Pod naslovom “Vulinov politički testament”, deo medija je jutros pompezno objavio misli aktuelnog ministra odbrane koji je u svom "testamentalnom intervjuu" zaveštao kurs delovanja ovdašnjim političarima. Iako je gotovo sigruno da Vulin ne planira da okončava svoju političku karijeru, makar ne u skorije vreme - jer šta bi drugo uopšte radio, njegov intervju bi mogao da bude pravo svedočanstvo vremena u kojem je on sprovodio vlast. Zbog toga vam predstavljamo izmenjenu verziju Vulinovog političkog testamenta, odnosno kako bi on mogao da izgleda da je autor bio malo iskreniji prema sebi i nama.
Ja, Vulin Aleksandar, od političke majke Mire, pri, što se kaže, čistoj svesti i zdravoj pameti govorim ove reči u pero medija koji su i do sad prenosili svaku moju budalaštinu, verujući da ljude poput mene treba isturati u prvi plan. Posebno sad, kad zbog korone ne radi nijedan cirkus.
Da se razumemo, ne kanim se otići u političku penziju, niti planiram da se odreknem blagodeti koje mi je donelo ulagivanje šefu države. Sve što imam ja sam i zaslužio, ako ništa, onda bar zbog toga što sam ubedljivo najviše od svih nazivao šefa “vrhovnim komadantnom”.
Pročitajte još...
Pišem ovo pismo zato što ništa pametnije nisam imao da radim (to mi se često dešava), pa sam eto, rešio da sa vama podelim svoje dugogodišnje iskustvo na državnim jaslama, koje će, verujem, biti dragoceno svim novim Vulinima koji budu dolazili.
Pre nego što pređem na stvar, želim da kažem da me nije sramota ni zbog jednog svog postupka u političkoj karijeri, jer ja za sramotu ne znam. To osećanje sam izgubio još devedesetih godina, kad mi je moja politička majka Mirjana Marković objasnila da kod nje nema mesta za one koji se stide.
Pre svega, želim da vas posavetujem šta da radite ukoliko imate problema sa uličnim demonstracijama. Iako ćete biti na suprotnoj strani, postarajte se da tim ljudima obezbedite toplu vodu. Iskustvo je pokazalo da se manje bune ako ih poprskate toplom vodom dok protestuju na minusu.
Obratite pažnju da li vas neko fotografiše dok uživate na nekom luksuznom mestu, posebno ukoliko u tom trenutku obavljate funkciju ministra za socijalna pitanja. Ni sam nisam verovao da to toliko nervira ljude, ali sam onda odlučio da se “bacim” u istraživanje kako bih pronašao odgovore na silnu nervozu koju je izazvala moja fotografija u kupaćim gaćicama. Nakon svega, shvatio sam da pojedini ljudi jedva sebi mogu da priušte i Kupusijadu u Mrčajevcima i da ih zbog toga moje ponašanje mnogo iritira. Nisam znao da nemaju svi para kao moja tetka.
Kad kupujete stan, pored brige o kvadraturi i lokaciji, veoma je važno da obratite pažnju kako ćete svim dežurnim dušebrižnicima objasniti na koji način ste stekli novu nekretninu. Logično je da će vam prvo na pamet pasti pomenuta tetka iz Kanade, ali ako se odlučite da nju iskoristite kao argument, ovi smarači će tražiti da objasnite i kako ste preneli novac preko granice i tu vas možda uhvate u laži. Ja sam se iskreno pokajao što sam rekao istinu i ponovo se ispostavilo da bi bilo mnogo pametnije da sam ćutao.
Pročitajte još...
Nemojte oklevati da pohvalite svog šefa, kad god i gde god imate priliku. Šef možda može da vam deluje kao namćor, kao neko ko ne voli pohvale na svoj račun, jer mu one skreću fokus sa najvažnijih državnih pitanja. Ali, verujte mi, iz iskustva znam da ta fasada grubosti samo prikriva meku dušu smežurane bebe, kojoj pohvala mnogo znači za inače narušeno samopuzdanje. A i vama će značiti za napredovanje u službi.
Nemojte skrivati svoje strasti. Evo, ja sam ceo život voleo uniforme i na kraju je sudbina odredila da se bavim poslom sa kojim do tad nisam imao nikakvih dodirnih tačaka – postao sam ministar odbrane. Dobro, nije baš sudbina odredila, to je odlučio moj šef, ali to mu dođe na isto.
U slučaju da vas otadžbina pozove da joj se odužite, potrudite se da vam izgovor za izbegavanje obaveza ne bude slab vid, jer postoje ljudi koji će vas dvadesetak godina kasnije pitati kako ste to progledali u međuvremenu. Podsmevaće vam se čak i kad odlučite da vratite dug državi, iako ste vi za to odvojili 14 dana svog života.
Za sve što ne valja u državi, a za šta bi mogli da vas terete kao odgovorno lice, recite da su uradili oni bivši. Njih ionako niko ne pita za mišljenje, jer su bivši, te će tako teško moći da vam odgovore. Ako vam ipak odgovore, nazovite ih lopovima, bitangama, tajkunima, mafijašima. To ljudi vole da čuju, a i lako se pamti.
Sa medijima budite pristojni, ako su uz vas. Ako nisu, onda ih obeležite kao pripadnike stranih agentura, naglasite da ne vole Srbiju i da rade protiv državnih interesa. Ako im se nešto loše dogodi, vi recite da ne verujete u boga, ali da mislite da je reč o božjem delu.
Budite levičari deklarativno, ali ako vam se ukaže prilika obavezno rentirajte vilu na Dedinju.
Iskoristite poziciju na kojoj se nalazite da, s vremena na vreme, zapretite oružjem i kad god se ukaže prilika raspalite neku nacionalističku izjavu. Optužite zemlje u okruženju da su protiv nas i da ih sve ujedinjuje mržnja prema Srbiji. I naravno – ljubomora.
Svoj politički testament završio bih zaključkom da mi je mnogo lepo. Sve dok ljudi budu glasali na ovakav način, za političare poput mene nema zime. Testament sam, ponavljam, napisao jer mi je bilo izuzetno dosadno, a da radim posao za koji sam plaćen novcem građana, nemam ni volje, ni želje. A i kažu da nisam stručan. Ako se jednog dana, nekim čudom ljudi odluče da smene mene i mog šefa, sačuvajte ovo pismo. Ionako sam više puta padao s vlasti i vraćao se. Nemojte me prerano otpisivati, jer sam kao bršljan – čim nađem dovoljno oronulu i zapuštenu državu, brzo se popnem uz nju i „pridavim“ je.
S ljubavlju vaš – Vulin Aleksandar.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare