Čomić: Napadi na medije i Tepić ne spadaju u moj resor

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog načinilo je prvi korak ka rešavanju najvažnijih pitanja pripadnika LGBT zajednice. Pokreće se debata o budućem zakonu o istopolnim zajednicama. Hoće li Srbija uskoro postati 48. država u svetu koja priznaje brak ili registraciju istopolnih parova? Koja prava i obaveze će regulisati zakon i kada bi se mogao naći pred poslanicima?Zakon je u polaznim osnovama, objavljen je i poziv na debatu o njemu, radna grupa će imati prvi sastanak tokom ove nedelje, a onda će biti društvenog dijaloga o tome. Zakon će moći da prođe i kao predlog Vlade Srbije i voljom skupštine na zasedanju tokom proleća. Debata o zakonu biće kada se završi prvi sastanak radne grupe, a pretpostavljam da će početkom marta biti prvog društvenog dijaloga,a od četvrtka mislim i javne rasprave“, kazala je Čomić u gostovanju na N1.U tu debatu, dodaje, mogu da se uključe svi."To znači da u radnu grupu ulaze predstavnici ministarstava, predstavnici civilnog društva, ulaze na svoj predlog ko kod želi, na naš poziv i kao posmatrači i predstavnici onih koji vode računa o ljudskim pravima, oni nemaju pravo glasa ali mogu da učestvuju u široj debati“, kaže Čomić.Javnu raspravu može da prati, kako je rekla, svako ko ima internet i želi da da svoj komentar ili drugačiji predlog.Na pitanje da li raspravi mogu da prisustvuju i na primer predstavnici Dveri koji nisu za ovakav zakon, Čomić kaže:"Mogu da dođu, naša su vrata otvorena za sve. Ako želite da prisustvujete javnoj raspravi, internet je otvoren, nema kriterijuma ‘ti si isti, ti možeš, a ti me ne podnosiš, ti ne možeš da dođeš'“.O tome kada bi se ovaj zakon mogao naći pred poslanicima Skupštine Srbije, Čomić kaže da to ne zavisi od Vlade, ali i da skupštinski kalendar treba poštovati.Ljudska je obaveza pomoći"Niko ne sme da vas tretira drugačije zbog vašeg ličnog svojstva. Tu spada zabrana diskriminatorskog ponašanja, ne možete da diskriminišete Rome ili žene samo zato što su žene, ili pripadnike LGBT zajednice jer je njihovo lično svojstvo da žele da ozvaniče svoju zajednicu. To je ljudska obaveza, jer ljudi koji su rođeni s ličnim svojstvom istopolnim, ljudska je obaveza da im se omogući da žive kao sav normalan svet. Oni koji su protiv toga kažu – to su vam evrospke novotarije, to vi morate. Nije prijatelju, LGBT pripadnici su među nama oduvek, samo sad moraš da poštujes njihova ljudska prava, a ljudska prava jesu novotarije, jer se ranije nije smatralo da su svi ljudi isti“, objasnila je Čomić.Ona naglašava da zakon o istopolnim zajednicama ne uređuje ljubav, on uređuje međusobna prava i odnose."Poput onih kako će se registrovati, kako će prestati registracija, koje zakone morate da menjate, šta je zajednička imovina, kako je uređeno međusobno izdržavanje ili izdržavanje deteta iz prethodnog života jednog od članova istopolne zajednice, na koji način imaju prava posete zatvoru, prava na penziono, na posetu bolnicama, na sve što je građansko-pravni okvir jedne zajednice“, precizirala je ministarka.Želja je da se, dodaje, kroz javnu debatu nađe najbolje rešenje.Čomić naglašava i da ovaj zakon ne dozvoljava usvajanje dece, kako tvrde neki."Ne, porodični zakon je taj koji reguliše i usvajanje i prava dece i roditelja, a zakon o istopolnim zajednicama je ljudsko-pravaški zakon. Čula sam argumente užasavanja da bi dve osobe istog pola mogle da imaju dete, sa obrazloženjem da je to strašno za dete. Ja ima kontrapitanje – da li treba da zabranite ljudima da rađaju decu u brakovima u kojima ona budu mučena, zlostavljana, zato što postoje nasilni ljudi… Ti ljudi su za krivično gonjenje, a svi imaju pravo da u braku imaju decu ili da usvajaju“, kazala je Čomić.Zakon o istopolnim zajednicama ne može da se meša u materiju porodičnog zakona, ponovila je.Država zarobljena "odozgo“Ocene evropskih institucija je da je Srbija zarobljena država. Na pitanje ko je zarobio državu, neko „odozdo“ ili neko „odozgo“, Čomić kaže da se ona zarobljava "uvek sa vrha vlasti“."Pravite greške, ne suočavate se s tim koliko grešaka pravite i razumete da mora da bude vladavine prava, da mora da bude menjanje ponašanja, i većine i manjine“, kaže.Kako će njeno ministarstvo "odrobiti državu“, objašnjava:"Tako što ću smisliti neoborivu argumentaciju da ova tri zakona nakon svih rasprava, zaista dobiju većinu poslaničku za stupanje na snagu, sa obavezom promene i ostalih zakona“.