Drugi rebalans budžeta Beograda u tri meseca: Kako je vlast na čelu sa Šapićem dovela grad do bankrota

Sednica Skupštine grada Beograda zakazana je za 25. jun u 10 sati. Na dnevnom redu su, između ostalog, Predlog odluke o završnom računu budžeta Grada Beograda za 2025. godinu kao i Predlog odluke o izmeni Odluke o budžetu za 2026. godinu.

Ovde treba naglasiti da je budžet Grada Beograda usvojen u decembru prošle godne, a da je pre nešto više od tri meseca usvojen prvi rebalans, kada je u gradsku kasu dodato još 3,3 milijarde dinara.

“To ne treba da bude bitno običnom građaninu", rekao je predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević komentarišući to što opet ulazimo u rebalans.

"Bitno je da službe rade. Sva socijalna davanja i sve ostaje isto... Rebalans radimo zato što ima devet milijardi više prihoda nego što je računato po prethodnom, a deo novca od projekata, koji nisu započeti, prebacuju se na druge projekte", naveo je Nikodijević.

Međutim, direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović za Novu kaže da to što govori Nikodijević, jednostavno nije istina.

“Netačni su navodi predstavnika gradske vlasti da će ovaj, već drugi po redu rebalans budžeta, biti zato što su našli neka sredstva ili zbog tehničkih razloga. Pravi razlog je taj što su doveli Beograd do bankrota, pre svega zbog korupcije, nebuloznih javnih nabavki, preplaćenih radova, aneksa, dugova javinih komunalnih preduzeća, stvaranja nove birokratije”, kaže Jovanobić i ističe da je dug koji javna komunalna preduzeća u Beogradu imaju prema dobavljačima dostigao 32 milijarde dinara u junu.

“Od ove cifre, 10 milijardi duga je preko roka, što znači da su obaveze već dospele”, navodi Jovanović.

Na sve ove okolnosti je ukazao i MMF u poslednjem izveštaju od 15. juna, gde je definisao grad Beograd kao jednu od tri fiskalne tempirane bombe za Srbiju.

“Tek nakon ove ocene MMF-a, gradska vlast je bila prinuđena da zakaže rebalans, jer su iz političkih razloga nameravali da se preko leta prava kao da je sitacija redovna. Bez reforme gradske uprave i posebno javnog komunalnog sektora u prestonici, Beogradu će biti snižena kreditna ocena i onemogućeno dalje zaduživanje i servisiranje obaveza””, kaže Jovanović.

Pod nadzorom MMF-a…

Podsetimo, MMF je u januaru ove godine stavio pod nadzor budžet Beograda i njegovih preduzeća. Tada je ocenjeno da se dugovi grada prema bankama povećavaju, da naglo rastu neisplaćene obaveze gradskih preduzeća i da u budžetu skoro da uopšte nema novca za kapitalne investicije.

Kako je pisala Nova ekonomija, MMF je tada insistirao da eksterni konsultanti urade analizu gradskih finansija sa budžetskim projekcijama za naredne tri godine, koja treba da pokaže da li su one održive na srednji rok. Pored toga, trebalo je da se analiziraju odnosi između komunalnih preduzeća kojima upravlja grad i da se utvrdi održivost njihovog poslovanja. Isto tako, MMF je tražio da se izvesti o načiu na koji grad koristi finansijske instrumente.

“Tu se prvenstveno mislilo na koncesije za tretman otpada kao i gradski prevoz, gde se u koncesionim ugovorima prikrivaju sve veći troškovi koje grad mora da ima prema pružaocima tih usluga. Izveštaj treba da prikaže koji su ključni fiskalni rizici grada Beograda, uključujući kašnjenje u isplatama dobavljača. Izveštaj konsultanata treba da se dostavi do avgusta ove godine, pre nego što počne izrada budžeta Srbije za 2027”, pisala je Nova ekonomija.

Tada je ocenjeno i da se sunovrat gradskih finansija ponajviše poklapa sa mandatom Aleksandra Šapića kao gradonačelnika. Čitav niz populističkih mera koje je on inicirao značajno je opteretio budžet grada. Pre svega, odluka da se ukine naplata gradskog prevoza, zatim velike subvencije za vrtiće, kao i pomoć đacima. Zbog visokih subvencija Grad Beograd nije u mogućnosti da finansira kapitalne projekte, pa se izgradnja novog mosta preko reke Save finansira iz državnog budžeta kao i izgradnja metroa, iako su u pitanju investicije koje bi trebalo da finansira isključivo grad.

Međutim, ono što je prema nalazu MMF-a najveći problem glavnog grada, jesu sve veća kašnjenja u isplati obaveza.

Najveći deo odgovornosti za ovu situaciju, smatra Nikola Jovanović, na gradonačelniku.

“Beograđani, kao taoci neodgovorne vlasti”

“Aleksandar Šapić je pored Sekretarija za za javni prevoz formirao Javno preduzeće za upravljanje javnim prevozom, pored Zelenila Beograd formirao JKP Beogradski parkovi. Njegovi ljudi vedre i oblače u javnom prevozu koji nas košta 400 miliona evra godišnje, lepe nalepnice sa grbom grada za silne pare, prefarbavaju autobuse - ne može više tako”, kaže Jovanović i zaključuje:

“U rebalansu će se formalno prikazati da je obim raspoloživih sredstava sličan kao u prethodnoj verziji, ali to je zato što su morali da odustanu od mnogih nabavki i programa. Osim što se sužava prostor za korupciju, na žalost trpeće i obični građani: manje novca za kanalizaciju, vodovodnu mrežu, nula za prečišćavanje otpadnih voda, rekordno malo za kišnu kanalizaciju. Ovog leta već mnoga beogradska naselja imaju problem sa vodosnabdevanjem, a na delu je i stalni rast cena komunalnih usluga”.

Predsednik beogradskog odbora Pokreta slobodnih građana i gradski odbornik Stefan Simić, ranije je na ovu tremu rekao da novi rebalans jasno pokazuje da budžet nije bio dobro planiran, te da se odluke donose stihijski i bez strategije.

On je ukazao i na ozbiljne probleme u funkcionisanju grada, zbog čega su građani Beograda, kako je rekao, postali "taoci neodgovorne i podeljene vlasti".

"Ako se ovako nastavi, grad će nastaviti da tone u dugove, improvizacije i nebezbedne projekte. Zato su Beogradu potrebne promene i vlast koja će raditi transparentno i u interesu građana", zaključio je Simić.