Drastičan pad broja životinjskih vrsta u manje od 50 godina

Između 1970. i 2016. godine 68 odsto divljih životinja su nestale, prema indikatoru Živa planeta, referentnom izveštaju koji WWF objavljuje svake dve godine.To je uglavnom izazvano uništenjem njihovih prirodnih staništa, najvećim delom za potrebe poljoprivrede što je tendencija koja rizikuje da podstaknu nove pandemije tipa Kovid-19, navodi se u izveštaju.

Indikator koji se sastavlja u saradnji sa Zoološkim društvom Londona uzima u obzir oko 4.000 vrsta kičmenjaka, podeljenih u oko 21.000 populacija životinja širom sveta.Zabeleženo je novo ubrzavanje pada biodiverziteta koji je bio 60 odsto za vreme poslednjeg izveštaja izdatog 2018. godine i koji je obuhvatao period od 1970. do 2014. godine."Poslednjih 30 godina vidimo da se pad (biodiverziteta) ubrzava i to se nastavlja u lošem pravcu. Prisustvujemo uništenju prirode od strane čovečanstva.. zapravo to je ekocid", rekao je za Frans pres Marko Lambertini, direktor Svetskog fonda za prirodu (WWF).To je vremenski kao treptaj oka u odnosu na milione godine koliko brojne životinjske vrste žive na ovoj planeti, dodao je Lambertini.On je ukazao da su svi pokazatelji na planeti crveni sa porukom "greška sistema".

U poslednjih 50 godina naš svet se transformisao eksplozijom svetske trgovine, potrošnjom i rastom svetske populacije, navodi se u izveštaju.Međutim te promene, posebno seča šuma radi poljoprivrede imale su ogromnu cenu za prirodu i čovečanstvo svake godine prelazi svoj "biološki budžet", trošeći više od kapaciteta regeneracije Zemlje.

Taj "katastrofični pad" biodiverziteta ne pokazuje znake usporavanja, navodi se u izveštaju i upozorava da ljudi uništavaju prirodu brzinom koja do sada nikad nije vidjena, prenosi Bi-Bi-Si."Divlje vrste nestaju ogromnom brzinom dok mi palimo naše šume, preterano ribarimo u morima i uništavamo divlje oblasti", rekla je jedna od direktorki Fonda Tanja Stil.Na to se dodaju očekivani efekti klimatskog zagrevanja koje takodje menja prirodna staništa i zbog čega preti izumiranje do 20 odsto divljih vrsta do kraja veka.Gubici rastu na 84 odsto za vrste u slatkim vodama, ribe, ptice, amfibije, sisari, a neki regioni su posebno pogođeni - tropske zone centralne i latinske Amerike pretrpele su gubitke od 94 odsto."Dobra vest u svim ovim lošim vetima je da smo počeli da shvatamo da ovakva situacija nije održiva", rekao je šef WWF-a.