Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da na sastanak u Vašington ide ohrabren rečima koje mu je nemačka kancelarka uputila u današnjem telefonskom razgovoru. Iako se iz ovih reči stiče utisak da je Vučić na neki način utešen da mu u Beloj kući neće biti ponuđeno nikakvo potpisivanje sporazuma sa Prištinom, sagovornici portala Nova.rs smatraju da je situacija obrnuta, te da je Vučić zapravo ubeđivao Merkel da Srbija ostaje privržena koloseku dijaloga koji se vodi pod pokroviteljstvom EU.
Iako je nedavno rekao da će noć pred sastanak sa predstavnicima Prištine u Beloj kući 4. septembra biti besana i za njega i za celu srpsku delegaciju, kao i da mu upravo ovaj sastanak, kao i onaj u Briselu zakazan za 7. septembar zadaju najviše glavobolje, Vučić je nakon današnjeg telefonskog razgovora sa Merkel prvi put pokazao optimizam.
Pune ruke i veća energija
„Što se tiče razgovora sa Angelom, dugo nismo imali takav razgovor jedan na jedan. Sigurno nekoliko meseci. Pre svega smo razgovarali o KiM i putu Srbije ka EU. Odličan razgovor, ona je sve svela na najpametniji način na jedan racionalan nivo, oboje smo zadovoljni. Ohrabrila me je pred put u Vašington i Brisel. Uz podršku naroda, čini mi se da sa punijim rukama, čvršćim stavom i sa većom energijom putujem tamo da postignem dobre stvari za Srbiju“, rekao je Vučić danas u Bledu, gde prisustvuje 15. Bledskom strateškom forumu.
Ohrabrujući su bili, kako je rekao, i razgovori sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.
„Verujem da je moguće da postignemo dogovore o onim pitanjima koja su od značaja i za Srbiju i za Albance na Kosovu i Metohiji, koja su od značaja i za Beograd i za Prištinu. Prihvatamo jezik argumenata, ne prihvatamo i nećemo prihvatiti jezik ucena“, dodao je Vučić.
Obrnuta psihologija
Vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka Filip Ejdus uveren je da je Vučić verovatno ovim razgovorom želeo da pred odlazak u Vašington opipa puls u Berlinu povodom ekonomskih tema koje su na agendi kao i da uveri nemačku kancelarku da Srbija ostaje privržena koloseku dijaloga koji se vodi pod pokroviteljstvom EU.
„Ohrabrenje koje je dobio verovatno se odnosi na njeno uveravanje da eventualni ekonomski sporazumi između Beograda i Prištine koji bi bili potpisani u Vašingtonu mogu samo da ojačaju proces normalizacije i evropsku perspektivu regiona i da će ih Nemačka podržati“, smatra Ejdus.
Iznenađenja su uvek moguća, dodaje, ne samo zbog toga što su dosadašnji pregovori obavijeni velom tajnosti, već i zbog toga što je Tramp jako nepredvidljiv, a spekuliše se d aće prisustvovati sastanku.
„Ipak, ne verujem da će biti izvršen neki neočekivani pritisak na Srbiju da se potpiše papir o priznanju ili tako nešto pošto bi se to verovatno okončalo fijaskom, a to je poslednje što Trampu treba. Zbog toga pre očekujem, da će se sve okončati sa pomezno predstavljenim dogovorom koji će zaobići najvažnija politička pitanja, a koji će ne samo Tramp već i Vučić i Hoti moći da predstave svojim građanima kao pobedu. U najboljem slučaju, to može inicirati neke ekonomske projekte koji će poboljšati život ljudi i stvoriti ekonomske preduslove za politički kompromis u budućnosti. U najgorem slučaju, u Vašingtonu bi mogao biti sklopljen sporazum koji je teško implementirati ili čak sporazum ispražnjen od bilo kakvog sadržaja, namenjen samo za slikanje“, navodi Ejdus.
Sa njim se slaže Marko Isaković iz Fonda za političku izuzetnost.
“ Ne znam ko je u tom razgovoru koga ohrabrio. Više mi ima smisla da Nemci čuju da će to biti ekonomska priča, jer sve što je politička priča Berlin gleda sa podozrenjem. Time bi se uloga EU dovela u pitanje, taman kad je Lajčak ceo proces uspeo da oživi. Verujem da Nemačka ovaj sastanak gleda sa velikom pažnjom, jer čim je Lajčak rekao da nije dobro da postoje paralelni procesi SAD i EU, to znači da oni postoje i da postoji velika mogućnost da natom sastanku pored ekonomskih, budu i političke teme“, navodi Isaković.
Izvlačenje dijaloga iz paralize
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da je uvek dobro kada političari međusobno razgovaraju.
„Još je bolje kad je to Angela Merkel. Mislim da je je njen razgovor sa Vučićem, rezultat najava Miroslava Lajčaka o dinamiziranju briselskog dijaloga. Uloga Nemačke je tu ključna, jer jedino ona može da izvuče ovaj dijalog iz paralize u koju je zapao. Dijalog je počeo da se pretvara u fingiranje, tako da mislim da je nemačka kancelarka tražila od Vučića da motiviše svoje eksperte i da se konačno počne sa sprovođenjem sporazuma o železničkom saobraćaju, da se dovrši modernizacija pruga na severu, ali i da se formiraju timovi eksperata za neke buduće projekte“, zaključuje Janjić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare