4
Borut Pahor, nekadašnji predsednik Slovenije, na svom X nalogu objavio je pojašnjenje u kom navodi zašto je odlučio da se ne kandiduje kao naslednik Miroslava Lajčaka na mestu specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine i regionalna pitanja.
On navodi sedam razloga za takav ishod:
1. Trajanje mandata: Uloga specijalnog izaslanika za dijalog dolazi sa kratkim, jednogodišnjim mandatom u poređenju sa drugim ulogama sa dvogodišnjim mandatom, što Pahor smatra neadekvatnim za postizanje značajnog napretka.
2. Prednost za diplomate: Kroz neformalne razgovore postalo je jasno da EU preferira diplomatu više nego političara za ovu poziciju, nastavljajući tehnički pristup dijalogu za koji Pahor smatra da je manje efikasan u promenjenom geopolitičkom kontekstu.
3. Zabrinutost u vezi sa budžetom i podrškom: Postoje neformalne indicije da bi budžet i sredstva za ulogu specijalnog izaslanika mogli biti smanjeni, što bi moglo oslabiti efikasnost uloge.
4. Politička neslaganja: Pahorovi stavovi o strategiji proširenja EU i pristupu dijalogu odstupaju od zvanične politike EU, potencijalno stvarajući prepreke za njegov rad kao izaslanika. On je napomenuo da se njegovi lični stavovi o politici proširenja EU i procesu dijaloga razlikuju od zvaničnog stava EU. Iako je priznao da profesionalac u ulozi specijalnog izaslanika mora da sledi uputstva, on je izrazio zabrinutost da bi njegovo razumevanje potreba i prioriteta regiona bilo u suprotnosti sa trenutnim pristupom EU. Pahor je posebno istakao svoje uverenje da fokus na ispunjavanju formalnih uslova za pojedine države u sklopu procesa pridruživanja EU možda nije najefikasniji pristup za rešavanje geopolitičke stabilnosti. On je takođe sugerisao da bi sadašnji metod EU dijaloga između Prištine i Beograda, u okviru njenog zvaničnog političkog okvira, mogao da deluje više kao prepreka nego podsticaj za napredak. Ova razlika u perspektivama naterala ga je da preispita svoju kandidaturu za tu ulogu.
Pročitajte još:
4
129
28
5. Američki uticaj: U regionu, sagovornici daju prioritet američkim akcijama u odnosu na evropske napore, ističući promenu ovlašćenja sa EU na Sjedinjene Države u procesima proširenja i dijaloga.
6. Imenovanje Marte Kos: Imenovanje Marte Kos za komesara EU za proširenje smanjilo je verovatnoću da Pahorova kandidatura bude dodatno podržana.
7. Profesionalne obaveze: Pahor je trenutno angažovan na drugim profesionalnim obavezama, kao što su sporazumi sa organizacijama kao što je London Speakers Bureau, koji su nekompatibilni sa odgovornostima funkcije specijalnog izaslanika. Pahor na kraju izražava svoju stalnu posvećenost podršci procesu proširenja EU i regionalnoj stabilnosti kroz svoje druge uloge.
Podsećamo da je Pahor prošle godine najavio kandidaturu za tu funkciju, ali se zbog ovih sedam razloga predomislio.
Juče u 17 časova istekao je rok za prijavu na konkurs koji je visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas objavila za četiri specijalna izaslanika EU, uključujući i za dijalog Beograda i Prištine.
Pahor sada radi kao osnivač i direktor Instituta prijatelja Zapadnog Balkana, a rekao prošlog proleća da je bio spreman odmah da preuzme taj zadatak da je bio imenovan, ali se to nije desilo, jer prethodni visoki predstavnik EU Đosep Borelj nije prihvatio ostavku Miroslava Lajčaka i produžio mu je mandat do kraja januara ove godine.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare