Da li je izjava Kristofera Hila "da Srbija ide u dobrom pravcu" zapravo podrška Vučiću?

“Nova događanja čine nova pravila ponašanja. Jeste neuobičajeno da se ambasadori oglašavaju raznim povodima, ali neke okolnosti su nešto što proizvodi takav vid reagovanja, situacije koje zahtevaju da se zainteresovane strane zemlje izjasne”, ocenila je u razgovoru za N1 Branka Latinović, ambasadorka u penziji i potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.

U takvoj situaciji, dodaje, nije odgovarajuće pojedine izjave podvoditi pod stari kliše. Ona napominje da se izjave ambasadora Hila u javnosti mogu tumačiti kao vid podrške, ali i opomene na neke izjave date u internim razgovorima zatvorenim za javnost.

“Izjavu Hila čitam ne samo kao vid podrške, već i podsećanja na šta se Aleksandar Vučić obavezao ili prihvato u nekim razgovorima”, kaže Latinović.

A šta je ambasador SAD rekao u prazničnom intervjuu Blicu?

„Osećam se ohrabreno, siguran sam da ću zbog ovoga dobiti poruke mržnje, ali mislim da Srbija ide u pravom smeru. Morate da se uporedite sa drugim zemljama da biste razumeli zašto verujem da idete u pravom smeru“, rekao je Hil.

Dodao je da se pozitivan trend ogleda i u tome što se posle nekoliko godina u Srbiji dva međusobno nezavisna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da u zemlji raste podrška pridruživanju EU.

Za Latinović ova Hilova izjava predstavlja “tiho prevođenje Srbije na Zapad”.

Ona u tome vidi i glavni strateški cilj Hilovog mandata – da se Srbija jače orijentiše ka Zapadu, cilj za koji kaže da nije do kraja ispunjen, ali da američki ambasador jeste uspeo da Srbiju “jače otrgne od ruskog zagljaja”.

“Sutradan je došla izjava (Aleksandra Vučića, prim. aut) o lojalistima koji su nastrojeni proruski. To je odgovarajuće pravdanje Rusiji za izjavu da je Srbija na dobrom putu. To znači: ‘Ja imam ruske elemente u svom okruženju koje podržavam, prema kojima imam simpatiju’, najblaže rečeno”, kazala je sagovornica N1.

Da predsednik Srbije i ambasador SAD nemaju usaglašene priče govori i primer NIS-a, odnosno pitanje uvođenja sankcija toj kompaniji zbog većinskog ruskog vlasništva.

“I to je dvostrano, i opet je povezano s Rusijom i vlasništvom u NIS-u. ‘Zapad nas pritiska, ali ja sam dovoljno sposoban da to rešim’. Ne može se decidno reći, nije toliko jako, ali jeste pritisak zbog vlasništva u NIS-u”, rekla je Latinović i dodala da se mozaik slaže, ali da neke kockice i dalje nedostaju.

U javnosti se ambasadoru Hilu zamera i to da zatvara oči pred stanjem demokratije u Srbiji, kako bi priveo kraju proces “normalizacije odnosa” između Beograda i Prištine.

Latinović ocenjuje da je to pre bio zadatak Džefrija Hovenijera, ambasadora SAD u Prištini, koji je Kosovo napustio uoči Nove godine. Sagovornica N1 objašnjava da se pitanje formiranja Zajednice srpskih opština rešavalo u Prištini, a da je Hovenijer otišao nezavršenog posla. Latinović ocenjuje da Hovenijer nije u ostvarivanju tog cilja koristio sve svoje znanje i pregovaračke sposobnosti.

“Da li nije hteo ili nije imao sagovornika s kojim bi mogao, delovanje SAD u Prištini nije dalo rezultate”, ocenila je Latinović.

Druga pitanja važna za “normalizaciju odnosa”, koja su se rešavala u Beogradu išla su preko Brisela. Hil je u njima bio angažovan, ali ne u meri kao Hovenijer, dodaje ambasadorka u penziji.

I pored svega napred rečenog, ona se slaže s ocenama da su SAD tokom Hilovog mandata zanemarile pitanja demokratije, vladavine prava i medijskih sloboda u Srbiji, jer su se vodile ostvarivanjem ciljeva koji su bili prioriteti u njihovoj agendi.

“Slažem se sa tom ocenom. Da li je to rezultat novog političkog trenda da preovlađuje pitanje pragmatizma, a druga pitanja će se rešavati kasnije… To su novi talasi koji su potpuno neobjašnjivi”, kazala je Latinović za N1.

Šta se sve zameralo Hilu?

A ambasadoru Hilu duže od godinu dana stižu oštre kritike iz raznih delova opozicije, uvek s istim zaljučkom – da podržava vlast Aleksandra Vučića.

Poslednji mu je zamerio Dragan Đilas, pitajući ga da li zbog američkih ugovora žmuri na ono što radi režim u Srbiji. Đilas je tom prilokom podsetio na Hilovo prisustvo na otvaranju Moravskog koridora, koji je za ogroman iznos gradio američko-turski konzorcijum Behtel-Enka.