Ćomić je, pominjući tri zakona, mislila da zakon o rodnoj ravnopravnosti, zakon o polnoj diskriminaciji i zakon o istopolnim zajednicama."I volela bih raspravu u kojoj bi poslanici glasali za ono u šta veruju, a ne zato što im je neko drugi rekao da za to glasaju“, dodala je.A na pitanje da li može da zamisli takvu raspravu, kaže:"Ja sam zamišljala skupštinsku rasprave i pre nego što su se dogodile. Zakon o rodnoj ravnopravnosti je skidan s dnevnog reda skupštine, Zakon o zabrani diskriminacije je iz četvrtog puta stigao na dnevni red i za oba zakona je bilo strašnih rasprava, sa verbalnim smećem umesto argumentacije… Umesto da pokažeš čega se bojiš, ti pljuješ po nekima čije vrednosti ne razumeš. Ali, na kraju su te rasprave ishodovale ozbiljnim dijalogom“, kazala je Čomić.Izrazila je nadu da će tako biti i sa predlogom zakona o istopolnim zajednicana koje će Vlada Srbije poslati skupštini na usvajanje početkom proleća.O napadu na Mariniku Tepić i Televiziji N1Ministarka Čomić, na pitanje da li u njen resor spada i zašto ne reaguje na situacije poput nedavnog napada u Pančevu na potpredsednicu Stranke slobode i pravde Mariniku Tepić, ili napade kojima su izloženi novinari N1, kaže da – to nije njen resor."To nije moj resor, zato što vladavina prava počinje od vas, radite ono što piše, za šta ste nadležni… Ja bih vrlo rado prozborila koju, ali ne možete kad vam se sviđa da prekršite vladavinu prava, a da se naljutite kad to radi neko drugi. Ja nemam prava da govorim o tome, kao što nemam prava da komentarišem sudske postupke“, rekla Čomić za televiziju N1.N1: A šta je onda tačno Vaš posao? Zar nije da omogućite dojalog tako što ove scene više nećemo viđati, da osudite napad na N1 ili Mariniku Tepić, na svakoga ko drugačije misli?"Ne postoji dijalog dok ga ne tražite. Ja bih rado rekla nešto, ja sam maštovita kad su takve rečenice u pianju, ali je to van moje nadležnosti. Svi koji žele, mogu da se obrate Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i da kažu – mi želimo društveni dijalog sa sledećom agendom, pa navedete: verbalno nasilje, napad na medije, navedete ko želite da bude u dijalogu, ko će u vaše ime da priča i onda se dogovorite sa državnom sekretarkom, i to se desi u nekom času kad vi kažete. Trenutno imamo tri društvena dijaloga u planu“, izjavila je Čomić.Dodaje da ona može da inicira dijalog samo iz svoje nadležnosti. "I to radim, ima ih već šest, ono što mi nije nadležnost, to ne mogu“, ponavlja."Naše nadležnosti su: održivi razvoj, dijalog o političkoj kulturi, i ispunjavanje preporuka Evropske komisije. Ovo o čemu vi pričate su teme koje zanimaju javnost, i javnost može da se obrati ministarstvu… Ishod druptvenih dijaloga su obavezujuća postupanja i preporuke za sve organe i organizacije u javnim poslovima kojih se tema tiče, a koju podnosilac zahteva za dijalog navede u obraćanju ministarstvu“, rekla je.A o tome po čemu će se ocenjivati rad njenog ministarstva, kaže – po oceni za vladavinu prava."Rekli smo da nam je za godinu dana cilj da ocenu 2,2 iz poslednjeg izveštaja Evropske komisije, najnižu moguću ocenu, povećamo za 20 posto i da završimo sa ocenom 2,64 do kraja godine. Ako to ne uradimo za godinu dana, nećemo ni za sledeću godinu. Ako ova ocena bude niža, to ćemo smatrati neuspehom“, zaključila je Čomić.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram