Da li opozicija treba da govori na protestu? Dobili smo tri odgovora na pitanje oko kog svi raspravljaju od kad je počela buna protiv litijuma

Poslednja dilema, da li političari treba da govore na protestima, godinama unazad predstavlja veliku enigmnu na opozicionoj političkoj pozornici jer su se profilisale dve škole mišljenja. Prva nedvosmisleno tvrdi da političari treba da se klonu govora na protestima, jer opozicioni imidž može da odvoji deo građana od protesta.

Takav stav naslanja se na bojazan aktivista da bi se blokade politizovale, a samim tim i oštrica protesta istupela.

I tokom nekih prethodnih protesta postojao je strah da li će proteste da preuzmu političari, što bi za deo javnosti bio signal da više ne dođu na skupove.

Sa druge strane, postoje i analitičari i građani koji smatraju da je političarima mesto na čelu kolone i na bini jer samo tako opravdani razlozi za bunt mogu da budu iskorišćeni u svom punom potencijalu.

Da li će ovog puta plan biti da se ide bez opozicionara u prvim redovima ili ne pokazaće nam naredne nedelje, dok analitičari tvrde da obe odluke imaju pozitivnu, ali i negativnu posledicu.

Političari u prvom redu i na bini - pitanje je sad?

Dejan Bursać sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju tvrdi da će SNS pokušati da “ogadi” građanima proteste ako opozicioni političari budu govorili na skupovima. Kako kaže, naprednjaci će to dočekati spremno i u istom trenutku će krenuti sa negativnim porukama koje će usmeravati ka svim građanima Srbije.

Sagovornik Nove podseća da je moguće da se protesti uspešno realizuju i bez opozicionara na prvim linijama otpora, ali da je potrebno da nađu svoje mesto u ovoj borbi, što je prema njegovom mišljenju neophodno.

“Postoji jedna vrsta straha i zasićenja od politike, mada delom je za to odgovoran i Aleksandar Vučić, jer uvek kada se opozicioni akter nađe na takvim skupovima, to iskorsti da kaže kako je u pitanju politički skup. On pokušava da šalje poruku da takve proteste organizuje opozicija i da građani ne bi trebalo da ih slušaju. To i jeste najveća pretnja da se političari uključe - SNS bi odmah reagovao kako bi građanima koji bi možda i simpatisali ovu temu ogadili mogućnost da protestuju”, objašnjava Bursać za Novu.

On dodaje da je činjenica da može doći do nekog rezultata i bez uključivanja opozicije, što smo, prema njegovm rečima, mogli da vidimo na protestima protiv Rio Tinta početkom 2022. godine.

“Isto tako je činjenica da bi, ako ceo ovaj proces bude završen nekim zakonskim rešenjem, bilo dobro da tu bude uključen neko ko ima uticaj u parlamentu, a to je svakako opozicija. Naravno, taj domet je limitiran, ali ipak postoji. Opozicija zato ima zadatak da pametno odmeri i donese odluku - da ne ugroze proteste, ali da im pruže institucionalnu i stranačku podršku”, zaključuje Bursać.

Milenković: Opozicija treba da se odazove pozivu ako ih organizatori pozovu

Politički konsultant Dušan Milenković naglašava da svakako od poziva organizatora zavisi da li će opozicija govoriti na protestima i da ako usledi takav poziv trebalo bi da se odazovu.

“Političari bi svakako morali da budu deo ove političke dinamike, bilo da podržavaju ili se protive iskopavanju litijuma. U tom smislu, ako su protiv, nužno je da budu prisutni na protestima, javno ih podržavaju, i pomažu njihovo organizovanje”, ocenjuje Milenković.

Ivković: Demonstrantima potrebni političari 

Politikolog Aleksandar Ivković naglašava da totalno ograđivanje od politike nema smisla, jer će demonstrantima biti potrebni političari koji na ovoj temi mogu da izazovu vlast na izborima.

"To ne znači da svi političari opozicije treba da imaju vidljivu ulogu u protestima, jer postoje oni koji polarizuju i opozicionu javnost. Ali, takođe postoje oni koji imaju potencijal da kroz proteste (nastupima, učešćem u organizaciji i slično) izgrade poverenje da će nastaviti borbu u drugim političkim arenama, i to bi bila najuspešnija taktika", ocenjuje Ivković za Novu.

Štimac i Ristić govore na protestima

Osim aktivista, stručnjaka i lokalnih stanovnika, na protestima protiv iskopavanja litijuma obratili su se i oni koji nisu političari, ali imaju veze sa političkim procesima. Profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić veliki je protivnik iskopavanja litijuma u dolini Jadra i kao stručnjak stoji na prvoj liniji odbrane eksploatacije minerala koji želi ceo svet.

Sa druge strane, Ristić je istovremeno i odbornik u Skupštini grada Beograda gde je izabran na listi "Mi snaga naroda, prof. dr Branimir Nestorović". Bio je svojevremeno i kandidat za gradonačelnika Beograda na zajedničkoj listi Dveri i Zavetnika.

Pored njega redovan govornik je bivši košarkaš i Vladimir Štimac koji je na decembarskim izborima bio kandidat za odbronika na listi koalicije NADA.

Upravo je Štimac za televiziju Nova rekao da su protesti protiv litijuma narodni, a ne politički.

"Bio sam u Krupnju na protestima, Aranđelovcu, Kosjeriću, Topoli, najverovatnije ću biti i u Smederevu i Užicu. Idem svugde, osećam da sam dužan narodu. Ovim putem im čestitam, mislim da su oni zvezde ovog bunta, sila naroda ide napred i mislim da je to dobro. Tačno je da više nema podele, najvažnije je da smo se svi skupili i da ćemo svi tog 10. avgusta stati rame uz rame“, rekao je Štimac u jutarnjem programu emisiji „Pokreni se“ na televiziji Nova.

BONUS VIDEO: Građani protiv iskopavanja litijuma: Održano više od 13, najavljeno još 18 protesta do skupa u Beogradu