Politički analitičar i bivši ambasador Srećko Đukić je u razgovoru za Danas objasnio da je ambasador po prirodi svoga posla dužan da prisustvuje nekom događaju i da predstavlja svoju zemlju, posebno ako je na konkretni događaj pozvan ili ako je događaj vezan za njegovu zemlju. Dodao je da je ambasador profesionalno upravo tamo gde treba da bude, u centru tog događaja, pored šefa države, gde može videti i čuti, ono što ne može ni na jednom drugom mestu.

Kada se u decembru desio fizički obračun između Dragana Đilasa i aktivista i funkcionera SNS, Hil je diplomatski kratko poručio da bi ljudi u politici trebalo da se malo smire, ne opredeljujući se za bilo koju stranu.

Dilomatski bi zvučala i izjava da o sudbini iskopavanja litijuma treba da odluči narod u Srbiji, da odmah za njom ili pre nije išla i ocena da je litijum deo budućnosti u kojoj bi Srbija trebalo da učestvuje, a da na antilitijumskim protestima ima i onih koji su proruski orijentisani, koje ne brine litijum već kretanje Srbije ka Zapadu.

Reagovali su zbog toga i aktivisti i opozicija, a za Dragana Đilasa ova izjava je bila potvrda da je Hil na platnom spisku Vučića. Za druge iz opozicije je bila potvrda da je Vučić na platnom spisku Hila. S koje god strane se posmatralo, opozicija veruje da međusobni interes postoji.

Još jedna tačka razlaza američkog ambasadora i srpske opozicije, zbog čega je Hilu zamereno da podržava režim predsednika Vučića bili su izbori.

Hil je na poziv vlasti bio posmatrač u dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima uoči lokalnih izbora održanih u junu 2024. godine.

Govoreći u ime svoje administracije, ali I međunarodne zajednice, ambasador je bio protivnik bojkota izbora.

“Ne volimo bojkot kao način za prevladavanje bilo čega i mislimo da problem treba da se reši”, kazao je ambasador posle treće propale runde razgovora. Umesto bojkota zagovarao je sprovođenje preporuka OEBS-a i ODIHR-a.

Latinović u razgovoru za N1 kaže da su izjave povodom izbora bile mlake i predstavljale “izjave radi izjava”.

Pošto su izbori, koje je deo opozicije ipak bojkotovao, okončani uz malverzacije i izborne neregularnosti viđene šest meseci ranije, Hil je izjavio da i dalje postoje problemi, ali da su protekli bolje nego parlamentarni izbori u decembru 2023.

„Teško je doneti zaključak samo na osnovu posmatrača, pokušavate da dobijete neki opšti utisak. I taj utisak je da postoje neki problemi, ali generalno – ovo je bio mnogo bolji pokušaj nego u decembru, Brojne su reforme i promene koje treba sprovesti, ne samo sada nego u narednim godinama, pre narednih izbora – posebno treba rešiti problem pristupa medijima. Ali, čini mi se da je problem migracije birača rešen i mislim da ima pomaka”, rekao je Kristofer Hil četiri dana posle izbora za Glas Amerike.

Tom prilikom je odbacio i optužbe da Amerika okreće glavu od problema s demokratijom jer radi na ostvarenju drugih interesa, ističući da su SAD radile naporno na tome da se preporuke primene do junskih izbora.

St. Protić: Američke diplomate blagonaklone prema vlastima

I dok se mnogi u javnosti “čude” i postavljaju pitanja kako je moguće da država koja najglasnije zagovara demokratiju u svetu okreće glavu na ono što se dešava u Srbiji, bivši ambasador Srbije u SAD Milan St. Protić je u februaru 2024. u autorskom tekstu za N1 objasnio da su decenijama već američke diplomate u Beogradu blagonaklone prema ovdašnjim vlastima.

“Osim po retkom izuzetku (ambasador Voren Cimerman u periodu raspada Juoslavije), američke diplomate u Beogradu bili su rado viđeni sagovornici u krugu bilo koje od vlasti koja je zauzela kormilo ove države i njenih prethodnica”, pisao je tada St. Protić, dodajući da se aktuelni ambasador u Beogradu “lepo uklapa u ovu (ne)slavnu američku politiku prema nama”.

“Naša je iluzija verovanje u zainteresovanost Amerike za istinsku demokratiju u Srbiji. Oni, kako vidimo, kubure sa demokratijom i kod svoje kuće. Ovde se, od pamtiveka, rukovode geostrategijskim motivima. Ako je dotična vlast u tom pogledu pogodbena, na pravom smo putu. Od ove vrhuške oni očekuju saradljivost prema međunarodnom statusu Kosova. To je njihov prioritet. Isto se svojevremeno događalo i sa Miloševićem. I sad i onda računali su, i oslanjali se, na autokrate u ostvarenju svojih ciljeva. Napravili su kardinalnu grešku tad, napraviće je i sad. Stara je istina ova. Onaj ko na svojim pogreškama ne nauči lekciju, ponoviće pogrešku. Slepi kod očiju, glasi jedna srpska poslovica”, napisao je pre godinu dana St. Protić.

Prisećajući se pogrešne procene Hila da će Slobodan Milošević sigurno potpisati sporazum iz Rambujea, Protić se zapitao “da li će se pogrešna procena Amerikanaca ponoviti opet nama obiti o glavu”.