno da su joj predstavnici naroda zadovoljni. Zadovoljan poslanik je preduslov srećnog društva. A naše društvo je do sad te mučene ljude toliko zanemarivalo, baveći se problemima medicinskih radnika, trudnica, porodilja, pekara, lekara, apotekara i svih drugih koji bi joj se obratili za pomoć. Samo je poslanik ostajao kratkih rukava.
“Uskoro ćemo se baviti i statusom poslanika. To je veoma osetljiva tema. Ti ljudi mnogo rade, u teškim uslovima, bez odgovarajuće nadoknade. Zbog toga se tom problemu mora pažljivo pristupati i treba razmotriti načine kako im pomoći”, ovakva i slična obećanja slušali smo mnogo puta od ovdašnjih vlastodržaca, koji su nemilice trošili naš novac na sve, osim na one koji to najviše zaslužuju.
Pročitajte još...
Jer, moramo razumeti da život parlamentaraca u Srbiji nije nimalo lak – daleko je stresnije sedeti u klupi, iza pleksiglasa, s maskom na licu, nego se kretati kroz crvenu zonu, odven u kombinezon, s vizirom i maskom na glavi. Koliko je teško biti poslanik, pokazuje i odluka pojedinih prekaljenih političara koji su, zbog niskih i neredovnih primanja, prinuđeni da se ponižavaju čak do te mere da su svoje delovanje u parlamentu sveli na parole “živeo Vučić” i “ua Đilas”. Šta da se radi, čuli su da “poslovođa” ume da bude široke ruke prema onima koji su spremni da pogaze sopstveni integritet, a pošto se dostojanstvo “ne maže na lebac”, od nečeg se mora živeti.
Za jednog Aleksandra Martinovića pomenuto povećanje plate znači manje neizvesnosti na kraju meseca, jer su preostale četiri plate koje prima nedovoljne da kompezuju gubitak morala na mesečnom nivou.
Jednom Marku Atlagiću će povećanje plate konačno omogućiti da uplati dodatne časove čitanja, čime bi predupredio ponovno blamiranje kao onomad kad je umesto Dragana Bjelogrlića iz zemlje proterivao Dragana “Bjelo Grlića”.
Za Marijana Rističevića, povećanje plate jeste i šasna da konačno kupi novi sako, bez kojeg je ostao još proletos zbog Boška Obradovića. Dolazi zima i greota je da se Marijan smrzava.
Za “mlade lavove” iz Srpske napredne stranke, pomenuto povećanje plate je pokazatelj da njihova partija brine o njima bolje nego što to čini država i da parola “Za našu decu” nije samo obična floskula.
Hoće li se ovo dete, u nekoj budućnosti, stideti svojih nastupa u Narodnoj skupštini i da li će odrastanjem, kao i neumitnim protokom vremena, priznati sebi da je bio strahovita zloupotreba Aleksandra Vučića ili će se pozivati na zablude iz mladosti? pic.twitter.com/CqWvTTdOlW
— Veljko Pajović (@veljkoveseljko) December 16, 2020
Svako kome je stalo do ove države zna zbog čega je ovo povećanje plata značajno. Već godinama se Srbija suočava sa migracijama narodnih poslanika, koji mahom odlaze za Nemačku, Ameriku, Francusku, Švedsku… I zato je potpuno opravdano povećati njihove zarade, jer bez njih ni ova zemlja ne bi bila ovako uspešna. Njihova mudrost u vreme kad se otadžbina suočava sa strahovitim posledicama epidemije koronavirusa je od ključne važnosti za opšti oporavak. I zato – dajte poslanicima još novca ili će nas svi napustiti.
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare