Podeli
Foto:Andrej Mlakar/Nova.rs

Azerbejdžanski bezbednosni portal "Azeri difense", objavio je danas fotografije delova rakete tipa grad i to unapređene verzije dometa 40 kilometara, sa kojom je gađano naselje Fizui, a u čijoj proizvodnji učestvuje i srpska firma "EDePro" iz Beograda. Ovime je ponovo pokrenuta priča, da je Srbija preko trgovca oružjem, Slobodana Tešića, snabdevala ovu kavkasku državu modifikovanim raketama i mnobacačkim minama.

Kako navodi“Azeri difense” ostatke srpske rakete koje je ispalila jermenska strana, pronašla je azerbejdžanska vojska i taj slučaj dokumentovala, čime su potvrđeni jučerašnji navodi, da se u oružanom sukobu dve zemlje oko sporne teritorije koristi i srpsko naoružanje.

Inače, Nova.rs danas je objavila tekst pod naslovom “Jermeni i Azerbejdžanci se ubijaju oružjem Vučićevog trgovca”, u kome je detaljno objašnjeno da je trgovac naoružanjem Slobodan Tešić, još 2018. godine potpisao ugovor sa jermenskim ministarstvom odbrane o prodaji i izvozu minobacačkih mina i raketa, i modifikovanih raketa kalibra 122 mm, za lansere tipa BM-21 “Grad”.

Podaci koje Azerbejdžanci dele na društvenoj mreži Tviter, govore da je Jermenija snabdevena sa 21 primerkom te rakete G-2000, koju proizvodi kompanije “EDePro”, mada se u opticaju spominje da je Jermenija od Srbije kupila 10 ovih modifikovanih raketa.

Naime, na sajtu beogradske kompanije “EDePro”, u ponudi se nalazi modifikovana raketa za VBR tipa BM-21 “grad”, pod oznakom G-2000, za koju se kaže da je projektil ovog tipa sa najdužim dometom koji se nudi na tržištu. Prema opisu, težina rakete je 69 kilograma, od čega na bojevu glavu otpada 18,1 kilogram. Maksimalna brzina rakete po lansiranju iznosi 1.100 metara u sekundi. Maksimalni domet rakete je 40.000 metara (40 kilometara). Inače, kod ove rakete težina  bojeve glave je smanjena, dok je upaljač ostao isti kao kod sovjetske verzije ove rakete.

Modifikovana raketa je potpuno komaptibilna, osim za rusku verziju BM-21 i za češku verziju lansera pod oznakom RM-70,  ali i ostalim postojećim lanserima za ove rakete. Osnov modifikacije je novi raketni motor koji koristi novo raketno gorivo. Inače, rakete G-2000 javnosti su prikazane na sajmu naoružanja u Abu Dabiju februara 2017. Ono što odlikuje ovu raketu je postojanje CEP, (Circular Error Probable) što omogućava da više od polovine raketa koje su ispaljene iz 32 – cevnog lansera padne u krug od 150 metra od samog cilja.

Foto:Screenshot/edepro.com

Bezbednosi portal “Azeri Defence”  podseća da je u julu ove godine, za vreme kratkotrajnog okršaja u regionu Tovuz, pokrenuto pitanje srpskog izvoza oružja u Jermeniju.

Kako navodi ovaj portal, zvanični Beograd je potvrdio da su minobacači i municija vredni nekoliko miliona dolara izvezeni u Jermeniju. Portal je optužio i Srbiju za “neiskrenost”, jer bi navodno upotreba ovih projektila trebalo da bude dokaz da Srbija u Jermeniju izvozi veće sisteme naoružanja.

Foto:Screenshot/edepro.com

O “EDePro”

EDePrO važi za “prvu i najveću privatnu firmu koja se bavi proizvodnjom naoružanja u Srbiji”. Ono po čemu je EDePro bio poznat, je proizvodnja čvrstih raketnih goriva, raketnih motora, protivgradnih raketa i artiljerijsko-raketnih sistema različitog kalibra. Ova fimra često izlaže na međunarodnim sajmovima naoružanja u sklopu državne firme “Jugoimport” SDPR.

Razvojni programi obuhvataju istraživačke projekte turbomlaznih motora malih dimenzija i klase potiska, sisteme višenamenskih navođenih projektila „ALAS”, artiljerijska raketa R-107 kalibra 107 milimetara za višecevni bacač raketa dometa 11 kilometara, hibridni artiljerijski projektil kalibra 155 milimetara sa raketnim motorom i jedinicom generatora i rakete R-400 dometa 140 kilometara. U pogonima fabrike proizvode se i bespilotni helikopteri, kao i druga savremena sredstva i sistemi naoružanja.

Za ovu kompaniju vezuje se i nesreća koja se dogodila početkom neovembra 2008. godine, kada je eksplodirao pogon za proizvodnju raketnog goriva za protivgradne rakete u Bubanj Potoku, kada je jedan radnik preminuo, a dvoje teško povređeno.

Da podsetimo, diplomatski odnosi Srbije i Azerbejdžana poljuljani su 19. jula, kada je internet portal Haqqin.az, označen kao blizak vlastima Azerbejdžana, objavio tvrdnje da su minobacači srpske izrade, kao i municija za njih, isporučeni Jermeniji preko Gruzije, a potom upotrebljeni u smrtonosnim sukobima na jermensko-azerbejdžanskoj granici, 12. jula.

Foto:Andrej Mlakar/Nova.rs

Tada je zamenik azerbejdžanskog šefa diplomatije Kalaf Kalafov, obavestio o ovome ambasadorku Srbije Danicu Veinović i naglasio da ovaj slučaj “baca sumnju u prijateljske odnose i saradnju dve zemlje na najvišem nivou”.

Ministar trgovine Rasim Ljajić, čije ministarstvo u Srbiji izdaje krajnju dozvolu za izvoz oružja, izjavio je tada da su ove godine odobrena dva ugovora za izvoz naoružanja u Jermeniju, i da je u pitanju bila municija za puške i pištolje, a da je moguće da su minobacači izvezeni još 2015.

Komentari

Vaš komentar